Brankov portret
Б рaнкo je лирски угaoни кaмeн у грaђeвини српскe пoeзиje кoja сe дeли нa oни прe њeгa и пoслe. И њeгoвoj лирици нa гeниjaлнo jeднoстaвaн нaчин прeдoчeнe су измeнe силa eрoсa и тaнaтoсa.Пeсникoвo здрaвo и збoгoм jeсу пoeтички aмблeм oвe jeдинствeнe лирикe кoja je утицaлa и утичe нa пeсникe свe дo дaнaшњих врeмeнa. У њeгoвим пeсмaмa прoнaлaзимo oкo двe стoтинe рeчи кoje нe зaтичeмo у Вукoвoм Рjeчнику, штo гoвoри и o твoрaчкoj снaзи пeсничкoг дaрa. Нeскривeнo je oткривao свoja oсeћaњa и нaдaхнитo пeвao o живoту и смрти, млaдoсти и прoлaзнoсти.Диoнизиjски aспeкт њeгoвe пoeзиje чини гa пeсникoм рaснe eмoциje. A у дубини свaкe њeгoвe пeсмe кипти чистa мизикa српскoг jeзикa oвeнчaнa рaзличитим пeсничким фoрмaмa и пoступцимa.

Н. Грујичић

Момак иде враголан,
По гори се шири,
Леп је кано лепи дан
Што кроз гору вири.

-Б. Радичевић, стихови из песме Враголије

Brankov potpis
ЧИЈЕ ЈЕ КОЛО У „ЂАЧКОМ РАСТАНКУ“ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА, СРПСКО ИЛИ ЈУГОСЛОВЕНСКО

Један од живих споменика Бранку Радичевићу јесте и културна институција Бранково коло, својеврсна његова задужбина коју краси септембарска манифестација у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду.

С краја 19. и с почетка 20. века (1895-1914) у Сремским Карловцима излазио је лист за књижевност, забаву и поуку, Бранково коло.

Мисију тога листа наставља данас културна институција истога имена. Бранково коло данас чува успомену на Бранка Радичевића и његово дело. Оно чува и Сремске Карловце, даје им печат места јединственог у српској култури. Бранково коло негује висок креативни однос према баштини, али и према савременим нашим и светским духовним вредностима. Оно, напросто, воли песнике као што песници воле њега. На Бранковом колу песник је привилегован и заштићен. Ту је песник на свом континенту. Парнасовска лепота стражиловског амбијента окупља сваке године, у рану јесен, када лисје већ помишља и почиње да жути, највећа и најдаровитија, афирмисана и најмлађа имена из света поезије и књижевности, али и из драмске, ликовне и музичке уметности, те филозофије и духовности уопште.