НОВИ ТЕРМИН ПРЕМИЈЕРНОГ ЕМИТОВАЊА ТВ-СЕРИЈАЛА „ПАЛЕТА КУЛТУРНОГ НАСЛЕЂА“

Због прошлонедељног тродневног заседања скупштине Републике Србије,  изостали су и одгођени многи садржаји и емисије Радио-телевизије Србије на 2. програму, међу којима и премијера „Палета културног наслеђа –  Крајишке ојкаче“. Из наведеног разлога, одређен је нови термин емитовања – 10. април, у 14:50 часова,  на РТС2.

Биће премијерно приказана емисија „Крајишке ојкаче“ ауторке Славице Стефановић  поводом изласка антологије „Пјевај, ори, прозоре отвори“ Ненада Грујичића, шестог допуњеног издања култне књиге „Ојкача“.  Ову антологију заједно су 2017. године објавили Радио-телевизија Србије и Бранково коло. Антологија је овенчана престижном наградом „Сава Мркаљ“.

Поред Ненада Грујичића, у телевизијској емисији, учествују академик проф. др Љубомир Зуковић,  песник и рецензент првог издања „Ојкаче“  (1988) Стеван Тонтић, уредник издавачке делатности  РТС-а Драган Инђић, етнокореограф Милорад Лонић, професор и појац Миодраг Миша Близанац, драмски уметници Бошко Петров и Софија Мијатовић,  тамбураш Рајко Кнежевић Брајић (пореклом са Козаре), женска и мушка ојкачка група „Вила“ из Новог Сада, и на терену, у Бачу, снимљена женска певачка група „Трамошњанке“.

НОВИ ПРИМЕРИ ОЈКАЧА ИЗ АНТОЛОГИЈЕ

Пече кот`о, ракија се вари,

пију лоле да драгу преболе.

Ој, Банијо, најљепши цвијету,

ја те волим највише на свијету.

Љута мала к`о шарена змија,

опет моме срцу најмилија.

Ево мене румена ко ружа,

удовица код живога мужа.

Са Кордуна пројездише вуци

и одоше према Бањој Луци.

Ој, дјевојко, варенико врућа,

љето прође, не угрија` плућа.

Љубим цуру, и то све стојећи,

било блато, нисмо могли лећи.

Барабићу, ал` у Босни нећу,

Босна т`јесна, а бараба бијесна.

Нешто крава неће да ми пасе,

у љубави разочарача се.

Мили Боже, слатка ли је пура

кад се у њу кајмака нагура.

Мој драгане, приморско магаре,

шаљи пара, магарчино стара!

Реци, мала, ил` `оћеш ил` нећеш,

да бараба не долази џаба.

Скидај, мала, шлингерај са сиса

да се баја нагута мириса.

Љуби, драги, с које `оћеш стране,

нећеш наћи ни на једној мане.

Јеси л`, ћале, завршио своје,

да ледене не једемо проје.

Кад се удам и пођем у дрва,

ја ћу задња, а свекрва прва.

Од Карина па до града Книна,

свако село `рани мога сина.

Ја драгану дала вјеровање,

к`о из празне чаше наздрављање.

Мене моја сјетовала браћа:

Не вол` , сејо, што војница враћа!

Имам пиштољ, имам и кубуру,

имам жену, а имам и цуру.

Лика гоји коња и јунака,

а Банија лијепи` дјевојака.

Невен вене и у чашу пада,

ој, младости више те никада!

Пардон момци из другије села,

с комшијом сам љубав започела.

Укопајте мене покрај стазе

куда младе дјевојке пролазе.

Цуро, Радо, ко се  томе над`о,

да је чича толико настрад`о.

Дођи, лоло, ево биће ти је,

ни мушица на њу пала није.

Мој драгане, ћурлике ти твоје,

ћурлни мало око куће моје.

Љуби, драги, ал` немој с вечера,

у зору сам слађа од шећера.

Упри, мала, ногама у шише,

ја сам упро и не могу више.

Цурица се брчкала у води,

види јој се - Боже ослободи!

Љуби, мала, уста ти отпала,

кад си мени бараби допала.

Љуби, лоло, ништа не говори,

мани причу, говеда већ ричу.

Ошини ме и не дај ми прићи,

мислила сам од тебе отићи.

Ој, ракијо, примакни се души,

бијела ми се џигерица суши.

Око кола стоје адвокати

па слушају шта ћу запјевати.

Ој, Загоро, Далмацијо моја,

поздравља те Полачанка твоја!

Не ид`, драги, у ту Аустрију,

ко ће мени тесати јапију?!

Остави се, дико, политике,

при`вати се рала и мотике.

Шумо Баљу, мој дебели ’ладу,

кад по теби прострем кабаницу

и погледам варош Костајницу!