ПРОФЕСОРИЦА МАЈА СТОКИН О БРАНКУ

У оквиру школске онлајн-наставе, Маја Стокин, професорица српског језика и књижевности у Карловачкој гимназији, приредила је текст о Алексију (Бранку) Радичевићу за обраћање ђацима који су за ту прилику припремили Бранкове песме за читање, и тако се сами укључили у ову врсту програма „Пролећних Бранкових дана 2021“. Доносимо текст професорице Маје Стокин о великом песнику српског романтизма, и „Песму Бранку“ Симониде Јовин, ученице 4-6 разреда Карловалчке гимназије.

БРАНКОВИ  КАРЛОВАЧКИ ДАНИ

С обзиром на то да се и вама, драги матуранти, приближава час растанка са безбрижним школским данима у Карловачкој гимназији, а у светлу  Бранковог 197. рођендана, присетићемо се успомена из периода од 1835. до 1841. године када је Бранко био ђак наше школе.

Према јединој оригиналној слици, дагеротипији Анастаса Јовановића, Алексије, како су Бранка у том периоду живота звали, снажан је и јак. Изгледао је, према речима једног свог пријатеља, као човек који се вежбао у гимнастици. Учио је марљиво латински и редовно певао недељом у цркви. У Сремским Карловцима је живео у немачкој породици. У гимназији је слушао предавања, писао и одговарао на немачком језику. Чак је и прве стихове такође написао на немачком језику. Читао је много, посебно Уланда, Гетеа и Хајнеа, а у очевој богатој библиотеци упознао се и са делима Хомера, Вергилија, Хорација, Бајрона, Пушкина, Молијера... Уланд му је био најближи, јер је, попут њега, био слободар, демократа, борац против духовног мрачњаштва, гласник нове Европе. Један његов пријатељ, Сима Крстић, каже да са доласком Бранка и његовог брата Стевана „почиње нови дух у омладини карловачке гимназије. Дух те омладине био је онда и сувише утучен. Њих двојица унели су онда и поноса и полета. Поред њих осетили смо живот. А тај дух унео им је отац, који им је био и отац и мајка јер мајке нису имали. Ми други ђаци гледали смо у њих као у више какве створове, а и сами професори су их одликовали - били су чак и према њиховој слободи пажљиви.“

Школски другови кажу да је друштво без Бранка било крње. У свачему је „био први, у шали, у игрању, пливању, певању. Певао је радо и имао пријатан, нежан глас који је у срце дирао.“ Био је одличан и у шаху.  Из његових школских сведочанстава види се да је био „најодличнији“ ђак. 

О његовом школовању знамо и из „Ђачког растанка“. Опевао је бербе, дружења, пливање и купање у Дунаву, вожњу чамцем, утркивање, шетње у околини Карловаца, пењање на Стражилово, прескакање бистрог потока, загледање нона белих... Карловци су, у време када је Бранко боравио тамо, били богато место у којем су имућни мештани имали своје винограде. О веселој и радној, готово свечаној атмосфери у којој се одвијала берба Бранко с усхићењем пева. У Бранково време , били су кажњавани ђаци који су ишли на Дунав да се возе чамцем. Они који су били ухваћени у прекршају, ишли су у "затвор". То је била једна омања школска просторија. За један дан у затвору морала се платити једна форинта, која је ишла у фонд школске библиотеке. И Бранко је ишао у вожњу чамцем Дунавом. Један од Бранкових пријатеља, Арса Путник, том приликом се утопио. Скакао је са чамца у воду, али није изронио. Иако су га извукли из воде, другови нису успели да га поврате у живот. Тај догађај Бранко је такође овековечио у „Ђачком растанку“.

Бранко је био најбољи ђак у својој генерацији. У рубрици за владање код Бранка пише „classus primae“ и „censor inventutis“, што је толико било ретко да се могло сматрати готово врстом почасти. Никад није био кажњаван нити батинан.

После семестралних испита професори су узимали најбоље урађене писмене задатке и стављали их у архив. Бранкове свеске издвајале су се калиграфским рукописом, али и садржином. Међу његовим свескама постоји и једна из четвртог разреда, у којој је Бранко, два текста, са латинског, уместо на немачки, превео на српски. У то време наставни језици били су немачки и латински. Српски језик употребљавао се у првом и другом разреду када је требало нешто објаснити. Бранков превод на српски језик писан је Вуковим правописом, са јотом.

Мало је познато да се Бранко занимао за биљке и да је са професорима и ђацима ишао на ботаничке екскурзије, сакупљао биљке и правио богате хербаријуме. Посебно је на Бранка утицао професор Григорије Лазић, признат као ботаничар ‒ систематичар. У Бранковим свескама види се такође његова систематичност и љубав према овој дисциплини. Своју прву песму, "Девојка на студенцу", пак, Бранко је написао у Темишвару где се, после школовања у Карловачкој гимназији, затекао као студент филозофије (мудрољубија).

„Радикалист у републици српског књижества“, како га је називао Стерија, често је изазивао мржњу и завист својих савременика. Јован Суботић није га унео у „Цветник српске словесности“, ни Ђорђе Малетић у „Примере поетских састава", Теодор Павловић, уредник пештанских новина никада није хтео да му објави ниједну песму. Српски листови мучки су прећутали дан Бранкове смрти у Бечкој болници 1853. године. Ипак, данас можемо рећи, да 168. година од Бранкове смрти, Карловачка гимназија није имала знаменитијег ђака нити је ико опевао ђачке дане проведене у Карловцима као што је то учинио он. Следећим стиховима готово је пророчки предосетио да ће га будућа поколења, на нашу радост, ипак памтити. У херојској поеми „Гојко“ каже:

„Данас, сутра, час ће ударити

Јарко сунце мене заклонити,

Из руку ми јасне гусле тргнут,

Моје тело под земљицу вргнут.

Ал што певах неће пропанути,

Након мене неће останути

Док се поје, док се винце пије,

Док се коло око свирца вије,

Докле срце за срцем уздише, ‒

Е па дотле, а куда ћу више!“

А карловачки ђаци данас пишу овако:

ПЕСМА БРАНКУ

Чим крочим у Карловце Сремске

Ухвати ме велика сета

Лик Бранков ми се јави пред очима,

Тај несрећни, велики поета.

Опевао је Срем и Стражилово

Српски народ у коло уплео

Имао своју дивну музу Мину

Поезију  винуо у висину

За све је имао  речи хвале

Његова песма свакоме је мила

Само себи лека нашао није

Па га је смрт рано посетила.

И зато му песму ову пишем

Да га нико, никад не избрише

Нек је вечан његов дух међу нама

И небеским његовим сестрицама.

Симонида Јовин 4-6

Извори:

Миодраг Поповић, Историја српске књижевности, књига друга. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1985.

Ненад Грујичић, Бранко. www.nenad.brankovokolo.org

Маја Стокин,

Карловачка гимназија