У ЖИТИШТУ ПОДИГНУТ СПОМЕНИК БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ

СПОМЕНИК БРАНКУ У БАНАТСКОЈ РАВНИЦИ

"Блиц недеље", Београд, 1. децембар, 2024.

Пише: Ненад Грујичић

 „Споменик мора бити причвршћен за постоље, али и људи морају бити причвршћени за споменик“, рекао је вајар Небојша Митрић (1931-1989). А према ономе кога оличава споменик, љубав мора бити „трајнија од бронзе“ (Хорације). То се догађа. и односи, дабоме, и на неувело дело Бранка Радичевића чија два века од рођења обележавамо целе ове године.

Житиште је невелико место у Банату са три хиљаде становника. Ту је 13. новембра ове године, испред библиотеке „Бранко Радичевић, откривен споменик великом песнику српског романтизма, рад вајара Бориса Стапарца из Кикинде. То је једини споменик ове године подигнут легендарном младићу српске поезије и  језика, нашем неумрлом Бранку. И то баш у равном Житишту, чудовитом насељу са банатском кошавом, где је у самом центру 2007. године подигнут огроман контроверзни споменик боксеру Рокију Балбои кога је у серији од неколико филмова тумачио глумац, сценариста и режисер Силвестер Сталоне. Недавно је подигнут и споменик нашем Новаку Ђоковићу. Оба ова споменика радио је такође Борис Стапарац.

У ТЕМИШВАРУ ОБЕЛЕЖЕН ВЕЛИКИ БРАНКОВ ЈУБИЛЕЈ

Темишвар, 22. новембар 2024.

БРАНКОВО КОЛО У РУМУНИЈИ

У Темишвару обележена 200. годишњица рођења Бранка Радичевића

У оквиру „Дана српског језика у Румунији“, у Српском културном центру у Темишвару, 21. новембра 2024. године обележена је двестота годишњица рођења Бранка Радичевића. Бранково коло је приредило наступ оперске примадоне Весне Аћимовић и истакнуте пијанистикње Маје Грујић, двеју професорица на Академији уметности у Новом Саду.

У препуној сали Српског културног центра у Темишвару, оне су надахнуто извеле чувене песме Бранка Радичевића (Девојка на студенцу,  Враголије, Укор, Рибарчета сан, Певам дању, певам ноћу...) почев од најстаријих наших композитора, Исидора Бајића, Јосифа Маринковића и Даворина Јенка до најмлађих, Иване Војновић, Станиславе Гајић и Јулије Бал.

Ненад Грујичић одржао је беседу о Алексију Радичевићу, потоњем Бранку, песнику-претечи српског романтизма на чистом народном језику. Истакао је да долазак у Темишвар представља посебну врсту стваралачког узбуђења и одговорности с обзиром да се у овом граду налазе споменици-хумке над земним остацима Бранковог оца Теодора и брата Стевана. Алексије Радичевић је с братом Стеваном 1841. године из чувене Карловачке гимназије у Срему дошао у Темишвар где започињу да студирају мудрољубије (филозофију). У Темишвару их је дочекао отац Теодор Радичевић који ту ради као царински службеник.

Своју прву песму на српском језику Алексије Радичевић пише управо у Темишвару, где већ почињу да надиру аркадијске слике из Сремских Каарловаца и са Стражилова, где је Бранко проживео најллепше тренутке у животу. У Темишвару умире му брат Стеван у двадесетој години живота, што ће песника мотивосати да одласком у Беч (1843) напише славну песму "Кад млидија умрети". У Бечу објављује своју прву књигу песама (1847) и тиме, преводећи са грчког на српски језик, мења своје крштено име Алексије у Бранко.

Ненад Грујичић је и у Темишвару објаснио значај Бранкове радикалне интервенције у српској поезији када је у времену и књижевном контексту, где се пише и објављује на славеносрпском језику, објавио свој првенац „Песме“ на чистом српском народном језику. Наспрам таквог стваралачког система израженог у чину објављивања несвакидашње песничке књиге, време је показало да се сличан „гром из ведрог нема“ никад није догодио у српској поезији и култури.

Бранкову поезију су певали и ђачки хорови гимназије „Доситеј Обрадовић“ у Темишвару, а млади српски глумци (Александар Аџић, Милан Мајкић и Гордана Аћимов) из овог града казивали Бранкове песме: „Путник на уранку“, „Молитва“, „Кад млидијах умрети“... Овај облик јавне презентације Бранкове поезије у Румунији показао је најузвишенији облик очувања српскога језика изван њихове земље-матице.

У оквиру „Дана српског језика у Румунији“ свечано је уручена награда „Сава Текелија“ Боривоју Чалићу, српском културном посленику из Хрватске. Затим је одржан песнички час на којем су наступили: Славомир Гвозденовић (Румунија), Ненад Грујичић (Србија), Ђорђе Нешић (Хрватска), Петар Ластић (Мађарска), Љубинка Перинац Станков (Румунија)... Снажни аплаузи пратили су све нумере програма „Дан српског језика у Румунији“ где је централно место имао садржај у снаку прославе два века од рођења Бранка Радичевића.

НАГРАДА „ДРАГОЈЛО ДУДИЋ“ НЕНАДУ ГРУЈИЧИЋУ ЗА КЊИГУ „КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО“

Сремски Карловци – Нови Сад – Београд, 15. новембар 2024.

ГРУЈИЧИЋУ ПРЕСТИЖНА НАГРАДА ЗА ПОЕМУ "КОЗАРО, СЕЈО И ПРАМАЈКО" (РЕЧИТАТИВ О ГЕНОЦИДУ, ЗАБОРАВУ И СЛОБОДИ)

Престижном наградом „Драгојло Дудић“ за књижевност и историју, коју истоимена фондација у Београду додељује већ педесет четири године, овенчана је књига-поема Ненада Грујичића „Козаро, сејо и прамајко“ – Речитатив о геноциду, забораву и слободи, у издању Бесједе из Бањалуке, 2023. Оцењивачка комисија Фондације „Драгојло Дудић“ радила је у саставу: председник – др Милан Кољанин, чланови –  др Славица Гароња Радованац, Љиљана Дугалић, Момчило Исић и Ђорђе Пражић, а једногласну одлуку донела 12. новембра.  

У ЖИТИШТУ ОТКРИВЕН СПОМЕНИК БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ

Житиште, 13. новембар 2024.

ЈЕДИНИ СПОМЕНИК ПОДИГНУТ БРАНКУ  У ГОДИНИ ВЕЛИКОГ ЈУБИЛЕЈА

У оквиру пославе 200. годишњице рођења великог песника српског романтизма, данас је у 11 часова у Житишту откривен споменик Бранку Радичевићу пред истоименом библиотеком. После обележавање великог јубилеја током године у Сремским Карловцима, на Стражилову, у Новом Саду, Бањалуци, Крушевцу,  Великој Плани, Никшићу, Иригу и Приједору, библиотека „Бранко Радичевић“ у Житишу позвала је Ненада Грујичића, песника и председника Бранковог кола да одржи беседу и заједно са председницом Општине Иваном Петрић открије споменик Бранку, рад вајара Бориса Стапарова.

Програм је најавила Робертина Шијан, директорка библиотеке „Бранко Радичевић“. Хор основне школе „Свети Сава“ из Житишта отпевао је на самом почетку песму Бранка Радичевића „Мини Караџић у споменицу“, чувену под именом „Певам дању, певам ноћу“ коју је компоновао Корнелије Ковач, а годинама у нашем  региону изводи Здравко Чолић. Тај музички медаљон изведен је по први пут током ове године на свечаностима које су се одвијале у више градова у знаку 200. годишњице Бранковог рођења. Затим су даровита деца одлично рецитовала неколико антологијских Бранкових песама: "Рибарчета сан", "Девојка на студенцу" и део из "Ђачког растанка".

ИЗНЕНАДНИ ОДЛАЗАК ЗОРАНА ЂЕРИЋА

Сремски Карловци - Нови Сад, 9. новембар 2024. 

ЧОВЕК И ПЕСНИК ЛАСТАВИЧИЈЕ БЛАГОСТИ

Уз одлазак Зорана Ђерића

Пише: Ненад Грујичић

Био сам превалио тек половину студија на групи југословенска и општа књижевност на Филозофском факултету у Новом Саду када је Зоран Ђерић уписао исти смер. Тада сам водио студентски књижевни лист „То јест“ и ту је своје прве песме, пре књиге-првенца „Талог“, објавио и Зоран, мирни и осмехнути младић из Бачког Доброг Поља, даровити нови песник. Имао је нешто девојачко-сестринско у својој појави, нешто ластавичије благо. Задржавао се и кретао у мекој комуникацији никада не падајући у љутњу или бес, носио побратимску доброту личности која се потпуно посветила књижевности и уметности. Никад се нисмо ни споречкали.