Сремски Карловци, 21. март 2022.
МЛАДИ ПЕСНИЦИ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА
На „Пролећним Бранковим данима 2022“, обележен је „Светски дан поезије“ у 11 часова у башти Бранковог кола (палата Илион). Учесницима и делу публике дариване су књиге ранијих добитника међународне награде „Бранко Радичевић“, објављених у Бранковом колу: „Порука у боци“ Олге Мартинове (Русија), „Подневни псалми“ Јиргена Израела (Немачка), „Сумрак векова“ Никите Данилова (Румунија) и „Шапат међу повицима“ Филипа Танселена (Француска). По једну песму из ових књига прочитала је Драгана Лисић.
Младој публици се обратио песник Ненад Грујичић, председник Бранковог кола: „Светски дан је поезије у исти мах је и датум доласка пролећа, годишњег доба из којег пупи и креће живот. Неуништива, поезија је мелемна творевина духа која зацељује душу и отвара неслућене лепоте у матерњем језику. Данашњи свет је узнемирен и гневан, потребна му је помоћ – да се смири и радује сваком новом дану. Као да ништа није научио кроз векове и миленијуме, свет прави нове грешке и покреће сукобе. У поезији употребљена реч представља најмоћније оружје против безумља.“
Потом су наступили су млади песници, аутори првих књига у Бранковом колу и лауреати награде „Стражилово“: Јелена Вујановић, Никола Раусављевић и Милан Ћосић. Услов је био да песме казују напамет што је један од важних начина да се привуче већа позорност публике и надогради мисија савремених песника. С друге стране, тиме се уводи и обнавља пракса говорења песама наизуст што су одувек чинили неки од великих песника код нас и у свету.
По традицији наступило је и неколико најмлађих песника-ученика Карловачке гимназије, међу којима су били и првенци из прошлогодишње панораме поезије ђака Карловачке гимназије, „Песме после нас“. У музичком делу програма наступила је млада музичка уметница Сара Зубовић (флаута) из Музичке школе „Исидор Бајић“ у Новом Саду.
Јелена Вујановић
ПЈЕСМА СВАКЕ ЖЕНЕ
Ех што није неки рат, па да гинем за идеале.
Послије смрти да ме сви хвале
како сам храбра и пожртвована била.
Боље то, него што овако умирем због нас,
па ће рећи крепала је као пас
луталица, сама и остављена.
Ех што није неки рат, да погинем од бајонета
па да се опростим од овог свијета
достојанствено дигнуте главе.
Боље то, него да издахнем бједно овако,
па да у чаршији прича свако:
„Јадница, вјеровала мушкарцу“.
Ех што није неки рат, јер нико не памти будале
што су због неузвраћене љубави пале
без иједне капи крви.
Никола Раусављевић
СЛИКА
Кроз њене паркове пролазим,
носе ме ветрови пут сивог неба,
губим се, нестајем, одлазим
изван граница њеног постојања.
Кроз кишне дане пловим,
облаци крију зборано чело,
к’о врео дах на хладном ветру
губи се све што се знало, живело и хтело.
Крива сам ломио огледала,
па све жеље од мене одлазе,
у инат све сам кише попио
да јој не квасе образе.
А она,
она је имала потребу за црвеним капутом,
за сликом неког старог сликара са севера,
за кишом препуном неизрецивих жеља.
Она је маштала
о тој киши која доноси мир
и односи учмалост постојања без љубави.
Њени су погледи били сетни,
понекад сретни, вечито снени.
Њено је небо било боје распуклог нара.
Њене су руке носиле дах севера
и шапат возова,
а кораци нису познавали границе
између планине и равнице
вођени кривим путевима
до старе, жуте железнице.
Њени су осмеси будили пролеће,
стављали печат бесмртности на једно столеће
и потајно исписивали судбине на точку среће.
Све остало стало је у распон
између једног кишобрана и једне баре,
под један капут, на једном платну
уоквиреном љубављу.
Милан Ћосић
ЈЕДНИ КОРАЦИ
Дуго у ноћи звониле су сандале
И кршиле законик нотног система
Мисли су моје посла имале
Због једних корака, којих сад нема.
Често ме неки путеви помену.
Увек су тужни и тешки одласци.
Још чујем како певају на смену
По свим стазама, једникораци.
Драгана Лисић
ПРОГРЕС
Моја баба је колачила очи
Када види црно дете
Као да је светско чудо.
Искрено и истински.
Ми смо качили
#blacklivesmatter
И борили се за људска права.
Виртуелно и рутински.
Ишла је комшијама на мобу
Само понекад маштала
Да комшији цркне крава.
Ми не знамо име свима у згради
Нек цркне комшија
Заштитићемо краву.
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије