O МОЛИТВИ, УЗ СЕЋАЊА НА НЕЗАБОРАВНА ПРЕДАВАЊА ТОКОМ ТРИ МИНУЛЕ ДЕЦЕНИЈЕ У ОКВИРУ ЧУВЕНИХ "ХРИШЋАНСКИХ ТЕМА" НА БРАНКОВОМ КОЛУ
На Васкрс, најрадоснији хришћански празник, надвремено се радујући Христовој победи над смрћу, надносимо се над Јеванђељем по Филипу: „Они који говоре да ће прво умрети а потом васкрснути, греше. Јер ако не приме васкресење за живота, ни када умру неће примити ништа.“
Подсећамо да је Бранко Радичевић на Васкрс 1844. године написао, или боље рећи, у божанском надахнућу испевао своју антологијску песму Молитва, којом започиње наша, у Бранковом колу, Антологија српске поезије (1847-2000):
Месец јасни, звезда јато,
И сунашце умиљато,
Зору што нам небо шара,
А и муњу што га пара,
И ту силну грома буку,
И олује страшну фуку
Ти сатвори вељи Боже,
Ко овако јоште може!
Цвеће љупко и долину,
Стадо, врело и планину,
Ти’у реку, силно море,
И под небом орла горе,
И над орлом шарну дугу,
И славуја у том лугу,
И још његов глас умилни
Ти сатвори Боже силни.
Осим другог овде свега
Мене створи из ничега,
Ду’ом својим ти подуну,
У менека душу суну;
Па ми Боже јоште таде
И у душу нешто даде,
Та и моја песма ова
И њу мени ти дарова.
Фала Боже на дар ови,
О помози благослови,
Да ми како с права пута
Душа млада не залута!
(На Васкрс, Беч,1844)
Каква је поезија Бранка Радичевића? Она синтетише народне песме, естетику класицизма и манифестну снагу романтизма. „Нема један Бранко, него их има тројица“, открио је Милан Кашанин у изврсном есеју о Радичевићу, Између орла и вука.
Песма Молитва предочава свет као Творевину Божју, у којој је човек центар земаљског живота, са свим искушењима и гресима. Бранко захваљује Господу на свим даровима, а посебно на души, којој јоште таде... Господ нешто даде, таленат да пева у језику свом, да твори поезију, песме, па и ову – Молитву, у којој вапи и моли Створитеља: Да ми како с права пута/ душа млада не залута!
Без молитве, познато је, не можемо замислити ни једну религију на свету. На молитви се заснива вера која се тиме утврђује у приватном и јавном животу. Молитва је најјачи (над)језик међу свим језицима. Молитва се остварује у директном контакту с Богом. Међу хришћанима најзаступљенија молитва је Оче наш.
О молитви говори и Његова Светост патријарх српски господин Порфирије у свом првом интервјуу за дневне новине („Вечерње новости“, 1, 2. и 3. мај 2021) после устоличења у најсветији трон Архиепископа пећког, Митрополита београдско-карловачког и Патријарха српског: „Искуство молитве познато ми је целог живота. Начин на који она чини основу свега што предузимам и живим библијски је, у молитвеном уздаху младог Растка пред монашење, сажео животописац Светога Саве, хиландарски монах Доментијан: На Теби се утврдих од утробе; из утробе матере моје Ти си покровитељ мој. Пут у молитвене висине могућ је, међутим, само кроз поноре искреног смирења и међусобне пожртвованости, у које се на почетку своје чувене песме тако дирљиво баца Тин Ујевић: Бескрајни Боже, чујеш ли где ти на прљаву поду лелече љуту молбу схрван малиш?“
Прилика је је да се поново присетимо и истакнемо специфичне и духовно веома богате детаље из дугогодишње сарадње на Бранковом колу. У оквиру програма „Хришћанске теме“, тадашњи игуман Манастира Ковиљ, а потоњи епископ јегарски господин Порфирије, био је годинама наш драги гост, пријатељ и брат наступајући сваког септембра, најпре три године у Карловачкој гимназији (1994, 1995, 1996), а потом непрекидно, све до 2014. године, у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“.
Заједно са Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем чинио је духовни трилинг који је зрачио богонадахнутим беседама на Бранковом колу. С почетка, тадањи игуман па епископ, наступао је сâм привлачећи велику пажњу публике и медија са свих страна у Сремским Карловцима на Бранковом колу. Говорио је о гордости, о среброљубљу, о милосрђу, о зависти, о туђиновању и о љубави. Затим, с Владетом Јеротићем – о гневу, о прељуби и о ћутању. Потом, у низу наступајућих година, све до одласка у Хрватску (2014) на место митрополита загребачког и љубљанског, на Бранковом колу усталио се са Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем као редовни предавач.
Тако се установила духовна светковина на чије беседе је долазила однегована публика Бранковога кола разних генерација и којој су присуствовали млади богослови што би нас са молитвеном песмом дочекивали. Била су то незаборавна предавања о кајању, о созерцању, о кротости и о злоћи, о савршеној љубави, о женском, о мушком, о исповести, о фарисејству , о молитви, о невиности, о лицемерју, о крштењу...
Чувени програм „Хришћанске теме“, живи већ три деценије и представља један од најважнијих и најдуговечнијих у Бранковом колу. То је духовни садржај чији континуитет никад није прекидан на песничкој и културној манифестацији у славу Алексија-Бранка Радичевића, што траје од 1972. године настављајући традицију истоименог листа (1895-1914) у Сремским Карловцима, где су, иначе, хиротонисана двадесет два српска патријарха и митрополита.
Важно је прецизно припоменути да је програм „Хришћанске теме“ на Бранковом колу кренуо 1991. године у Свечаној сали Карловачке гимназије. На тему Покајање данас говорио је епископ сремски господин Василије. Већ наредне две године (1992,1993), о праштању и о греху, такође у Карловачкој гимназији, говорио је епископ бачки господин Иринеј.
Знајући колико Његова Светост, нови српски Патријарх господин Порфирије поштује и воли Сремске Карловце, а с обзиром да „Хришћанске теме“ и те како постоје на живој програмској палети манифестације у славу вечито младог Бранка Радичевића, неизмерно ћемо се радовати уколико прилике дозволе да нови Патријарх дође и с обостраним духовним усхитом и братском љубављу учествује на овогодишњем јубиларном 50. Бранковом колу.
Нови Сад, 2, мај (на Васкрс) 2021. – Сремски Карловци,18. фебруар 2021.
Ненад Грујичић
На фотографији Бранислава Лучића: Његова Светост патријарх српски Порфирије, тада игуман манастира Ковиљ, и Ненад Грујичић, директор Бранковога кола, на 9. Међународном Салону књига и Данима Лазе Костића у Новом Саду; у том тренутку они су чланови Савета (Грујичић на челу) поменутих двеју манифестација, сједињених у једну, на Новосадском сајму, априла 2002.
Ненад Грујичић
ГОЛУБИЦА НА КРСТУ
Из даљине, као мрва на златном се крсту леска,
голубица бела, видим, слетела на цркву Доњу
закриљену бујном крошњом див-платана од три века.
Чија ли је душа сишла да покаже милост Божју,
откуд бела голубица беља и од првог снега,
усред лета карловачког на црквеном бриди трону?
Неко рече у пролазу да је иза оног брега
штоно стреми к Стражилову голубица јутрос мала
полетела. Већ је подне а са крста још не бега.
Као да се еглен води између ње и платана
белог лица као крила голубице Светог Духа.
У том небо затамни се и загрми усред дана,
голубица пред храм слети, шири крила, златоуха,
отвори се црква сама и зачу се пој псалама,
ка олтару у лепршу благих крила и пропуха
голубица у три круга обави лет белог плама
па одлети к Стражилову, и звоно се за њом вину,
а врата се затворише опет тихо, опет сама.
Нас некол’ко крстимо се и тражимо спас у вину.
(Из књиге „Сремскокарловачке терцине“, Бранково коло, 2020)
МАШЋЕЊЕ ЈАЈА
На Велики петак фарбају се јаја,
све дугине боје за Васкршњу цваст,
али треба знати да фарба ил` боја
нису српске речи, већ наша је - маст.
Минула кроз време пансловенска речца,
прогута је турска и германска потом,
у мастилу века неста светлог претка,
понекад због речи плати се животом.
Нек` се масте јаја за Васкршње дане
у куповној боји названој варзило,
али одувек се за Васкрс пазило
да машћење буде, о, жути шафране,
и у кори шљиве, дуду, детелини,
коприви, млечики, ал` и - луковини.
(Из књиге "Шајкашки сонети", Прометеј, 2008)
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије