Свечано уручење награде "Стражилово"

У преподневним сатима, на „рајском Стражилову“ свечано су уручене престижне награде „Стражилово“ за најбоље песничке књиге објављене  у Бранковом колу.  Поред Бранковог споменика (рад Јована Солдатовића) , код „Бранковог чардака“, награде су примили: Перица Марков за књигу „Песмице“, Ивана Стојић за збирку„Путник са Тачком“, Ирена Плаовић за књигу „Велико Топло“ и Милош Пуђа за првенац „Колска игра“.

Уручујући им награде, Ненад Грујичић, председник Бранковог кола је истакао да талентовани млади песници вапе за правом подршком и указао на појаву да постоји отпор према младим ауторима од стране остарелих салијеријевских писаца у уредничким фотељама, који показују страх од надолазећих талената.

Бранково коло откад постоји поставља се позитивно  према даровитим младим песницима у знаку оне чувене пословице: „Богати смо онолико колико друге дарујемо.“ Објављујући им добре књиге и омогућујући им важне наступе, оно пружа несвакидашњу шансу да млади наставе рад и афирмишу своје првенце објављене у едицији „Савремена поезија“. Велики ветар у леђа младим песницима даје управо награда „Стражилово“ која постоји четрдесет пет година.

Као конкретан пример, Грујичић је навео случај се талентованим младим песницима из Републике Српске који имају уочљив проблем објављивања песничких првенаца и етаблирања у срединама где живе поред већ афирмисаних песника и писаца, нарочито у Бањалуци. На најновијем Кочићевом збору у Бањалуци, по први пут је организовано песничко вече младих аутора из Бањалуке, односно из Републике Српске, где је учествовало пет аутора. Три су формирана у Бранковом колу: Милан Ракуљ Александра Мариловић и Горан Гаврић Грга. Они су досад објавили по две своје књиге у Бранковом колу и сви се овенчали наградом „Стражилово“. Тиме је начињен генерацијски помак и установљена нова песничка агилна генерација у тој средини.

Иначе, у Бранковом колу је од 130 објављених песничких књига, двадесет и три су из ијекавског прекодринског миљеа, што представља концеп рада ове институције заснован на јединсту екавског и ијекавске варијанте изговора српског језика.  Затим је навео и пример новосадске књижевне климе где три-четири деценије нова генерација песника и писаца није успела да се установи као појава.

На „Песничком митингу“  47. Бранковог кола наступило је неколико десетина песника разних генерација с акцентом на млађима: Олга Мартинова,  Анђелко Анушић, Ранко Чолаковић, Саша Нишавић, Даниел Јурјев из Немачке, Драгица Стојановић, Иван Лаловић,  Верица Тричковић, Дубравка Миленковић,  Јулија Капорњаи, Јасна Миленовић, ЈРастко Лончар, Милан Ћосић, Никола Раусављевић, Наташа Бундало Микић, Оливера Шестаков и други. Прочитане су песме Бошка Сувајџића „Црњански“ и Стевана Тонтића „Писмо“, који су неизоставним послом  у исто време били у Андрићграду, то јест у Бијељини.

На врху Стражилова поред Бранковог гроба и старог споменика од камених коцака српских планина (подигнутог 1885. године), одржан је програм посвећен 135. годишњици преноса земних остатака Бранка Радичевића из Беча на Стражилово. Песник Ранко Чолаковић запалио је свећу и положио цвеће на Бранков гроб, и притом казао једну своју песму из књиге објављене у Бранковом колу, „Јеси ли жив живи песниче“. Драмски уметник Бошко Петров  казивао је надахнуто чувену Бранкову песму „Кад млидијах умрети“.  Јована Крстић прочитала је култну Змајеву песму „Бранкова жеља“, која  као да је писана Бранковом руком и стилом, у жељи да му кости почивају на Стражилову: „Пренес`те ме, браћо моја мила,/ покрај оног убавог Белила,/ кроз Карловце где сам младост пров`о,/ па на оно дивно Стражилово,/ ту још једну стару отпевајте,/ ту ми, браћо, кости закопајте.“ 

Ненад Грујичић одржао је слово о преносу Бранка из Беча на Стражилову наводећи, ексклузивно,  један запис из енглеске штампе, из часописа, „Џон Бул“, 4 августа, 1883. године:

„Ове недеље, остаци најпопуларнијег српског песника уклоњени су са гробља Св. Марка у Бечу и пребачени на Стражилово, близу Карловаца, које је песник одабрао за место свога починка. Бранко Радичевић или само – Бранко, како га обично у народу називају, рођен је у Броду 1824. године. Он је имао највећи утицај на књижевни развој српске нације. Бранко се може назвати и зачетником модерне српске књижевности. Као лирски песник, он се, можда, најбоље може описати као српски Роберт Бернс, и као такав, српски песник par excellence. Бранкова највећа амбиција – да посети фатално Косово Поље – спречена је прераном смрћу 1853. године.“