Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

БРАНИСЛАВ ЗУБОВИЋ, ДОБИТНИК НАГРАДЕ БРАНКОВОГА КОЛА

slika

На отварању „Пролећних Бранкових дана 2021“, на јучерашњем свечаном уручењу награде „Печат вароши сремскокарловачке“,  15. марта 2021. године, на дан Бранковога рођења по старом календару, лауреати су говорили по једну своју песму у славним просторијама Бранковога кола у Сремским Карловцима. За малу панораму награђене поезије у Бранковом колу, доносимо фотографију са јучерашњег догађаја, цртицу о Браниславу зубовићу и једну његову песму.

 

Бранислав Зубовић (рођен 1976. године у Тузли, живи у Новом Саду, ради у Врбасу) награду Бранковог кола добија за књигу песама „Тремор“ (Удружење књижевника Србије, Баоград, 2020). Ово је Зубовићева пета по реду песничка књига. Рука као симбол снаге и стваралаштва, пружене помоћи и заштите, доспева кроз  нови наслов, „Тремор“, до нових значења –  пољуљани живот, изгубљени ослонац, избеглиштво и прогон, изгибија и катаклизма. Све то, са непрестаним (про)осећањем нашег свенародног удеса, представља тематско-мотивску жеравицу на којој варничи песнички свет Бранислава Зубовића. „Тремор“ је књига која устоличује Зубовићеву потребу да овлада магистралним путевима песничког заната који ће се хранити крупним залогајима душе и њенога боемлука.

 

БАЛАДА О ПИРАМИДИ

 

Безнадежно је гледати

Велику Кеопсову пирамиду

Како се препире с небом.

Није то могло без некакве муљавине

И суза изгубљених живота,

Узидане у камене стене

Из којих цвили душа.

Уградио се ту и матерински плач

И ударац бича,

Збуњујући лепоту

Изгубљену у урокљивом погледу.

Ипак, нема ништа без зноја,

Који се купа у у сопственој смрти

И жртве да улепша туристички мит.

Мени је доста Скадар –

И Гојковице младе,

Чак и песничког усхићења

Које тражи ослонац у души,

Па да застанем на месечини

У дугим свакодневним ноћима.