СВЕЧАНО УРУЧЕНА „ВЕЛИКА ПОВЕЉА БРАНКОВОГА КОЛА“ КСЕНИЈИ МАРИЦКИ ГАЂАНСКИ

Свечано затворени „Пролећни Бранкови дани 2019“

На „Пролећним Бранковим данима 2019“, на Свечаном затварању ове познате манифестације која је почела од 15. марта, на дан рођења Бранка Радичевића по старом календару, у чувеној Карловачкој гимназији, 28. марта, на дан Бранковог рођења по новом, уручена је „Велика повеља Бранковог кола“ Ксенији Марицки Гађански за животно дело. Она је пре шездесет година завршила Карловачку гимназију и припада реду најчувенијих ђака ове славне школске установе у Срба, која траје 228 година.

Ово високо признање, у Спомен библиотеци карловачке гимназије, свечано је, кћерки лауреаткиње, Ивани Гађански,  уручио Ненад Грујичић, председник Бранковог кола. Спречена да дође из здравствених разлога на свечаност, Ксенија Марицки Гађански је послала беседу под насловом „Три велика светска уметника, Овидије, Моцарт, Бранко Радичевић“, коју је прочитала Ивана.

У есеју надахнутом незаборавним осмогодишњим боравком и школовањем у Карловачкој гимназији, осветљеним успоменама из Сремских Карловаца и са Стражилова, Ксенија, поред осталога, пише и ово: „Бранко је, као и Стерија и Црњански, почео писати стихове на латинском, са чим је почело и моје школовање, али су они, нажалост у нашој вечитој небризи, а и неприликама, изгубљени. Они су тада учили латинску формулу “orator fit poeta nascitur”, да се говорник постаје, али да се песник рађа и то се није променило до данас. Међутим, по мом сазнању, међу хиљадама уметника у свету током неколико хиљада година, издваја се неколико уметника друкчијих и важнијих од осталих. Као што римска поезија не може без Овидија, аустријска музика без Моцарта, тако ни српска поезија не може без Бранка Радичевића. Око нове ере, је сам Овидије записао „quod temtabam scribere versus erat”, „све што бих покушао да напишем испало би стих“, чега се држао чак и у тешком изгнанству. Није га случајно Данте стављао у ред са Хомером, од кога је по Платоновим речима учила цела Хелада.“

У свечаном програму, рецитаторско поетска дружина „Међу нама“ извела је две антологијске Бранкове песме. Прво –  „Циц“, песму необичног наслова за који се многи питају шта значи то „циц“. Ево објашњења: Циц, у истом смислу као – ац, значи: „Е, нећеш добити!“ Дакле, кад нешто измакне, ишчезне у последњем тренутку, нешто што никако не можеш добити или остварити. Вук Караџић бележи овако: „Кад се што пружи, па се опет не дâ.“ 

Занимљиво је казати, да је ова Бранкова песма доцније добила и други наслов: „Рибарчета сан.“  Оно духовито и несташно „циц“,  замењено је „сувим насловом“, како је рекла једна  угледна књижевна научница истражујући Бранково дело –  Теодора Петровић, чувена професорица Карловачке гимназије. Она је рођена на самом почетку двадесетог века, а Филозофски факултет, на групи Српски језик и књижевност,  у Београду уписала 1920. године.  Након четири године, враћа се у Сремске Карловце и почиње, како је записала –  „да служи у Карловачкој гимназији“.

У Бранковој песми, пак,  рибарче, то јест млади рибар спава у чуну, у чамцу, и сања да је уловио рибу и ставио да се пече, па је печену примакао к устима да је поједе, али – у том трену „чун се љуљну,/ оде санак пусти“. Рибар се пробуди, од печене рибе – ништа. Дакле – циц!

Ову песму је на свечаности у Спомен-библиотеци надахнуто и уверљиво казивала Јована Крстић уз музичку пратњу Милана Ћосића. Потом је, песник и рецитатор Никола Раусављевић, уз уиграну припомоћ Ћосићеве гитаре, говорио чувену  Бранкову песму која је необична по томе што нема наслов, већ уместо њега стоји знак упитника, а она започиње стиховима: „Никад није вито твоје тело,/ рука моја млада обавила.“

У другом делу свечаности, промовисан је нови број култног гимназијског листа „Бранко“, то јест три најновија броја: 111, 112. и 113. У промоцији су учествовали професори Карловачке гимназије Срђан Дамњановић (уредник) и Дејан Ђурђев, те ђаци-писци, сарадници листа за којег кажу да представља велико стваралачко поље слободе и „ сâмо срце гимназије“: Милица Николић (уредница), Сандра Коларић и Маја Јанковић. Промоцију је оплеменила ученица-гитаристкиња, која је уз помоћ веће групе девојака извела пар композиција које су измамиле велике аплаузе.

На крају богатог и младоликог програма, водитељка програма Марија Гагић је закључила да су управо у Карловачкој гимназији, ту где су и отворени, данас  свечано затворени „Пролећни Бранкови дани 2019“, који су трајали од 15 – 28. марта у Сремским Карловцима и Новом Саду. Рођенданом Бранка Радичевића, сто деведесет петим по реду,  духовно је појачан чин Свечаног затварања пролећне манифестације Бранковог кола. И, већ наредних дана започеће припреме за нови песнички и културни фестивал, септембарско 48. Бранково коло, које ће трајати од 6 – 16. септембра у Сремским Карловцима и Новом Саду. „Е, па дотле, а докле ћеш више“, рекао би Алексије (Бранко) Радичевић.