Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

У ПРИПРЕМИ ПРВЕНАЦ "ТРАГОВИМА..." ДРАГАНЕ ЛИСИЋ

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 1. фебруар 2022.

 

ЈА БИХ САМО ДА БУДЕМ

 

У сусрет „Пролећним Бранковим данима 2022“, који ће бити одржани од 15. до 28. марта, у припреми је још један песнички првенац. То је књига „Траговима...“ Драгане Лисић која је рођена 19. октобра 1998. године у Новом Саду, где је завршила oсновну школу „Вељко Влаховић“, а потом гимназију „Јован Јовановић Змај“. Студент је мастер студија српске књижевности и језика на Филозофском факултету у Новом Саду.  Песме је објављивала у листовима и часописима, добитница награде „Војислав Деспотов“.

Доносимо четири песме Драгане Лисић из рукописа књиге.

 

 

 

 

Драгана Лисић

 

ЖМУРКЕ

 

Мама
Играјмо се жмурке
Сакрићу ти се под сукњу
Или под дојку
А ти ме пригрли
Као новорођенче

И броји до сто
Или до милион
До хиљаду милиона
И немој никад да ме пронађеш

И сама се годинама тражим
Нема ничег више ту
Шупљина
Празнина

Бојим се да тражим
Јер ако сретнем ону девојчицу
У очи нећу смети
Да је погледам

 

НОВА РЕЛИГИЈА

 

Заглушујући звук фена.
Загушујући мирис фарбе за косу.
Дречећецрвени лак за нокте.
Вриштећеотворен деколте.

Бол приликом чупања обрва.
Бол приликом депилације.
Малих и великих регија.
Бол приликом тренинга.

Бол. Жртва. Све за лепоту!
Хиљаду и један слој шминке
За хиљаду и један лајк.
Све са циљем да се сакрије шупљина.

Акценат на декорацији шкољке.
Нужан. Јер бисера нема.
Бог је мртав. Љубав је историја.
Живели фитнес тренери и везе за једну ноћ.

 

ОПРЕЧНИ ИМПЕРАТИВИ

 

Буди за ћирилицу!
Буди за латиницу!
Буди професор!
Буди професорKA!
Буди православац!
Буди атеиста!
Буди патриота!
Буди аутошовиниста!
Буди постмодеран!
Буди постнемодеран!
Буди активиста!
Буди пасивни конзумент!
Буди аутентичан!
Буди једнак свима!
Буди каријериста!
Буди медиокритет!
Буди традиционалиста!
Буди феминисткиња!

Ја бих само да будем,
Ал’ то изгледа није у понуди

 

ПОСЛАНИЦА БРАТУ
 

Како ти је мој велики брате
Тамо где те нико
Рођеним не зове
Тамо где у прикрајку седиш
И глумиш сину и оца и мајку
Како ти је тамо
Где те за сироче сматрају
Без игде икога
Тамо где ни помена нема
О твојој породици
О твојој мајци
Тамо туђу сестру зовеш својом
Како ти је када крвариш руке
На послу
Радећи са стаклом
Крв помешана са прљавштином
Црвено-црна
То је твоја боја
А ја те у белом памтим
Са двадесетак кила мање
Без браде
Без бора
Са широким бисерним омехом на лицу
Дотераног
Још и данас осетим твој парфем
Када неко прође
А тако је гушио
И сметао
И нервирао
Као и ти.
Сећам се када сам се љутила на тебе
Јер би ми појео павлаку
Или остатке фила за облатне
Једини колач који нам је мајка правила
И то двапут годишње
Опет веју снегови
Сетиш ли се да ти се мајка зове
Снежана
Ујутру кад журиш на посао
По овој хладноћи
Зна ли твој син да каже тетка
Сетиш ли се да се неко родио
Шеснаест година након тебе
Да ти квари живот
Сетиш ли се да си се са неким дерлетом
Додавао балоном
И никад није било доста
Сећаш ли се да си том деришту
Доносио пицу са посла
Пица више није тако укусна
Као некад
Ништа више није као некад
То дерле се сада удаје
А на свадби нема брата
Нема заштите
Нема уточишта
Плачеш ли јер се удајем
Од среће или туге
Што би плакао
Још једна глупост у низу
То дериште само прави грешке
Удара главом о зид
И после се каје
Каје се и јер није било уз тебе
Кад је требало
Кад се очекивало
А ипак сада себично очекује
Да ти будеш ту
Крајње незахвално
Али у мислима си увек ту
Сваки наш разговор
Проживљавам хиљаду пута
Премда се није десио
Ниједан
Од онда
Тако бих ти похитала у загрљај
И исплакала у њему океан
Али не могу
Не желим
Не смем да каљам твоју белину
У њој желим да те памтим
Црвено црна није твоја боја
Не желим да јој дозволим да буде