Сремски Карловци - Нови Сад, 23. фебруар 2022.
КЊИГА "ТРАГОВИМА..." МЛАДЕ НОВОСАДСКЕ ПЕСНИКИЊЕ
Једна од најбољих песама (Посланица брату) доноси специфичан облик сестринске љубави, снажније од других земаљских: „Како ти је мој велики брате/ Тамо где те нико/ Рођеним не зове/ Тамо где у прикрајку седиш/ И глумиш сину и оца и мајку/ Како ти је тамо/ Где те за сироче сматрају/ Без игде икога/ Тамо где ни помена нема/ О твојој породици/ О твојој мајци.“ Ова песма, као и друге ове тематске профенијенције, пуна је фантазмагоричних слика и сензација, јаких до бола из детињства призора, никад угашених осећања у (не)срећи одрастања.
Дабоме, ту су и отац („ ...и најпијанији/ Знао где му је кућа/ Устајао у пола пет за грађевину/ И две недеље после инфаркта“) и мајка. Ево једне од песама посвећених мајци (Жмурке): „Мама/ Играјмо се жмурке/ Сакрићу ти се под сукњу/ Или под дојку/ А ти ме пригрли/ Као новорођенче/ И броји до сто/ Или до милион/ До хиљаду милиона/ И немој никад да ме пронађеш/ И сама се годинама тражим/ Нема ничег више ту/ Шупљина/ Празнина/ Бојим се да тражим/ Јер ако сретнем ону девојчицу/ У очи нећу смети/ Да је погледам“. Ова поезија развила се из раних сензација детињства која су се потом раширила у лепезу искрености и оданости, самилости и љубави.
С друге стране, у књизи постоји и слој урбане поезије оличене у женској свести о сопственом телу и позицији жене у технологизованом чуду брзине и лудости савременог света (Нова религија): „Заглушујући звук фена./ Загушујући мирис фарбе за косу./ Дречећецрвени лак за нокте./ Вриштеће отворен деколте./ Бол приликом чупања обрва./ Бол приликом депилације./ Малих и великих регија./ Бол приликом тренинга./ Бол. Жртва. Све за лепоту!/ Хиљаду и један слој шминке/ За хиљаду и један лајк./ Све са циљем да се сакрије шупљина./ Акценат на декорацији шкољке./ Нужан. Јер бисера нема./ Бог је мртав. Љубав је историја./ Живели фитнес тренери и везе за једну ноћ.“
И на љубавном плану, у односу жена-мушкарац („поред погрешних смо се будили/ прегрубе су нас руке тешиле“), Драгана Лисић показује способност да релативизује детиње снове и суочи се са конкретном стварношћу, са себичлуцима и хладноћом остатка света, са неотесаношћу и грубошћу мушкоглаве површности. Успева да иронизује оно што се представља као неминовно (сурово) у инерцији нове нормалности, па додаје специфичан облик нежности у изразу који топи тврду покорицу отуђеног 21. века: „Толико сам ти гледала у груди/ Да нисам видела/ То тужно срце/ У очима...// Толико сам чезнула за твојом кожом/ Да нисам видела/ Силне ожиљке по њој“.
Поезија Драгане Лисић заснована је на вери у чисто срце. Лепота смене годишњих доба, радост у сусрету са цвећем поред факултета и радосном какофонијом свакодневице, те небо изнад надахнуте главе, с песмом у срцу и – вера у Бога: „Хоћу још мало да гледам у небо/ верујући да је тамо Онај/ који свему даје смисао,/ почетак, средину и крај/ и који, будући да је љубав,/ не тражи ништа заузврат.“ У овим стиховима открива се могућа нова деоница певања, која би могла бити и изражене духовне провенијенције.
Песме су написане у слободном и везаном стиху, понекад са прикривеном римом. Има фине, прирођене музике у мрежи стихова, значењски и (матерњи) мелодијски нивои комплементарни су међу собом, али и са целином песме, то јест књиге. Ово је поезија која настоји да се на занатском плану усаврши и, у будућности, освоји богатију лепезу песничких облика и форми.
Првеначка књига младе Драгане Лисић, Траговима..., исписана је у лирској супстанци језика са таласима критичког размишљања, са наносима оних идиома и лексичких решења, који доприносе поменутој иронизацији и – гротескној, понекад и саркастичној нијанси израза.
Ово је рукопис који заслужује да буде објављен, да покаже пламен људске душе на леду у отопинама савременог доба, разљуђеног и разбоженог, далеко од жуђеног и сањаног. Иако је „љубав најнесигурније осећање“ (Дучић), она је „све што имамо, једини начин на који свако може помоћи другоме.“ (Еурипид). Зато и постоје песници – да то креативно и анђеоско у песми, то најемотивније, са даром за дар у себи, пренесу на друге, у лепоту и моћ матерње лексике и поезије као језика над језицима.
(Из рецензије Ненада Грујичића)
А могли смо бити свашта
Могли смо, знаш онда...
Онде...
Могли смо...
Ал’ штета.
Ружа ће и без нас да цвета
Као што је и јутрос под прозором
Процветала
А да нас није питала
За мишљење
Није је се тицало
Да ли нама цвета
У њој је пролеће ницало
И клицало...
А у нама зима.
Баш штета.
Силне смо планове имали до лета
И време је летело
Све док вечерас није стало.
Последњи нам је сат откуцао
И тада и сат престао да куца
Из кухиње.
Као да се и он
Од ове наше хладноће
Заледио.
Баш штета.
Смеши ми се касирка у трафици
Иако мрзи мене, себе,
Ту трафику, ситно што јој остављам,
Понајвише плату од петнаест хиљада жвака
И стање у земљи.
Смеши ми се докторка
Док ми говори да су моје тегобе
На нервној бази, да пробам бромазепаме
Које и сама узима.
Смеши ми се профессор
Док објашњава лекцију
Коју ни сам не разуме.
Каже неће нас то питати.
Али ја знам да мене деца хоће.
Смеши ми се другарица
Док јој говорим да ме обузео апсурд,
Да устајем из кревета на силу.
Каже да ће све проћи и да се опустим.
Она, рецимо, медитира.
Смеши ми се отац
Док ми говори да му је добро,
Да га не пробада у грудима
Док одлази на грађевину
Две недеље након инфаркта.
Колико осмеха!
Куд год да кренем
Осмехе срећем.
Куд год да кренем...
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије