Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

ДВЕ НОВЕ И ЈЕДНА ДАВНА КЊИГА : Сусрет Растка Лончара и Ненада Грујичића

slika

Данас су се по лепом сунчаном времену, у башти новосадског ресторана „Џентлмен“,  сусрели песници двеју генерација, Ненад Грујичић и Растко Лончар. Ненад је на поклон добио два песничка,  свежа издавачка првенца из новоосноване куће „Битије“: „(Не)доход“ Душана Захаријевића и „Тобом овенчани (све)мир“ Николе Искића. За узврат, Растку је на дар стигао редак поклон, књига поезије „Царска намигуша“ Ненада Грујичића (БИГЗ, 1990).  Три деценије деле ова издања; млади песници још нису били ни рођени. Тако је у поезији и са песницима, немају године.

                                                                                                                                       21. октобар 2020.

 

Ненад Грујичић

 

НА КОЛЕНИМА

 

Осипа ли се, драгано,

твоја самоћа јутрос као моја?

 

Ослушкујеш ли

хук тричавих наших свађа

што се умножавају у грудву смрти?

 

Из пламена мотрим твоју сенку.

 

Ја ти се нећу вратити.

Ја ти се нећу враћати онако спокојан

као у дане када је кошава

витлала лишће и тањире

изнад наших глава у студентској мензи.

 

Обожаваћу те као силу у даљини

што корача у неизвесно.

 

Одржи се у седеф-јутру,

у лахору чежње,

одржи се на коленима, љубави!

 

 

Душан Захаријевић

 

УВИР БОЛА

 

Тихо тече увир бола

Вечно тиња недосежност

Бескраја и непребола

Тиха, тупа, нема нежност.

 

Лагано се вечност кали

Одзвањају непреболи

Одумиру искон-вали

У замаху тешке боли

 

Напор тиња у дну свести

Угушен у вечни лет

Разјарене страшне лêсти

Раскорака вечни крêт.

 

 

Никола Искић

 

(НЕ)ДОВРШЕНА ПЕСМА

 

Да ли сам занавек залутао,

у кожи маленог дечака,

у непостојеће сутра,

или то само мој разум загонетно скрива

што око не види?

Да ли се нада поиграва са мном

или пак прсте своје на видело открива?

Коме сам се замерио, коме сам се обећао?

Куда сам кренуо голих табана и празних руку?