Престижна међународна награда „Бранко Радичевић“, коју додељује Бранково коло, припала је ове године угледном песнику и писцу Хусеину Дервишевићу из Босне и Херцеговине. На данашњој, завршној седници, ову одлуку једногласно je донео жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић (председник), Андреа Беата Бицок и Радмило В. Радовановић.
Међу досадашњим добитницима међународне награде „Бранко Радичевић“ налазе се истакнути песници и писци из света: Вјачеслав Купријанов (Швајцарска – Русија), Филип Танселен (Француска), Насо Вајена (Грчка), Никита Данилов (Румунија), Керол Ен Дафи (Велика Британија), Валериј Латињин (Русија), Славомир Гвозденовић (Румунија), Бабкен Симоњан (Јерменија), Петар Милошевић (Мађарска), Енес Кишевић (Хрватска), Јирген Израел (Немачка), Олга Мартинова (Русија – Немачка) и Будимир Дубак (Црна Гора).
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
Хусеин Дервишевић рођен је 28. децембра 1948. године у Бихаћу, где је завршио основну школу и гимназију. Овај плодни и свестрани песник, приповедач, романописац, есејиста, уметник фотографије, публициста и новинар, прву збирку песама „Празник“ објавио је у својој двадесет првој години, а затим су уследиле нове књиге поезије и прозе, међу којима је и значајан број за децу.
После првенца (1969), изашле су три књиге песама у сарајевској „Свјетлости“: „Нигдина“ (1973), „Кад ме узме луда рима“ (1978) и „Напасне басне“ – песме за децу (1979), а потом рукописи објављени код других сарајевских, београдских, бањалучких и бихаћких издавача: „Медвјед има дјечје срце“ – песме ѕа децу, (1980), „Верлен у аутобусу“ – поезија, (1981), „Продавац осмијеха“ – роман за децу (1983), „Гроб-младожења и друге приче“, 1984, „Тројанска јабука – поезија (1986), „Демонска плавет“ – поезија (1988), „Ћути и пливај“ – кратке приче (1990), „Незгодне згоде Малца и Блеска“ – приче за децу (1998), „Улицом Бишћа“ – публицистички текстови (1999), „Само једном се љуби“ – проза (1999), „Напасне и друге басне“ – песме за децу (1999), „Зебра у граду није животиња“ – поезија (2001), „Борхес и мјесечина“ – поезија (2003), „Шта је пјесник хтио да каже“ – поезија (2004), „Чудесно путовање Хипа и Хопа“, проза за децу (2004), „Снови за вечеру“ – поезија, (2007), „Читач самоће“ – поезија (2008), „Псећи блуз“ – поезија (2009) и „Cross-Road Blues“ – роман (2018). Чувене су и Дервишевићеве ауторске емисије на Радио Бихаћу где је као диск-џокеј и хроничар читао бајке о рокенролу и „времену у којем се само једном љубило“.
Још од својих првих књига, Дервишевић је показао интересовање за однос музичке супстанце језика и онога што се саопштава песмом. Претрпевши неизбежне (и корисне) утицаје Рајка Петрова Нога у раној младости, Дервишевић проналази свој аутентичан израз и у везаном и у слободном стиху. Поводом његове рâне, треће по реду књиге „Кад ме узме луда рима“, пре четрдесет две године у часопису „Поља“, Томислав Дретар је записао: „Дервишевић је пјесник завичајног, али није завичајни пјесник. Он успијева универзално изразити средствима и емоцијама завичајности. Његово пјесништво је ослобођено патоса локално-историјскога значаја и порука. Он трага за границама бића и тражи их у себи. Истовремено трага и за смислом живљења, па то значи да је његово поимање свијета слојевито и дубље.“
Ово иницијално запажање веома је важно јер нас уводи у богато потоње песничко и прозно стваралаштво Хусеина Дервишевића, где се у лепоти игре у језику налазе и изузетне књиге за децу. Наглашена потреба за хумором и иронијом чини Дервишевићеву поезију и прозу својеврсним лакмус-папиром за демистификацију сиве и сурове стварности. Дервишевић је аутор који се не занима за историјске главешине и политичке гласноговорнике, њихове походе и похаре, већ недри литературу која најобичнијег човека види као главног носиоца ољуђеног живота и света, основу свега што је изграђено и васпостављено у миру.
У најновијем роману, предочавајући Бихаћ у дубини времена, Дервишевић, поред осталога, објашњава значај фотографије (којом се успешно и сâм бави као документариста). Он помиње нестанак његовог ујака у Другом светском рату, који је једне ратне зиме на саоницама своје сватове зауставио пред фото-атељеом „Силберштајн“: „Саонице још стоје и прозебли сватови, а млада још не скида дувак (мараму). Крај младе је и младожења, на другој слици. Он није нестао у рату, јер фотографија је најмоћнија умјетност – умјетност која чува од пролазности.“
Дервишевић запажа и дешифрује немушти језик између живог и неживог света, видљивих и невидљивих капија живота на Земљи и на Небу. Бихаћ приказује као место у вихору епоха где су се смењивале и коегзистирале велике религије. Он уздиже принцип добра изнад зла као формулу за своје уметничко послање, распони и валери добра постају његовом примарном темом. Приказује човека као биће судбински везано за природу чији су закони далеко чистији и хуманији од закона такозваног урбаног и цивилизованог света на чијем лицу стоји маска са печатом Јудиног пољупца.
Са духовним амблемом селимовићевске свести о бићу и језику, Хусеин Дервишевић је, поред осталог, писао песме у екавској варијанти матерњег језика као многи песници пре минулог рата у Босни и Херцеговини. У једној сарајевској антологији „новије поезије у БиХ“ из 1971. године, коју је саставио имењак нашег лауреата, Хусеин Тахмишчић, међу четрдесет пет уврштених песника, чак деветнаест пише екавицом: Изет Сарајлић, Душко Трифуновић, Миодраг Жалица, Хусеин Тахмишчић, Рајко Петров Ного, Владимир Настић, Марко Вешовић, Стеван Тонтић, Ранко Рисојевић, Драгољуб Јекнић, Војка Смиљанић, Зоран М. Јовановић, Велимир Милошевић, Бранко Марчета, Томислав Шиповац, Славко Шантић, Мехо Ризвановић, Радован Караџић и Мубера Пашић.
Попут Алексе Шантића који се везао за Мостар и цео живот провео и писао у том граду, слична је судбина задесила, не одузимајући му много, и Хусеина Дервишевића у Бихаћу. На ширем плану, дакле, попут Боре Станковића и Врања, илити Џејмса Џојса и Даблина, Дервишевић је песник и писац који у локалном миљеу налази законе васељенског непрестано стремећи (пост)модерности и својеврсном експерименту на плану израза и тематско-мотивских изненађења.
Награђиван и уврштен у школску лектиру Босне и Херцеговине, Дервишевић је подалеке 1984. године за роман за децу „Продавач осмијеха“ добио признање за књигу године у БиХ, која је потом доживела више издања и превода на друге језике, а у Мађарској такође ушла у лектиру. И поезија му је превођена на енглески, италијански, мађарски и турски језик. Наступајући 2010. године, 39. Бранковом колу, на Свечаном отварању Хусеин Дервишевић је говорио песму посвећену Бранку Радичевићу.
Међународна награда „Бранко Радичевић'' биће свечано уручена Хусеину Дервишевићу на јубиларном 50. Бранковом колу, на Свечаном затварању, у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији у којој се Алексије (Бранко) Радичевић школовао од 1835. до 1841. године. Овогодишње Бранково коло трајаће од 10 – 20. септембра у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду.
Сремски Карловци, 31. мај 2021.
ПРЕДСЕДНИК
Ненад Грујичић
На фотографији Бранка Лучића из албума Бранковога кола: Хусеин Дервишевић говори своју поезију поред споменика Бранку Радичевићу (рад вајара Јована Солдатовића) на Стражилову, 4. септембра 2010. године
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије