Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

УСКОРО У ИЗДАЊУ БРАНКОВОГА КОЛА: „СПИРАЛА“ МИЛАНА ГРОМОВИЋА

slika

Песнички првенац Милана Громовића, Спирала, представља рукопис над којим се бдело више година. Као да се аутор држао оне Винаверове мисли да је песников циљ стварање, а не створено. То није, дакле, поетски рукопис настао у стању lucida intervalla, са божанским блеском, како би рекли наши и ини романтичари. Није рукопис који је излетео из лепрша надахнућа и постао свети текст над којим више нема никаквих промена.

 Наш млади песник своди своје слике до имплозивног ослонца за прасак чији одјек ћемо препознати и у народној лирици и средњевековој духовној поезији, а онда преко Настасијевића и у поезији Ивана В. Лалића, гле, пре њих и – Радета Драинца, Николаја Велимировића и других. Он води својеврсни дијалог са минулим поетичким предлошцима,  са поменутим песницима и другима (Милутин Бојић), инкорпоришући туђе стихове у своје песничке текстове. Техника – легитимна и увек инспиративна, показује поетичке кругове утицаја и стваралачког одскока.

Упорност којом Милан Громовић то чини уверава нас да је аутор унапред одредио концепт на којем је могуће изградити сопствене песме. Пре свега то је употреба архаичног и заумног језика који вуче на традиционални пев, али се ту не зауставља већ допире до језика наших дана, до вокабулара нових технологија и стратешких изума наше цивилизације. Тиме дотиче (пост)модернистичку актуелност епохе и превазилази је у исти мах.

 И слово, и реч, и писмо, и медијумске степенице (пергамент, књига, компјутер-интернет) кроз времена, у генези Громовићевог поимања ових феномена, боље рећи у његовој „јасној“ концептуалној намери, имају „рационални“ обол мистичног и немогућег, амалгам додира непосредног и исконског, говора и неговора.

 Симболика спирале је богата, отворена за разумевање света као непрекидног усавршавања и досезања самих космичких принципа. Представља животну и божанску енергију, плодност и раст, непрекидно кретање (путовање) које даје могућност разумевања и прихватања свих промена и нових циклуса. За концепт овакве песничке књиге наслов Спирала потпуно је адекватан и чини се, чак, јединим могућим.

                                  (Из рецензије Ненада Грујичића)