Недељни Блиц, 19. септембар 2021.
Пише: Ненад Грујичић
Уз јубиларно 50. Бранково коло
ОДЛАЗАК НА КОЗАРУ НАКОН ШЕСНАЕСТ ГОДИНА
Тече лепо јубиларно 50. Бранково коло, а мени стиже позив да дођем на 49. Књижевне сусрете на Козари, у Приједор, у мој завичај – да као песник наступим 17. и 18. септембра, на Свечаној академији у чувеном позоришту и на Поетском часу на Мраковици, на Козари. Наступиће песници који су били предвиђени прошле године на Козари, али због пандемијских (не)прилика, све отказанао, па прешло у ову годину, само сам ја придодан. Да није позив из завичаја, а с разлогом који није свакидашњи, нема шансе да бих се отргао од Бранковога кола које управо траје.
Ево редоследа песничких наступа на Свечаној академији у Приједору: Дејан Алексић, Мирослав Максимовић, Ненад Грујичић, Јана Алексић, Ранко Павловић, Ђорђо Сладоје, Љубивоје Ршумовић, Емсура Хамзић, Матија Бећковић и Ђорђе Нешић (овогодишњи лауреат награде „Скендер Куленовић“). Затим ми стиже и овај глас из Приједора – да ћу полагати цвеће на споменик борцима на Козари у Другом светском рату. Радо бих прислужио и свећу за њихове душе. Мој млади стриц Сретко Грујичић, дведесетједногодишњи партизан, погинуо је пресечен немачким рафалима, никад му кости нису пронађене. Бака ми Зорка целога живота оплакивала свога најстаријег сина, ни гроба му није знала.
Велика промена према мени из Приједора, шеснаест година нисам био позиван на Књижевне сусрете на Козари! У Приједору сам завршио основну и средњу школу, ту леже земни остаци моје мајке Стоје и оца Драшка, мојих дедова и баба, предака и родбине. У Приједору живе данас моји рођаци и по очевој и по мајчиној лози. У нашој кући у Гомјеници, у улици Српских великана 253 (негдањој Партизанској), живи избегличка српска породица из Зенице.
Требало би да кренем у петак ујутро, 17. септембра. На Бранковом колу два дана замениће ме моји верни сарадници. Из Приједора шаљу ауто по мене, као ономад 2005. године, када сам на Књижевним сусретима на Козари добио награду „Скендер Куленовић“. Ту награду од 1978. године добили су заиста великани наше поезије и књижевности: Бранко Ћопић, Михаило Лалић, Блаже Конески, Васко Попа, Данило Киш, Ранко Маринковић, Љубомир Симовић, Рајко Петров Ного и други.
А дан раније, 16. септембра, на јубиларном 50. Бранковом колу, Патријарх српски господин Порфирије одржао је парастос Алексију Бранку Радичевићу заједно са епископом сремским господином Василијем, карловачким свештенством и богословима у Саборној цркви Св. оца Николаја у Сремским Карловцима. Наш Патријарх је и Митрополит београдско-карловачки, па је то дошло у Карловцима као још једна духовна висина, као посебне врсте благослов. Он је и Архиепископ пећки, дабоме, а у Сремским Карловцима, не заборавимо то, хиротонисана су кроз време двадесет два српска патријарха и митрополита.
У Карловачкој богословији „Свети Арсеније Сремац“, потом, Патријарх српски господин Порфирије беседио је о миру. Догађај за памћење, песма младих богослова, дивно чудо на Бранковом колу! Говорећи о миру, Патријарх Порфирије подсетио је на личност и дело Владете Јеротића, њихову духовну и животну везаност, и, коначно – доласке и предавања на Бранковом колу током протеклих деценија. Предавање о миру финиширало је поруком да свако од нас требало би да пронађе хармонију и мир у себи, најпре. Патријарх је истакао значај јеванђеоских порука и таквога начина живота као својеврсни рецепт за постизање мира са собом, и са другима.
Патријарх Порфирије отворио је и занимљиво питање на тему Бранка Радичевића као песника романтизма наглашавајући да он јесте то, али не само то, већ и песник-хришћанин који осећа и слави Творевину Божју као дело Песника-Створитеља. Подржао сам Патријархово запажање прочитавши стихове из Бранкове песме Молитва: „Осим другог овде свега/ мене створи из ничега,/ духом својим Ти подуну,/ у менека душу суну;/ па ми Боже јоште таде/ и у душу нешто даде,/ та и моја песма ова/ и и њу мени Ти дарова.“
Тридесете по реду „Хришћанске теме“ на Бранковом колу, а четврт века како се одржавају у Карловачкој богословији после првих година у Карловачкој гимназији. Дан касније, 18. септембра, на 50. Бранковом колу, 29. Филозофски симпозијум на тему „Живот као филозофско и научно питање“, учествује четрдесет филозофа у Карловачкој гимназији. Још једно духовно и интелектуално чудо на Бранковом колу у ова медијски заглупљујућа времена.
На сам дан мога поласка на Књижевне сусрете на Козари – промоција Панораме поезије ђака Карловачке гимназије, издавач Бранково коло, приредила др Маја Стокин, ја уредник, реценезент, писац поговора. Наступа шест младих талентованих ученика из најстарије српске гимназије која ове године обележава 230 година постојања. И, што би рекао Бранко: „Е, па дотле, а докле ћеш више!“
Јубиларно 50. Бранково коло траје до 20. септембра, на Свечаном затварању уручићемо Међународну награду „Бранко Радичевић“ Хусеину Дервишевићу из Босне и Херцеговине, из Бихаћа. Стари наш пријатељ, дружио се као младић са србијанским боемима по Сакадарлији. Штампамо му књигу као облик награде, у којој се налази и песма „Подстанарски Бг-блуз“ посвећена једном од највећих скадарлијских боема, млад отишао са овог света: „У јесен 1982,/ становао сам са/ Амбром Марошевићем/ у Др. Милутина Ивковића 13./ на мансарди/ било је хладно/ и Амбро је укључивао решо/ подстанарску ноћ/ да загрије// устајали смо око осам/ излазили у ледено јутро/ умивали се вани// и чекајући сунце у дворишту/ тресли орахе/ гладни од звијезда/ које смо вечерали“.
Крећем у Приједор из Новог Сада, вози ме Предраг, професионални „пилот“ приједорске општине, диван човек, духован, верујући. Настављамо причу о томе да шеснаест година нисам био позиван на Књижевне сусрете на Козари. А Приједорчанин сам – њихове горе лист! Предраг каже: „Све дође на своје, по Божјем закону!“
Приједором је, управо тих шеснаест година, владао ауторитарни градоначелник и његова политичка странка. Сада је већ увелико бивши – господар свега што се миче и не миче у Поткозарју. Он је забранио да долазим на Књижевне сусрете на Козари.
Основао је политичку странку тзв. ДНС – Демократска народна странка. Плеоназам у називу, сувишна употреба речи чије се значење већ садржава у другој, дакле, неписмено. Демос на грчком језику значи народ, па се онда та партија, гле, зове Народна народна странка. Али ко те пита, Мурта узјашио, Курта чека своју прилику по сваку цену. Ја никада нисам био члан ни једне странке у овом „рајском“ вишестраначју. То ме је спасило, и поред осталога, и другога, одржало толико година у Бранковом колу на челу.
У Приједор су ме позвали, још летос, неки нови, млади људи. Нови млади градоначелник написао ми је љубазно писмо. Рекли су – желимо да вас видимо у Приједору! Прво. на панелу „Дијаспора и Приједор“, крајем јула, а онда и на Књижевним сусретима на Козари, у септембру, након толико година изгона,
Ево ме јездим ка своме завичају, ка аркадијској лепоти мога детињства и ранога младићства. Све то ушло је и непрекидно улази и моје песме, прозу и есеје. Без фантазмагоричних силница детињства нема праве уметности. Бавио сам се и бавим се благом ојкачке певаније у Поткозарју и Крајини, и шире, њеним песничким и књижевним својствима у филигрански брушеном римованом двостиху-десетерцу.
После завршене основне школе у Гомјеници и Приједору, уписао сам у граду на Сани, грешком, техничку машинску школу, и једва завршио. А онда каснио на пријемни испит на Филозофски факултет у Сарајеву, по препоруци средњошколског професора Јакова Бабовића. Послао ме код Радована Вучковића, андрићолога, свога друга из студенстких дана. Нађох га, а он ми рече: „Младићу, јуче је био пријемни испит, не могу вам помоћи!“ Нешто ми није дало да студирам у Сарајеву, студирала је потом моја сестра Нада. И нађем се у Новом Саду, Божјом вољом, а после петнаестак година сестра Нада ратом буде отерана из Сарајева.
Како се то догодило да онај градоначелник забрани мени ситноме и безначајноме долазак на Књижевен сусрете на Козари? И зашто му је то требало? Кажу да није волео видети успешне Приједорчане поред себе, оне које он није „створио“. Био је и председник Организационог одбора Књижевних сусрета, све је био тај човек. А тај Одбор подсећа на оне одборе из соцреализма. Потпуно непотребан облик организовања и контроле Књижевних сусрета на Козари. Може то много растерећеније, без толико људи (петнаест) из околних општина у Одбору, који се уопште не баве књижевношћу. Без песника и писаца, практично их нема у Одбору. Дакле, струка се најмање пита.
Мој драги зељак с Козаре, београдски песник Драган Колунџија, преминуо пре годину и по дана, имао је проблеме с Градом Приједором. Прожеле су нам се судбине и (не)путеви око Књижевних сусрета на Козари. И ту ће настати Гордијев чвор који се коначно распетљао, то јест – пресечен вишим промислом. Колунџија је био непожељан на својој Козари, и то је трајало десет година.
У Хагу се нашао млађи Драган Колунџија, песников синовац из Приједора. Песник Колунџија отишао му у посету и написао песму о четрнаест брава на тешким вратима која је требало отворити да би се стигло до оптуженог. По повратку из посете, стари Колунџија ту песму говорио у Приједору. То се није допало властима у савезу са „иностраним фактором“. Већ је народ у Поткозарју био уочио сарадњу локалних власти са полувидљивим окупатором – хватали су и испоручивали оптужене Србе из Поткозарја у Хаг.
У међувремену млади Драган Колунџија вратио се из Хага, неосуђен, потпуно ослобођен свих оптужби. Живи тихо и анонимно у Приједору. Нико га никад од општинских власти није посетио да упита како се осећа и треба ли му каква помоћ. Но, то је живот и његова суновратна логика без самилости и разумевања. Човек је човеку вук, стално понавља једна од мојих седам тетака.
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије