Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

ЛАКОКРИЛА ИГРА МЛАДЕ ДРАМСКЕ УМЕТНИЦЕ ДАНИЦЕ ПЕТРОВИЋ

slika

Сремски Карловци, 14. септембар  2021.

 

ПРИЧА О ДЕСАНКИ МАКСИМОВИЋ

 

У још једном прелепом дану јубиларног 50. Бранковог кола, у преподневним сатима, у башти палате "Илион" у Сремским Карловцима, одржан је програм „Позориште на отвореном“. Изведена је монодрама „Прича о Десанки Максимовић“, по тексту Растка Јевтовића. Десанка Максимовић је од првог Бранковог кола била учестали гост у Сремским Карловцима и на Стражилову, све до свога одласка са овога света, па је овај програм имао виши смисао и симболику.

Млада драмска уметница Даница Петровић приказала је живот велике српске песникиње кроз њену искрену и ничим спутану исповест од раног школовања и откривања сопственог дара за поезију, опчињености природом и годишњим добима,  те преко одласка у Париз где упознаје нову културу, језик и начин живота супротан балканском, па све до тумачења стваралачког односа са Исидором Секулић и њеним „оштрим“ књижевним световима.

Са много уметничког шарма, у даху лакокрилог разумевања Десанкине судбине, Даница Петровић је успела да одигра лик песникиње која живот доживљава пуним плућима и побожно, поносна што је Српкиња и што потиче из Србије „велике тајне“. А то што није имала деце, Десанка ипак не узима трагично, јер „сва су деца моја“.

Као вишегодишња сарадница Бранковог кола, Даница Петровић показује се као поуздан „беочуг“ у новијим годинама институције која слави вечито младог Бранка Радичевића. Њена љубав према поезији и књижевности, песницима и писцима, врхуни свешћу о мисији Бранковога кола, о трајању кроз време. Она је свесна значаја великог јубилеја и  континуитета од 50 година. То је издаваја од осталих.

Даница Петровић припада оним младим глумицама које су спремне да уче, да не застају на занатски постигнутом, већ да непрестанце граде нове нивое и облике заната и знања у дослуху са световима врхунске поезије и њених универзалних дубина.

Уз редовну публику Бранковога кола, програм су пратили и ђаци Карловачке гимназије која обележава 230. година постојања. Бранково коло је штампало Панораму поезије ученика најстарије српске гимназије и данас даривала сваком присутном по један примерак. Неки су изјавили да и сами пишу песме и да им је ово прилика за надахнуће и отпочињање књижевног рада.

Присуство ђака и професора Карловачке гимназије даје сигурност за развој свести о врхунској култури у Сремским Карловцима на траговима минулих великих личности и временâ у симбиози са новим талентима и амбицијама. На младе људе потребно је преносити конкретно искуство организовања програма и садржаја, а за неке будуће дане када ће Сремски Карловци вапити за вредним и даровитим културним посленицима.

Данашњи програм био је и својеврсни одговор Бранковог кола на неке ирационалне, читај бесловесне појаве везане за дело и име Десанке Максимовић. Наиме, почев од оне приче о преметању и изостављању Десанкиних песама из школских уџбеника (што се уствари и није догодило), те напрасног и вулгарног именовања интиме на темељу поверења у тзв. фикционалност израза и колумнистичку "слободу" у освајању простоте, то јест навијену радиност ђаволовог шегрта за ситан ћар, монодрама Данице Петровић показује колико је у јавном представљању важна истинољубива и обоготворена слика Десанкиног духовног света и животног пута, поготово пред младом публиком жељном креативног подвига и слободе наспрам прелести ментално трулежног и болесног.

                                                                                                                   Ненад Грујичић