У НОВОМ САДУ ПРЕДСТАВЉЕН ГРАД ПРИЈЕДОР КАО КУЛТУРНА И ТУРИСТИЧКА ДЕСТИНАЦИЈА

Нови Сад, 24. мај 2022.

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПРИЈЕДОРА У НОВОМ САДУ

У завршници манифестације „Дани Приједора у Новом Саду“, данас се у Културном центру Новог Сада представила Туристичка организација Града Приједора. Презентација је обухватила видео-приказ легендарне планине Козаре и Националног парка „Козара“, реке Сане, природних лепота Приједора као поткозарског града, историјску и генезу развоја Приједора, те приказе Музеја Козаре, Спомен-куће породице Стојановић, Библиотеке „Ћирило и Методије“, Галерије „Сретен Стојановић“, Приједорског позоришта, Центар за приказивање филмова и бројна културно-уметничка друштва. 

ЈУРОДИВА ВЕСНА ПАРУН, ВЕЧИТА

ДОЛАСЦИ ВЕЛИКЕ ПЕСНИКИЊЕ НА БРАНКОВО КОЛО

"Недељни Блиц", 5. јун 2021.

Пише: Ненад Грујичић

И на Бранковом колу, Весна Парун је остављала утисак апсолутне песникиње, сви су говорили да је највећа жена-песник у хрватском језику, а неки додавали – и међу Јужним Словенима.  Да, она је Песник, нема женског или мушког као разлике у правој поезији.  Весна има андрогинску снагу језгра поезије. Била је од оних песника што умеју да казују своје песме, који у сваком тренутку жртвују све нити свога бића за пламен поезије. Није признавала ауторитете који не осећају природу људског Ја и не уважавају поезију као судбину. За своју књигу Шест сонетних вијенаца сама је написала предговор рекавши да не жели да о тој књизи пишу критичари и универзитетски професори.

О КОМЕ СЕ СТАРА СВЕ ОНО ШТО САДРЖИ РЕЧ КУЛТУРА

Сремски Карловци - Нови Сад, 22. мај 2022.

О НАШИМ ПРОПАЛИМ ДУШАМА И КУЋАМА СЛАВНИХ ЉУДИ У МОШОРИНУ И ДРУГДЕ

Пише: Драгана Лисић

Немам више осамнаест година, идеали ме полако напуштају, свесна сам где живим. Али на неке појаве и даље никако да огуглам. Жив се човек на све навикне, каже естрада. Али неки део мене и даље не дозвољава да се навикнем на баш све. Део око желуца ми се подиже када освестим неке ствари које се дешавају. Од таквих емоција све чешће и све јаче осећам гађење. Нисам довољно хладнокрвна и прагматична да одем што даље од ове земље, продам идентитет за шачицу сребрењака и живим „спокојно“ не гледајући бруку и срамоту која ме окружује.

Имам порив да устанем, да кажем „не може тако", да дам све од себе покушавајући да променим макар нешто. Квази-психолошки тест 16 личности ме дефинише као предузетника, а пошто нисам довољно прагматична да отворим, на пример, кафану и богатим се на људској доколици и пороку, или салон лепоте па да убирам корист на људској површности, једино што ми од тог корена остаје јесте предузимљивост.

ПРОМОВИСАНА МОНОГРАФИЈА ВЕДРАНЕ АДАМОВИЋ „ГОДИНЕ СТРАДАЊА 1941/42“.

Нови Сад, 20. мај 2022.

ВЕДРАНА АДАМОВИЋ О СТРАДАЊУ СРБА У ПРИЈЕДОРУ, ПОТКОЗАРЈУ И НА КОЗАРИ

У оквиру манифестације „Представљање града Приједора“, у Културном центру Новог Сада промовисана је књига Ведране Адамовић „Године страдања 1941/42.“ у издању Музеја Козаре у Приједору. О књизи су говорили Ненад Антонијевић из београдског  Музеја жртава геноцида и ауторка Ведрана Адамовић из Приједора. Говорећи о значају ове књиге која се појавила осамдесет година после  геноцида у Поткозарју и на Козари, Антонијевић је навео њен  садржај: “Успостављање власти НДХ“, „Успостављање власти НДХ у Приједору 1941. године“,  „Три правца рјешавања српског питања,“ „Илиндански покољ у Љубији и околини 1941.“, „Страдање Срба жељезничара у данима Илинданског покоља“,  „Прилике у Приједору до првог ослобођења града 16. маја 1942“, „Битка на Козари и акција чишћења Козаре“, „Сабирни логор у Циглани“, „Покољ у Великом Паланчишту и  Горњем Јеловцу – октобар 1942.“, Страдање Јевреја у Приједору 1941/42.“, „Мјеста незаборава, култура сјећања – култура трајања“.

ПРЕДАВАЊЕ БАБКЕНА СИМОЊАНА У ЈЕРЕВАНУ

Вести из Јерменије

БАБКЕН СИМОЊАН - О БРАНКУ, ЊЕГОШУ И ВУКУ

У Јерменији, на Филолошком факултету Јереванског педагошког универзитета „Хачатур Абовјан“, 17. маја одржано је веома важно предавање јерменског песника, преводиоца и почасног конзула Србије у Јерменији Бабкена Симоњана на тему „Јерменско-српске културне везе“. Бабкен Симоњан је лауреат Међународне награде „Бранко Радичевић“ (2012) и аутор књиге у Бранковом колу, „Ходочашће“ (1998). Бабкенова поезија нашла је, поред осталога, своје место и у поетској панорами Бранковога кола „Да доплетем венац започети“ (2013).

Током предавања Бабкен Симоњан представио је културне везе почев од 13. века, од Светог Саве до данашњих дана, са освртом на поезију и књижевност. На овој реткој и по свему изузетној презентацији, он је нагласио важност и велику улогу Бечке Конгрегације Мхитариста и њихове штампарије у којој су штампане српске књиге почев од Вуковог „Српског рјечника“ из 1818. године, па све до Бранкових „Песама“ и Његошевог „Горског вијенца“ из 1847. године која се сматра историјском годином победе народног језика у српској књижевности.