Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ ДОЛАЗИ НА ЈУБИЛАРНО 50. БРАНКОВО КОЛО

slika

 

ДОБРО ДОШАО, СВЈАТЕЈШИ ВЛАДИКО!

 

На нашу велику радост, у славу Божју, на јубиларно 50. Бранковом коло долази Његова Светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије. Наступиће 16. септембра, у 14 часова, у оквиру традиционалних „Хришћанских тема“ на Бранковом колу, у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“. Том приликом Патријарх ће говорити на тему: О миру.

Током три деценије постојања „Хришћанских тема“ на Бранковом колу, раније игуман манастира Ковиљ и викарни епископ јегарски, све до одласка на место митрополита загребачко-љубљанског, најчешће са Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем, непрекидно је долазио у Сремске Карловце и говорио на многе духовне и хришћанске теме.   

Прилика је да се поново присетимо и истакнемо специфичне и духовно веома богате детаље из дугогодишње сарадње на Бранковом колу.  У оквиру програма „Хришћанске теме“, тадашњи игуман манастира Ковиљ, а потоњи епископ јегарски господин Порфирије, био је годинама наш драги гост, пријатељ и брат наступајући  сваког септембра, најпре три године у Карловачкој гимназији (1994, 1995, 1996),  а потом непрекидно, све до 2014. године, у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“.

Заједно са Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем, чинио је духовни трио који је зрачио богонадахнутим беседама на Бранковом колу. С почетка, као игуман па епископ, наступао је сâм привлачећи велику пажњу публике и медија у Сремским Карловцима на Бранковом колу.  

Говорио је о гордости, о среброљубљу, о милосрђу, о зависти, о туђиновању и  о љубави. Затим, с Владетом Јеротићем – о гневу, о прељуби  и о ћутању. Потом, у низу наступајућих година, све до одласка у Хрватску (2014) на место митрополита загребачког-љубљанског, на Бранковом колу усталио  се са Владетом Јеротићем и Небојшом Дугалићем као предавач који духовно светли. 

Тако се установила духовна светковина на чије беседе долазила је однегована публика Бранковога кола разних генерација, којој су се прикључили млади богослови што би нас са молитвеном песмом, стојећи, дочекивали у Карловачкој богословије „Свети Арсеније Сремац“. Била су то незаборавна  предавања о кајању, о созерцању, о кротости и о злоћи, о савршеној љубави, о женском,  о мушком, о исповести, о фарисејству, о молитви, о невиности, о лицемерју, о крштењу...   

На Богословском факултету националног и каподистријског универзитета у Атини 2004. године, Патријарх Порфирије одбранио је тезу „Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златуостог“. Исте године постао је доцент на Катедри за катихетско и пастирско богословље Православног богословског факултета у Београду. На тој катедри наследио је академика Владету Јеротића с којим је годинама блиско сарађивао на многим пољима. Кад год би један од њих први стигао у Бранково коло, одмах би питао за овог другог – да ли долази?  

Чувени програм „Хришћанске теме“ живи већ три деценије и представља један од најважнијих и најдуговечнијих у Бранковом колу. То је духовни садржај чији континуитет никад није прекидан на песничкој и културној  манифестацији у славу Алексија-Бранка Радичевића, која траје од 1972. године настављајући традицију истоименог листа (1895-1914) у Сремским Карловцима.

У овом славном месту, иначе,  хиротонисана су двадесет два српска патријарха и митрополита, па и Петар Први Петровић Његош, потоњи Свети Петар Цетињски. Хиротонија архимандрита Петра за новог владику обављена је у. Доњој цркви –  Светих апостола Петра и Павла у Сремским Карловцима 13. октобра 1784. године. Био је српски православни црногорско-приморски митрополит и поглавар (Старе) Црне Горе од 1784. до 1830. године.

Важно је прецизно припоменути да је програм „Хришћанске теме“ на Бранковом колу кренуо 1991. године у Свечаној сали Карловачке гимназије. Дакле, пре тридесет година! На тему Покајање данас говорио је епископ сремски господин Василије. Већ наредне две године (1992,1993), о праштању и о греху, такође у Карловачкој гимназији, говорио је епископ бачки господин Иринеј.

Знајући колико Његова Светост, нови српски Патријарх господин Порфирије поштује и воли Сремске Карловце, а с обзиром да „Хришћанске теме“ и данас трају у живој програмској палети песничке манифестације у славу вечито младог и богољубивог Бранка Радичевића, неизмерно се радујемо сусрету на јубиларном 50. Бранковом колу, које је, дабоме, и његово, чиме се природно наставља  братска сарадња у духовној лепоти и љубави Божјој. Добро дошао, Свјатејши владико!

                                                                                                                                                      Ненад Грујичић

 

На фотографији, из архива Бранковога кола, Патријарх Порфирије, тада игуман манастира Ковиљ и викарни епископ јегарски, на 35. Бранковом колу, 12. септембра,  2006. године,  у Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“, у оквиру „Хришћанских тема“ ( О кротости и о злоћи).

 

 

                        Ненад Грујичић

 

                        ПЛАТАН У ПОРТИ ДОЊЕ ЦРКВЕ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ 

                        СВЕТИХ АПОСТОЛА ПЕТРА И ПАВЛА

 

Када душа милост тражи, према Доњој цркви кренем,

годинама нисам знао које тајне она крије,

из даљине кад угледам, целим бићем се покренем.

 

Хвала, душо, што си светлост која моје кости мије,

и што сенку јоште имам док корачам према порти,

ту ме чека бели платан што од света овог није,

 

три столећа он проноси, струји живот у аорти,

надљудско се знање крије у том стаблу непомичном,

а гране се шире к небу које нашу смртност мотри

 

да умрви мало звезда у трајање страубично.

Платан многом сведок био, многе часе саслужио,

ту је Петар Први Његош рукоположен званично:

 

митрополит черногорски, светима се придружио.

Обухватам свето стабло, приљубим се малим телом,

ширим руке – али кратке, но душу сам сву пружио

 

да је чисти и припрема невидљивим својим велом,

е да бих се просветлио и Господу представио.

Благи ветар почешља ме и помази питателно,

 

 платан с беле своје коре очима се отворио,

 и уста се указаше, проговори старац-дрво:

 Добро дош’о, земни сине, један нас је Бог створио,

 

наше душе стреме к њему, ал’ се овде чисте прво.

 

 

            (Из књиге „Сремскокарловачке терцине“, Бранково коло, 2021)