ПРИКАЗ ПЕСНИЧКОГ ПРВЕНЦА БОЈАНЕ ЈЕЛЕНКОВИЋ

Сремски Карловци – Нови Сад, 29. април 2025.

СПАСОНОСНА ЛИРА

Приказ књиге „Него како“ Бојане Јеленковић

У Културном додатку Вечерњих новости, у чувеној рубрици Седам књига за седам дана, данас је представљен песнички првенац Бојане Јеленковић Него како у издању Бранковог кола. О нашој књизи, уредник поменуте  рубрике Д. Богутовић је записао: „Дебитантска збирка Него како Бојане Јовановић (1990) најавила је песникињу која има и уме шта да каже, а чији неоспорни таленат би могао да се развије до завидних висина. Завршила је студије књижевности у Крагујевцу, као наставник радила у неколико школа, а живи у Александровцу. Песнички првенац одише мисаоношћу која грли емоције и тако тражи излаз из лавиринта званог живот. Покушава да дефинише и одухови голу стварност и људе који су себични и окренути само материјаном. Ова поезија је непрестана борба са препрекама, искушењима, гресима. Изостанак среће, неразумевање околине, лаж, превара, себичлук, па и сопствене грешке, све то прожима ову збирку нитима неверице да икада ишта може бити боље. Али како добро примећује уредник и рецензент Ненад Грујичић, изнад те дневне равни постоји и она виша, нова стварност коју доноси таленат – одлучујући усхит поезије: „Порази иду дан за даном,/ а ја, опет, ходам својом страном. У опором  и неправедном свету поезија се појављује као спасоносна лира што пуни и снажи срце и даје јаку мотивацију.“                                                                                                                       М. Борић

СЕЋАЊЕ НА ЉУБОМИРА СИМОВИЋА

Сремски Карловци – Нови Сад, 17. април 2025.

УЗ ОДЛАЗАК ВЕЛИКОГ СРПСКОГ ПЕСНИКА

Одлазак великих песника указује и на релативност тренутне слике света, и носи универзални доживљај дела и живота, то јест указује на поезију као духовну дисциплину за сва времена, не само за доба у коме живимо.

Љубомир Симовић беше нам драг и непоновљив гост, а најважније његово учествовање беше на 22. Бранковом колу 10. септембра 1993. године када је својом беседом у Карловачкој гимназији свечано отворио чувену песничку манифестацију у част вечито младог Бранка Радичевића. Тог Бранковог кола обележавали смо 140. годишњицу смрти Алексија Радичевића и 110. годишњицу преноса његових земних остатака из Беча на Стражилово.

У препуној сали најстарије српске гимназије, у директном телевизијском преносу, тог незаборавног септембарског дана пре тридесет две године у Сремским Карловцима, Љубомир Симовић је поред осталога рекао:

„У Сремске Карловце сам први пут дошао, и на Стражилово се попео, у јесен 1953. године, као ђак, о стогодишњици смрти Бранка Радичевића. Чини ми се да нисам ни трепнуо, а 100. годишњица се претворила у 140. годишњицу. Током ових четдесет година, штошта се променило: и у овом сусрету, и у овој земљи и народу, и у нама самима. Али је узбуђење, с којим и данас улазим у Сремске Карловце, исто онако велико као што је било оне септембарске или октобарске поноћи, када сам из воза сишао под фењерима обасјане липе на карловачкој станици. Ми у Сремске Карловце и на Стражилово не долазимо сваке јесени зато да удахнемо неком живот по навици негованом култу, него долазимо да се причестимо енергијом Бранковог песништва. Обраћајући вам се данас, покушавам да, на месту на коме сам седео пре четрдесет година препознам неког будућег наследника Бранковог завештања, који ће, стојећи кроз четрдесет година овде где сад ја стојим, покушати да нађе међу онима којима се буде обраћао, и сâм препозна песника коме ће то завештање пренети.“

РОЂЕНДАН АЛЕКСИЈА РАДИЧЕВИЋА НА "ПРОЛЕЋНИМ БРАНКОВИМ ДАНИМА 2025"

Сремски Карловцима, 28. март 2025.

ПРОМОВИСАНЕ ДВЕ НОВЕ КЊИГЕ БРАНКОВОГ КОЛА, ИЗВЕДЕНА МОНОДРАМА И НАСТУПИО КАРЛОВАЧКИ ХОР

На дан Бранковог рођења, 28 марта, у 11 часова, у пуној библиотеци „Бранко Радичевић“ у Сремским Карловцима, у спомен-соби Дејана Медаковића, на „Пролећним Бранковим данима 2025“ приређен је незаборавни програм под називом „Стражилово, дивно Стражилово, ја сам тебе у звездице ково“.

На самом почетку изведена је монодрама Данице Петровић „Ја, Мина Бранкова“, која је публику одвела у 19. век и представила младу Мину Караџић и пет година старијег, деветнаестогодишњег Алексија Радичевића у тренутку њиховог упознавања у кући њеног оца Вука Стефановића Караџића. Монодрама доноси атмосферу никад усахле љубави Мине према Бранку и њен земни жал притом што се та љубав за живота није остварила. Међутим, ово уметничко остварење показује да, захваљајући Бранковој антологијској поезији, таква љубав постала је надвремена, то јест вечна, и оставарује се, не у равни ризичног телесног већ на узвишенији, духовни начин. Дуг аплауз одушевљене бројне публике осоколио је све присутне и дао им мотивацију да прате наставак програма,  промоцију двеју нових књига Бранковог кола.

СВЕЧАНО ОТВОРЕНИ "ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2025"

Сремски Карловци, 27. март 2025.

СВЕЧАНО УРУЧЕНЕ НАГРАДЕ „ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ“

Данас су у Српској православној богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима свечано отворени „Пролећни Бранкови дани 2025“.  Скуп је благом речју поздравио протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Богословије истичући значај сарадње са Бранковим колом које се још као чувени лист крајем деватнаестог века појављује у Карловцима. Пожелео је свима присутнима пријатне песничке и духовне тренутке поводом прославе вечито младог Бранка Радичевића.

ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2025.

Сремски Карловци, 21. март 2025.

У СУСРЕТ 201. РОЂЕНДАНУ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

Ове године „Пролећни Бранкови дани“ обухватиће четири програма у оквиру два дана – 27. и 28. марта 2025. Све је упућено на 201. рођендан Бранка Радичевића, који ће бити обележан 28. марта у библиотеци „Бранко Радичевић“, у спомен-соби Дејана Медаковића, у Сремским Карловцима. Бранко Радичевић и Дејан Медаковић чувени су ђаци Карловачке гимназије.

Дан пре тога, 27. марта у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“, биће свечано отворени овогодишњи „Пролећни Бранкови дани“, то јест свечано ће бити уручена престижна награда „Печат вароши сремскокарловачке“. Ова награда основана је пре шездесет осам година, прецизно – 1967. године у тадашњем новосадском студентском листу „Индекс“. Оснивање награде у поменутом листу младих предложио је  тадашњи двадесетдвогодишњи песник и студент Перо Зубац. Те године проглашено је осам лауреата: Рајко Петров Ного, Бранко Бошњак, Звонимир Хусић, Милорад Миленковић Шум, Петко Војнић Пурчар, Радомир Мићуновић, Карољ Јунг и Тито Билопавловић.