Сремски Карловци, 1. новембар 2021.
С А О П Ш Т Е Њ Е Б Р А Н К О В О Г А К О Л А
Андрија Радуловић, Иван Деспотовић, Дајана Петровић и Милан Ракуљ нови лауреати "Печата вароши сремскокарловачке"
Престижна награда Бранковога кола, једна од најстаријих у региону, ''Печат вароши сремскокарловачке'', за најбоље песничке књиге на српском језику равноправно је припала ове године Андрији Радуловићу, Ивану Деспотовићу, Дајани Петровић и Милану Ракуљу.
На завршној седници 1. новембра 2021. године, ову одлуку једногласно је донео жири Бранковог кола: Крстивоје Илић, Јелена Алексић и Ненад Грујичић (председник). У најужем избору за награду „Печат вароши сремскокарловачке“ биле су и књиге Жељке Аврић, Бојана Васића, Соње Веселиновић, Јане Алексић и Слађане Ристић.
О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е
Андрија Радуловић (1970, Подгорица), студирао историју на Универизету Црне Горе, а студије разредне наставе завршио у Новом Саду. Објавио десетак песничких књига од којих је најновија „Генерал и ласта“ (Удружење књижевника Црне Горе, Подгорица, 2021) овенчана „Печатом вароши сремскокарловачке“. Ово је песник пламтећег боемског израза са стално присутним валерима интелектуалне знатижеље, у честом дијалогу са песничком сабраћом (Бранислав Петровић, Александар Секулић, Вукман Оташевић, Бећир Вуковић), то јест, у непрекидној жудњи за апсолутним остварењем „побратимства лица у свемиру“ (Ујевић) и времену. Отуда у овој квалитетној песничкој књизи проналазимо и имена Хомера, Овидија, Дантеа, Његоша, Бодлера, Рембоа, Мајаковског, Станескуа, Пекића и других. Андрија Радуловић је мајстор филигранског лирског сказа у песмама које су до кости отресле баласт труле коже и сувога блата. Овде је језик у функцији песничкога говора као највишег облика књижевне писмености, говора у раскошној сведености уметничког израза и богатства непресушне имагинације у сусрету са природом и годишњим добима, а онда и са епохама у историји човека са недохватним звездама у очима. Импонује облик посвећености сопственом таленту што се попут ластавичијег репа, у летећим бравурама око родног гнезда, рачва у певање и свест о епифанији. Андрија Радуловић је песник чијим се новим песамама свака искрена читалачка душа радује и напаја.
Иван Деспотовић (1978, Београд), дипломирао на катедри за Општу књижевност и теорију на Филолошком факултету у родном граду. Награда „Печат вароши сремскокарловачке“ припала му је за књигу изабраних и нових песама, „Плава књига“ (Удружење независних писаца Србије, Београд, 2020). Ово је његова седма по реду књига поезије, уз пет прозних. Песник еклектичке стваралачке лепезе, мајстор везаног и слободног стиха, пре свега лирик, међутим и песних разноврсних духовних пропламсаја и експеримената, аутор са непрекидним манифестним задатком укрштања сила ероса и танатоса. У исти мах, естетичар и филозоф, лингвиста и уметник, Иван Деспотовић је ретка песничка појава са апсолутном свешћу о поезији као надвременој и неуништивој дисциплини у односу на трговачки кукавичлук и дневна трућања о крају уметности. Злата су вредна Деспотовићева открића и конкретни стваралачки плодови на плану риме, то јест римаријума као бескрајног круга за стварање нових, неочекиваних и „немогућих“ решења. Поредећи и унапређујући поезију као род ( не као жанр) са другим родовима уметности, музиком и сикарством најпре, а затим и са – шахом, овај песник створио је неколико потпуно нових, сложених облика риме: преврнута, ромбоидна и троугласта. Награђена књига обилује богатом, одболованом и поезијом над којом је пробдела свест ерудите и уметника Деспотовића, којег ће наша песничка и културна сцена тек сада открити у пунини и сјају креативних потенцијала и резултата.
Дајана Петровић (1981, Славонски Брод), завршила богословију на Београдском универзитету, живи у Ваљеву. „Печат вароши сремскокарловачке“ овенчао је њену нову, четврту по реду књигу „Песма је дошла по мене“ (Књижевни еснаф, Београд, 2021). Неуобичајено целовита књига, несвакидашња, осамдесет девет песама о песми, о надахнућу, о чину стварања (рађања), о песничком (над)језику, о песнику на овом и оном свету, о поезији и речи, о Богу и песми. Дакле, самосвојни облик метајезика – од прве до последње песме у књизи, ултра свест о певању и песничком бићу, созерцавање тајне Речи и Творевине. Са прогнаничком попудбином у животном искуству, Дајана Петровић је још од своје прве књиге показала да јој песма представља најважнији део избегличке нараменице, таленат којим дотиче Истину. Временом, у бројним селидбама, песникиња се богатила духом и јачала присуством породице, деце и нових видова борбе за опстанак. Кроз целу књигу провејава богонадахнути говор људске душе у невољама и радостима. „Песма је дошла по мене“ представља својеврсни бедекер кроз најразличитија духовна и животна искушења и подвиге. Ту је песма спас и награда, алат за откључаваље најзамршенијих лавирината и најдубљих питања. Затим, ова књига је својеврсни буквар за младе песнике (и ствараоце уопште) на тему песме и метајезика, поезије као најмоћнијег облика креације у матерњем језику. Читајући књигу, све време п(р)ојављује се чувена библијска првина: „На почетку беше реч, реч беше у Бога, и Бог беше реч“. Награђена књига Дајане Петровић представља драгоцену пролегомену за молитвено-литургијску метаноју, надилази књижевна својства текста и калеми чисто срце са жуђеним новим животом.
Милан Ракуљ (1985, Ливно), дипломирао српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Бањалуци, где живи и ствара. Најмлађи овогодишњи лауреат, након две књиге објављене у Бранковом колу, награду „Печат вароши сремскокарловачке“ прима за трећу по реду песничку збирку „Разгледнице из Tрећег свијета“ ( Глас Српске, Бања Лука, 2021). Књига песничке зрелости, ауторско Ја које говори у име занемелих и беспомоћних маса на јужнословенском делу Балкана. Самородан и храбар песник, јединствен с обе стране Дрине. Оно што смо препознали у његовим првим књигама формирало се у поезију која пледира за то да траје у времену. Појава Милана Ракуља од пресудног је значаја за демистификацију (разбуцавање) потрошене књижевне сцене, затроване закоченим механизмима тзв. „свести о свести о песми“ (тако је растерана песничка публика). Коначно, Бањалука, и наш језик у целини, регион, и шире, имамо песника који не дрви себи у браду и не рециклира стихове у име туђих, клонираних поетика, већ пева пуним плућима о голом животу, отворено и мушки (витешки), чистог образа и части буни се на сав глас, наизуст казује своје песме, и то какве – сатиричне и ироничне, гротескне и саркастичне (наспрам циничног и лицемерног друштвено-политичког естаблишмента), без длаке на језику. То су олујне песме, немилосрдне у сипању истине у лице, лековите за душу оних у подераним чарапама са каменчићима у ципелама са одваљеним ђоном. Синтагму „трећи свијет“ треба посматрати најмање на два нивоа: „трећи свијет“ као колонијални амбијент, афрички или балкански свеједно, затим, као један од „три свијета“ у Босни и Херцеговини у којој се јавни живот одвија на медијски изазваним (и никад завршеним) етничким поделама и замкама иако сви говоре истим језиком и живе под истим небом, на истој ораници. Ракуљ удара по дневно-политичким паразитима, варалицама и манипулаторима, по „јахачима апокалипсе“ на кичми изнуреног и превареног „троглавог“ народа. Награђена књига „Разгледнице из Tрећег свијета“ Милана Ракуља представља огромно освежење са великим улогом и буквално оживљавање балзамованог мртвила на нашим песничким просторима.
Награда „Печат вароши сремскокарловачке“ новим лауреатима биће свечано уручена на Радичевићев 198. рођендан, на „Пролећним Бранковим данима 2022“, у Сремским Карловцима, у најстаријој српској гимназији, где се Алексије, потоњи Бранко, школовао од 1835. до 1841. године.
Приликом оснивања „Печата вароши сремскокарловачке“ (1967), ово угледно признање добило је осам младих песника: Рајко Петров Ного, Радомир Мићуновић, Бранко Бошњак, Петко Војнић Пурчар, Тито Билопавловић, Звонимир Хусић, Милорад Миленковић Шум и Карољ Јунг. Међу досадашњим добитницима ове угледне награде налазе се и Миодраг Павловић, Дара Секулић, Драган Колунџија, Ранко Јововић, Раша Попов, Даринка Јеврић, Драгомир Брајковић, Вујица Решин Туцић, Манојле Гавриловић, Новица Тадић, Илеана Урсу, Милан Ненадић, Слободан Костић, Симон Симоновић, Драгиња Урошевић, Миљурко Вукадиновић, Ђорђе Сударски Ред, Милорад Црњанин, Јоан Флора, Милош Комадина, Небојша Деветак, Владимир Јагличић, Крстивоје Илић, Матија Бећковић, Ранко Рисојевић, Стеван Тонтић, Ненад Грујичић, Ђорђо Сладоје, Андреј Јелић Мариоков, Боро Капетановић, Срба Игњатовић, Драган Лакићевић, Анђелко Анушић, Тања Крагујевић, Миле Стојић, Зоран М. Мандић, Томислав Домовић, Слободан Тишма, Благоје Баковић, Верољуб Вукашиновић, Раша Перић, Иван Негришорац, Ласло Блашковић, Горан Станковић, Војислав Карановић, Драгослав Дедовић, Иван Лаловић, Мирослав Алексић, Бошко Сувајџић, Милош Јанковић, Милош Кордић, Ранко Прерадовић, Јелена Алексић, Драгица Стојановић, Радивој Шајтинац, Емсура Хамзић, Селимир Радуловић, Гордана Ђилас, Зоран Ђерић, Рајица Драгићевић, Душан Радак, Радивој Шајтинац, Симон Грабовац, Ото Хорват, Радмило В. Радовановић, Драгана Крагуљ, Недељко Бабић, Дејан Гутаљ, Мирко Вуковић, Иван Лаловић, Саша Нишавић, Јасна Миленовић, Данило Јокановић, Радомир Стојановић, Бранислав Зубовић, Душан Захаријевић, Јовица Ђурђић и други.
БРАНКОВО КОЛО
Ненад Грујичић, председник
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије