Сремски Карловци, 9. јул 2021.
ПАНОРАМА ПОЕЗИЈЕ
ЂАКА КАРЛОВАЧКЕ ГИМНАЗИЈЕ
Поводом јубиларног 50. Бранковог кола и 230. годишњице Карловачке гимназије, ускоро у издању Бранковога кола излази панорама поезије ђака Карловачке гимназије, оних који су управо завршили четврти разред. У уводном слову др Маје Стокин, професорке српске књижевности у Карловачкој гимназији стоји записан овај траг о књизи коју очекујемо ових дана:
Панорама поезије Песме после нас у издању Бранковог кола јесте успомена на једну песничку генерацију, која је своје школовање у Карловачкој гимназији завршила школске 2020/2021. године. У њој су песме Алексе Вилића, Исидоре Антонијевић, Наталије Ђорђевић, Иве Максимовић, Николине Дикић и Хелене Будимир. Они су активно писали поезију све четири ђачке године у оквиру литерарне секције „Песници Карловачке“. Многи од њих, до поласка у средњу школу, нису никада раније писали песме. За четири године, колико је трајала ова поетска авантура, литерарна секција „Песници Карловачке“ награђена је са четири републичке награде, са три прве и једном другом. Неки од ових ђака добитници су и појединачних награда за своја литерарна остварења. Учествовали су на различитим литерарним конкурсима, читали су своју поезију на различитим културним манифестацијама, између осталог и на Бранковом колу и Пролећним Бранковим данима, а изнад свега ове песме су производ дружења и најлепше проведених дана у Карловачкој гимназији. Са жељом да ове песме буду радост и подстицај будућим карловачким ђацима, као и најмлађим учесницима манифестације „Бранково коло“, захвални смо на прилици и доброј вољи да панорама Песме после нас угледа светлост дана.“
А из пера уредника и рецензента књиге Ненада Грујичића доносимо у овој прилици део рецензије:
Велика је привилегија, и обострана част, као уредник потписати књигу песама ђака Карловачке гимназије која није свакидашња школа. Она је најстарија гимназија у Срба, светиња наше просвете и културе, несвакидашња установа која управо обележава двеста тридесет година свога постојања. Оваква збирка поезије долази као најлепши младолики дар великој годишњици, бранковски лирски венац од разноврсног стражиловског цвећа – круна.
А онда, и јубиларно 50. Бранково коло ове године, које нас намах подсети на оно старо што је као лист за забаву, поуку и књижевност излазило у Сремским Карловцима (1895-1914) под руковођењем Павла Марковића Адамова, чувеног професора Карловачке гимназије, прозног писца, песника, публицисте и преводиоца.
Дабоме, пре и после Адамова у Карловачкој гимназији било је песника и писаца, који су постали значајна имена српске књижевности. Присетимо се на трен, и најпре, најчувенијег Карловчанина (који, гле, није рођен у Срему) Алексија Радичевића. Потоњи Бранко, у Карловачкој гимназији школовао од 1835. до 1841. године. После боравка у Темишвару (ту је написао прву песму на српском језику, Девојка на студенцу), где две године учи мудрољубије (филозофију), он ће у Бечу 1847. године објавити своју чувену прву књигу, Песме.
Бранко Радичевић је песник промене и иновантних решења, весник будућих токова српске поезије. Певао је један и пре Бранка наизглед на сличан начин. Милош Црњански примећује да је у карловачком миљеу изникао и пре Бранка њему сродан песник, касније свештеник, Васа Живковић: „Видите ли, како с гроздних винограда, силази пред гомилом раздраганих ђака, свештеник, претеча, чије су толике песме носиле пролеће, и који, срушен од угушеног бола, пред крстом, још има моћи и отмености да напише најлепшу реченицу тога доба: из туге се радост рађа. За њим је дошао Бранко.“
Васа Живковић је завршавао шести разред Карлова-чке гимназије када је Бранко уписао први. Писао је епиграме и оде, у народу је остала његова попевка Радо иде Србин у војнике, као и песма Рани јади, коју и данас можемо чути уз тамбураше у кафанама, која почиње чувеним стиховима: Ах, кад тебе љубит не смем,/ другу љубит нећу ја. И још доста песама – као народне. Живковић се није поезијом бавио судбински, већ на махове, успут – кад ми је срце у пријатним тренуцима или у црним неприликама само од себе певало.
С друге стране, Бранка је као песника стреловито озрачио бечки контекст, друговање с Даничићем, Мином и Вуком, са младим интелектуалцима из свих српских и словенских крајева. Он је отишао у свет за разлику од Васе Живковића, који се већим делом живота, осим током школовања, везао за пречански амбијент.
Бранко Радичевић је рођени песник који на нов начин открива чари и богатство српскога језика. Но, и Васа Живковић и Бранко Радичевић значајни су за српску културу, они су белези који нас одређују у времену. И не само они. Тако, на пример, прилика је да поменемо да су се у Карловачкој гимназији школовали и други значајни списатељи и песници: Јован Стерија Поповић и Сима Милутиновић Сарајлија, те Дејан Медаковић, Борислав Михајловић Михиз, Гојко Николиш, Вида Огњеновић, Ксенија Марицки Гађански и други. Карловачки ђак је и песник Раша Ливада, истина као ученик учитељске школе, али под сводовима Карловачке гимназије.
Наравно, нећемо заборавити ни Лукијана Мушицко-га, песника и архимандрита српске православне цркве. У Сремским Карловцима боравио је дванаест година (1800-1812). У овом славном духовном месту рукоположена су двадесет два српска патријарха и митрополита. Са свих страна, географски мали Сремски Карловци зраче огромном духовном и песничком снагом за целину српскога народа и језика.
Као уздарје на поезију у овој разбокореној панорами, и као подршка младим ауторима на песничком путешествију кроз многа годишња доба, ево моје песме Дворска башта којом иначе завршава књигу Сремскокарловачке терцине, објављена прошле године у Бранковом колу:
Ненад Грујичић
ДВОРСКА БАШТА
(Љубичасто-белим цветовима пауловније)
Али ми смо карловачки ђаци...
Сећаш ли се оне дворске баште
кад мириси расцветају чула,
када младост са песмама расте
у бојама стражиловских чуда,
миг пролећа и загрљај лета
у цвркуту славуја-булбула,
липа мири, џенарика цвета,
утом јесен, младог Бранка знаци,
мили Боже, велика је штета
што сви нису карловачки ђаци,
златно лисје у бојама дуге,
око оку пољубац добаци,
у даљини, уз писак са пруге,
оде јесен, а шуња се зима,
пахуље ће у ноћи предуге
лептирати нечујним крилима;
чим пролеће нову светлост баци
по гранама и по пупољцима,
дворску башту населиће ђаци,
а небо ће постати још веће,
без младости нема живе глади,
љубав никад уминути неће.
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије