МОЈ ЗЕМЉАК РАДОВАН КРАГУЉ

Сремски Карловци - Нови Сад, 12. августа 2022.

СУСРЕТ С РАДОВАНОМ КРАГУЉЕМ НА БРАНКОВОМ КОЛУ

Још током школовања у Приједору чуо сам за презиме Крагуљ, понајпре преко младе песникиње Драгане Крагуљ, а онда од ње и других сазнао за славног сликара, пореклом Приједорчанина, Радована Крагуља, који је и тада, седамдесетих година прошлога века, био познат не само у Југославији, већ и у Европи и свету.

БРАТИСЛАВ МИЛАНОВИЋ ОТВАРА 51. БРАНКОВО КОЛО

"СТАТУЕТА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА" МИЛАНОВИЋУ ЗА УКУПНО ПЕСНИЧКО ДЕЛО

Највећу песничку манифестацију у Србији и окружењу, 51. Бранково коло, беседом о Бранку Радичевићу и његовој поезији, отвориће угледни песник Братислав Милановић. Том приликом, за укупно песничко дело,  Милановићу ће свечано бити уручено високо признање Бранковога кола „Статуета Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдатовића). 

ПРОГЛАШЕНИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ "СТРАЖИЛОВО" 2022.

Сремски Карловци, 1. августа  2022.        

НАГРАДА „СТРАЖИЛОВО“ БОЖИДАРУ МАНДИЋУ И МЛАДИМ ПЕСНИЦИМА

Лауреати Данијела Регојевић и Драгана Лисић, специјална награда панорами песама ђака Змај-Јовине гимназије

На завршној седници 1. августа ове године, жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Иван Лаловић и Растко Лончар, једногласном одлуком прогласио је овогодишње добитнике награде „Стражилово“: Божидар Мандић – за укупно песничко, прозно и уметничко дело,  Данијела Регојевић (књига „Сјеноход) и Драгана Лисић (књига „Траговима...“) – за најбоље песничке првенце објављене у Бранковом колу. Специјална награда „Стражилово“ припала је панорами поезије ђака Змај-Јовине гимназије“ у Новом Саду.

ИЗАШЛА ПАНОРАМА ПОЕЗИЈЕ ЂАКА ЗМАЈ-ЈОВИНЕ ГИМНАЗИЈЕ

Сремски Карловци - Нови Сад, 27. јул 2022.

"НЕК` ОСТАНЕ ГЛАС" НАЈМЛАЂИХ ПЕСНИКА

У издању Бранковога кокла, штампана је панорама песама ђака Змај-Јовине гимназије у Новом Саду, коју је приредио песник, и професор ове гимназије, Растко Лончар.  Бранково коло је прошле године издало панораму поезије ђака чувене Карловачке гимназије и тиме засновало ново најмлађе крило наше песничке сцене, које, ево, попут пупољка најављује цваст поезије ђака и друге славне гимназије у Срба. 

Лепи су и ретки пројекти попут панораме „Нек’ остане глас“ ђака гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду. Бранково коло и ова гимназија сарађују деценијама, и та сарадња је на дику и понос и једнима и другима. Ова панорама долази као својеврсна младолика круна истинског разумевања и пажње између Бранковога кола и гимназије. Наступи ђака гимназије „Јован Јовановић Змај“ на Бранковом колу увек су представљали велику радост (на пример. хор и ансамбл гимназије), као и доласци песника, писаца и уметника Бранковог кола у гимназију.

КАКО ЈЕ РОЂЕНА КУЛТУРНА СВЕТКОВИНА У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

О ПРВОМ БРАНКОВОМ КОЛУ

За Бранково коло први пут се чуло 1847. године у Бечу, у Ђачком растанку Бранка Радичевића. Тада је Алексије Радичевић, богодаровити песник, али неуспешни студент права, а потом и ништа бољи на пољу медицине,  одлучио да своју прву књигу, Песме, потпише именом које ће у преводу са грчкога језика (Алексиос) на српски гласити – Бранко. Затим, за Бранково коло навелико се чуло 1895. године када је писац и професор Карловачке гимназије, Павле Марковић Адамов, основао и покренуо лист за књижевност, забаву у поуку, који ће излазити све до Првог светског рата. То је био културни пројекат јединствен на тадашњем Балкану, са крупним амблемом Бранковога имена.