Сремски Карловци – Нови Сад, 7. септембар 2021.
САЈАМ КЊИГА НИЈЕ ТРЕБАЛО ОТКАЗАТИ
Вест да неће бити одржан Сајам књига у Београду делује депримирајуће и узнемиравајуће, али – и као очекивани фалш-кец извучен из кукавичких рукава оних који о томе одлучују. Други пут заредом, две године узастоп, дакле, нема култног Сајма књига у Србији и у овом делу Европе. Разлози да не буде одржан делују лицемерно, без визије и осећања значаја континуитета мисије Међународног београдског сајма књига. Сетимо се оне бесловесности када је 2000. године одржан тзв. 1. Сајам књига у Београду, као да га пре тога никад није било.
Ове године, одржани су и Егзит и Гуча (прошле године нису), разни фестивали пива, велики концерти и свадбе, спортски догађаји, конференције и симпозијуми разне врсте у хотелима (све уз јаку музику и ћускање до зоре, без маски), шта све не, али Сајма књига неће бити. Недавно, у Бањалуци одржан је Сајам књига, како тако, али ипак одржан, медији попратили, јавност је чула за књигу, издавачи поделили награде, нешто се на мапи српске културе ипак догодило.
То што по други пут неће бити одржан Београдски сајам није добро за књигу, боље казати – за феномен књиге, за њен култ и живот. Књигу свашта напада, али сада она напада саму себе. Није добро, сезону за сезоном, „младог орла у главу затући“. Није добро две године заредом избацити, на пример, из школских обавеза посете ђака на Сајам, у смањеном обиму, било како. Није добро двоструко игнорисати потребу контакта са књигом у сајамском облику за цело друштво импрегнирано психичким и менталним падовима.
Живимо у времену надирућих, боље рећи оних технологија у демонској експанзији које не маре за природну снагу и равнотежу људског ума, за емотивни капацитет човека као божанског бића. Тзв. друштвене мреже до те мере су у исти мах подигле и упростиле људску знатижељу да је свака упоредба са нечим сличним у историји човечанства непостојећа, то јест немогућа. Наспрам њихових позитивних страна и могућности да се креира „нова стварност“, хрупиле су и већинско место заузеле оне функције и алати, које човеково одушевљење своде на бизарни ватромет сваковрсних игрица и спинова, анимални „спектакл“ нагона и простоте.
Књига није само роба. Ако и јесте, не може та њена улога бити пресудна у одлуци хоће ли или неће бити јавног презентовања стваралаштва талентованих људи. Живимо одиста у деликатном времену, не само по ономе шта оно тренутно даје и какве оставља последице, већ и по ономе, пре свега, ко је све то смислио и одаслао међу људе. Неко би требало да помогне трговцима књигама да доживе преумљење.
Таленат, да, он је пресудан поводом књижевне уметности, и других дисциплина и вештина. О таленту би требало говорити у првом плану, овде, и свугде, о таленту за таленат. Не може трговачки пазар бити главни разлог за одржавање или неодржавање једне чувене светковине књиге у земљи Србији. Није новац главно огледало наше цивилизације, ма колико се то у први мах чинило. Могао је наш чувени сајам да буде одржан и без масовног присуства публике, као у Франкфурту, на пример, одувек.
Новац је најсмртоноснији вирус човечанства, од тренутка када се појавио, нобеловци би рекли – летални вирус људске расе. Е сад тај вирус наједном, гле, неће да се појави „тамо где бургија врти“, на фестивалском месту где се продају књиге, да се оваплоти и умножи, јер они који држе до новца, и он им је главна водиља, тако су одлучили – због пандемије. Неће, дакле, „ударити вирус на вируса“. Летални вирус – новац, повлачи се пред овим другим актуелним вирусом овенчаним свакодевним присусутвом камера са монотоним сликама – убодима игле у надлактицу. Ако желите студирати медицину, вели један нови виц, сада је право време: постоји само једна болест и неколико симптома.
Откуд то да књига избегава камере кад многи кажу да је на телевизијском екрану најлепше видети књигу, и ништа тој слици није равно. У последње време пандемија све више постаје брод којим управљају кормилари-политичари, струка (кон)структивно узмиче, шири своје шишмиш-шапице и како ствари стоје ускоро ће се предати – чућемо нешто што нико није очекивао, или јесу само они прекогнитивни, ретки и одабрани.
Повлачење књижевне, или књишке, односно штампарске струке пред актуелном пандемијом, у окулару онога који размишља својом главом, делује заиста онеспокојавајуће пред традиционални термин одржавања Сајма књига у Београду. Већ рекосмо, због многих одржаних, и биће још масовних манифестација, спортских и туристичких. Где је ту храброст, одлучност да мудрост победи сметеност и (под)мукли план. Где је ту, заиста, таленат? Таленат на куб? Зар он није најважнији у свему, па и у заснивању живота једног сајма књига и његових чинилаца, пре свих – талентованих аутора?
Таленат је Божји белег у човеку, и човеков у Богу, парафразираћу једну много лепу и тачну реченицу владике Николаја Велимировића (чије књиге узгред речено одлично су биле продаване на свим досадашњим сајмовима у последње три деценије). Таленат попут воде избије и кроз асфалт, кроз невидљиве напуклине стварности.
Сајам књига у Београду требало је одржати због књиге саме, због талента, рекох, због дара за дар, који се оваплоћује у различитим облицима и – медијумима (један је и књига). Београдски сајам књига је требало да буде одржан због човекове примарне, миленијумске духовне димензије. Нећемо ваљда само материјални аспект упрезати у земаљски смисао, у моћ пролазне политике, меку или тврду. Ако политика хоће да буде политика а не политиканство (читај, курва), онда мора укључити духовно као светлосни принцип нашег боравка на планети.
Шарл де Гол је без околишења рекао: „Мислим да је политика сувише озбиљна ствар да би била препуштена само политичарима“. А пре њега Хегел: „Народ је онај део државе који не зна шта хоће“. Али је и додао: „Песник је ту уствари први човек који свом народу отвара уста.“ Зато је поред осталога и данас, у нашем времену и простору, 65. Београдски сајам књига у Београду требало да буде одржан.
Са практичне тачке гледано, са тачке искусног организатора јавних догађаја на пољу културе, могу да „кандидујем“ не тако више оригиналан предлог – Сајам књига могао би бити одржан и на отвореном простору. Ту би се чак могло размишљати о безопасном утицају оног првог вируса, новца, било би га довољно у џеповима излагача, зарадило би се нешто од продаје књига, и те како. А и деловање овог другог вируса било би смањено или га чак не би ни било ако је веровати саветима спетљане медицинске струке у змијском загрљају с политичарима.
На пример у Кнез Михаиловој улици и на Калемегдану – све до цркве Свете Петке и Ружице, цео тај отворени простор у време пандемије могао би да буде идеалан амбијент за одржавање Сајма књига у Београду, где ће ионако много света циркулисати све време. А све то због реченог култа књиге, због духовног ореола човека, због боголиког трага нашег на Земљи, па тиме и на Балкану.
Али и у затвореном простору, под куполама Београдског сајма, такође, било је могуће организовати Сајам књига, са свим оним пандемијским мерама на пример које су биле на новосадском Егзиту или другде. (Одржан је недавно Пољопривредни сајам у Новом Саду, и напољу, и у халама.) Или на неки сличан начин, с маскама или без њих, са дезинфекцијом руку или без тога, са дистанцом или дупло већом од свих досадашњих, али – да Сајам књига буде одржан! Да не покажемо кисели кукавичлук, пораз духа пред медијским добошима озвученим на сва звона апокалиптичном зебњом и страхом. Ми знамо који се све светови налазе између корица многих изузетних књига, и новоштампаних, данас, овде, и око нас, свуда. Таленат и машта, знање и разум побеђују пандемијску ирационалност.
Да, требало је овог октобра (нарочито због тога што и прошле године није одржан Сајам) да се књига укаже у мега-јавном простору, да у неких седам-осам дана писци и интелектуалци, песници и научници проговоре своју реч, и о ђаволској пандемији, да се чује нешто ново и другачије у ољуштеном мућак-медијском простору без духовне дубине и сјаја, са воњевима који већ заударају на смрад века. Да бар на седам-осам дана нестане она целогодишња логодијареја сенки из тзв. политичког живота на безбројним телевизијама и оних (све време без маске на лицу ријалити играча у затвореном простору) тетовираних и напумпаних, пре времена остарелих у младости, без довршеног процеса индивидуације.
Велика је грешка што Сајам књига у Београду и ове године неће бити одржан. У име оних који су направили ту грешку и поново забранили Сајам књига, исписујем реченицу великог светског писца, званог Марк Твен (иначе доброг пријатеља нашег Николе Тесле), чије је право име уствари Самјуел Лангхом Клеменс: „Људска раса је раса кукавица; и ја не само што марширам у тој поворци, већ носим и барјак.“
Ненад Грујичић
P. S.
Пре месец и по дана, у Румунији, пред нашим, кроз векове мученичким православним манастиром Базјаш, на ушћу Нере и Дунава, примајући за укупно књижевно дело награду „Велика базјашка повеља“, у чаровитом присуству око две хиљаде душа које говоре српски језик, казао сам наизуст песму која можда одговара и овом тренутку:
ГОЛУБ И ЗМИЈА
Не бој се људских подвала,
Оне ће закратко сјати,
Овде је друга обала,
Одавде божанско чати.
Не боје се туђе сујете,
И она слепило има,
И мржња када трује те,
Остани чист у мислима.
Не бој се брзе промене,
Ни оне што излаз нема,
Јер све се очас окрене
И буде како треба.
Ма како живот ћарлиј’о,
Не бој се голубе-змијо!
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије