УСКОРО "СЈЕНОХОД" ДАНИЈЕЛЕ РЕГОЈЕВИЋ

У ШТАМПИ ПРВЕНАЦ ПЕСНИКИЊЕ ИЗ БАЊАЛУКЕ

       До краја фебруара појавиће се песнички првенац "Сјеноход" Данијеле Регојевић, младе песникиње из Бањалуке. Пред нама ће се наћи песнички првенац  који нема године, прва књига младе поетесе, коју као да је написао много старији аутор, са великим књижевним искуством. То је мера урођеног дара који се у младости култивисао и извео до потпуног доживљаја и разумевања света. У томе песникињи помаже својеврсна интерактивна комуникација с песницима и поезијом из прохујалих и новијих времена.

       Као други и другачији језик, поезија је надвремена и свемоћна. У овим песмама претрага алтер ега непрестано траје, у тачкама додира са свакодневним Ја, отварају се чудовити светови песничке лепоте и снаге, преплитања женског и мушког принципа, ероса и танатоса.

       Данијела Регојевић поседује неуобичајено јаку имагинацију, у вртложним облицима слика и призора, донекле сличну поетском маштаријуму Весне Парун. То је поезија која говори искључиво у име сопствене личности,  демистификује ограниченост, глупост и малограђанштину, крчи пут новосроченим стиховима: „А тако бих заборавила/ Сваки јарам друштва...// Ја смуцала бих се по шуми,/ Изгубила појам о свему,/ О времену и границама,/ Шапутала с лисицама./ Изула се, ходала боса.“

       То је поезија која нема предрасуде и границе у освајању тематско-мотивских светова, била она љубавна, социјална, родољубива или ма која друга. То је креативна сила која уважава свој интуитивно постављени задатак у матерњем језику – да у надгорњавању с анђелом уништења све што каже буде и постане –  Она, чиста поезија: „Скидам крила вечерас,/ Чупам их са уморних леђа./ Поломила их до задњег зглоба.//Била су бијела, сјећам се,/ Дуго сам се с Абадоном борила/Да су од рана поцрнила./ Исувише сам небом господарила/ Ја,/ Сироче вјетрова.“

       Крила  представљају симбол духовности, обележје божанског. Једна сентенца каже – удаљује ли се човек од Бога, губи своја крила, приближава ли му се, изнова их добија. У библијским псалмима стоји: „Сакриј ме у сјену крила својих“, или, „Под сјену крила Твојих људи се склањају“. А Данијела Регојевић пева: „Са нијемом молитвом,/ Крила качим на клин/ И босонога се враћам/  Да живим смртнички,/ Патнички,/ Готово светачки,/ И порочки и пророчки.“

                                                                                                (Из рецензије Ненада Грујичића)