Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

НАДО МОЈА, НИСИ ВАЉДА ПЕНА...

slika

 

СА "ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022"

"Недељни Блиц", 27. март 2022.

Пише: Ненад Грујичић

 

У времену предапокалиптичне језе и људске немоћи да контролише своје поступке, ипак се догађају позитивна „дивна чуда“ у знаку младолике  енергије. У Сремским Карловцима и Новом Саду  већ увелико трају „Пролећни Бранкови дани 2022“, израз словесности и духовне снаге човека у времену и простору. Знак да човек има свој духовни континуитет старији од материјалног, да поезија представља језик над језицима и иницијацију добра на овом свету. Природа поезије  прави отклон од идеолошко-политичких  фраза са (не)предвидивим потезима и  последицама по људски род. Напросто, поезија и песници немају цену – они су бесцен-благо човечанства: „Сад више нема таме у коју нисам сишао по своје злато“ (Б. Петровић).

Песници не признају страх од пролазности и смрти, њихово је царство матерњега језика: „Хвала Боже на дар ови,/ о помози, благослови,/ да ми како с права пута/ душа млада не залута“(Б. Радичевић).  Бранко није заглибио у своме времену иако је певао у њему, и  о њему, он  је стекао надвремену ауру захављујући Пегазовим крилима несвакидашњег талента у српском језику и култури. Поезија правих песника има свепрожимајући карактер и п(р)ојављује се непрестано, па и у нашем добу које је отровано негативним догађајима и демонским одустајањем од света као Божје творевине.

Бранко Радичевић је певао: „Што би песма да од срца није,/ што би срце да младости није“. То је мото „Пролећних Бранкових дана 2022“  који трају од 15. до 28. марта. То су датуми рођења, по јулијанском и грегоријанском календару, Алексија Радичевића –  1824. године у Славонском Броду.

Пролећна манифестација Бранковог кола дише младим плућима. То је дах првине која верује у живот и љубав, верује у писану (певану) реч.

У младоликим програмима, на све стране је дух песникâ и уметника, које је Бранково коло током времена објавило и афирмисало. „Пролећни Бранкови дани“ су са сталним присећањем на чувени корен, сремскокарловачки лист „Бранково коло“ (1895-1914).  Прослављајући Бранков 198. рођендан, манифестација протиче и у знаку 175. годишњице објављивања прве Бранкове  књиге „Песме“ у Бечу (1847).

У Сремским Карловцима, у башти Бранковога кола (палата Илион), 15. марта, свечано је уручена престижна, једна од најважнијих песничких награда у Србији и региону, награда стара педесет пет лета – основана далеке 1967. године.  Овогодишњи лауреати су Андрија Радуловић из Подгорице, Иван Деспотовић из Београда, Дајана Петровић из Ваљева и Милан Ракуљ из Бањалуке.

У име награђених, захвалио Андрија Радуловић наглашавајући највиши ниво духовне снаге Сремских Карловаца у којима је пред олтаром цркве Светог Петра и Павла, 1784. године хиротонисан Петар Први Петровић Његош, потоњи Свети Петар Цетињски. Радуловић је рекао и ово:  „Пјесник треба да чита из камена, са коре храста, листа лозе, из капи росе као са длана планете. Да изнесе немир и чисту ријеч као небо, да мисли као природа, да саосјећа са падом грома, са свим што погађа човјека. А поезија је свуда око нас, ако вас има, ако се одазивате на сва чуда свијета.“

Време прелепо, велим, сунчано, Бог дао, по јутру се дан познаје – 15. март, дан рођења Алексија Радичевића.  „Фала, Боже, на дар ови,/ о помози, благослови/ да ми како с права пута/ душа млада не залута“.  А публика – озарена у преподневу божанске светлости и ведрог неба заљубљеног у поетске душе. Ту се налази извор „Патријарховац“ из средине 19. века, поред којег се одвија несвакидашњи програм, нешто потпуно другачије од медијског вашаришта и духовног слепила.

Однегована публика Бранковога кола, заинтересована, посвећена поезији и уметности, животу и љубави, а где би се нашла него у Сремским Карловцима – на дан Бранковога рођења. Живимо у добу великих неизвесности, ирационалне пандемије којој се не зна крај, и трајања новог рата светског калибра.  Што рече старогрчки историчар Тукидид још у 5. веку пре нове ере –  рат уствари стално траје само се  привремено прекида примирјима. „Надо моја, ниси ваљда пена“, певао је рано остарели млади Бранко.

А из Сремских Карловаца, са „Пролећних Бранкових дана 2022“ – порука, чувена реченица Достојевског: „Лепота ће спасити свет.“ Млада драмска уметница Даница Петровић надахнуто говорила две чувене Бранкове песме, које се певају у народу: „Девојка на студенцу“ и „Укор“. Публика упија, не штеди дланове – поезија је лек и у добру и у злу.

Опет је поезија показала своју надвремену снагу у програмима Бранковога кола. Вишедеценијска сарадња Бранковог кола и Карловачке гимназије изнедрила је и овог пролећа свој незамењиви карактер: прилику да свака нова генерација покаже стваралачки темперамент и упозна саму себе, али и друге, око себе, у знаку стиха: „где ја стадох, ти продужи“. 

Несвакидашња духовна аура Сремских Карловаца и Стражилова надахњује и шири кругове нових песничких садржаја Бранковога кола.  То је креативна привилегија на балканским и европским просторима, културни знамен који надилази локално. И сама мапа живота Бранка Радичевића указује на то: Славонски Брод, Земун, Сремски Карловци, Темишвар и Беч. На тој мапи топоним Сремски Карловци сија особеном светлошћу и лепотом.

У славној Карловачкој гимназији, у којој се школовао (1835-1841) њен најславнији ђак Алексије Радичевић, гостовала угледна српска песникиња Драгица Стојановић (1963), добитница и награде Бранковог кола „Печат вароши сремскокарловачке“ (2016)  Модератор програма била је др Маја Стокин, професорка Карловачке гимназије, пуна воље и амбиције, вредна као пчела.

Са тремом попут завеслаја лептирових крила, младе песникиње Карловачке гимназије казивале су своје песме-првенце, а остварена песникиња Стојановић додавала своје из ауторског искуства од четири деценије.  Забрујале су стваралачке жеље и намере на почетку песничког путовања, и сећања на рана појављивања на песничкој сцени. Драгица је поменула да није била уважена у раној младости као песникиња од своје наставнице која јој је рекла да више не долази на литерарне секције.

Слике стварносног света укрштене са унутарњим указују на сталну потребу лирске интерпретације човековог земног присусутва у доживљају љубави и бола, сете и усхита, а кроз призоре детаља и ситница. Ускоро у Шпанији излази антологија поезије српских песникиња у избору Радмиле Лазић, у којој се налази и Драгица Стојановић.

Наспрам онеспокојавајућих  вести из распомамљених медија, Бранково коло је Драгици Стојановић, те професорки Маји Стокин и младим песникињама Карловачке гимназије даривало примерке нових књига младих талената. Сусрет пун младалачког жара и оптимизма, вере у мисију поезије и смисао живота у нашем веку. 

У башти Бранковог кола (палата Илион) у Сремским Карловцима, по дану божанске лепоте – ведро и умилно, пред бројном публиком, млади појци Карловачке богословије„Свети Арсеније Сремац“, после Бранкових стихова („Кад сам синоћ овде била/ и водице заитила“ у кликтавој интерпретацији Данице Петровић) запевали су „Небеску Србију“. Млади појци су тиме допролећили прелепи мартовски дан стиховима о „мајци Србији“ и дали ванавременску  димензију целом догађају. Композитор Енрико Јосиф први је употребио  крилатицу:  „Срби су небески народ“.

Не могу сви казивати поезију па да то буде надахнуто и оригиналног печата. Тек понекима то успева. Поезија је оштрило језика, њоме се брусе речи, говор и несаница. Комплетан је онај глумац који поезију доживљава као своју најмилију струну на разбојима разних уметности.  И ове године наступила је, рекосмо,  млада талентована глумица Даница Петровић која је казивала две антологијске песме Бранка Радичевића. Уз бројну публику, тик уз Даницу клокотао је стари извор „Патријарховац“ (1864). Има ли привилегованије прилике но песму „Девојка на студенцу“ говорити поред славног извора који је, поред осталога, многим филмаџијама послужио за сликање епохе романтизма: „дође момче црна ока/ на коњицу лака скока“.

Говорити Бранка – учини се лако, а није, многи се глумци саплету. Нарочито око акцената; поједине речи се ломе, отимају, криви им се звучно тело. Учећи из године у годину, дружећи се са оствареним песницима и глумцима на Бранковом колу, Даница Петровић је упијала и поредила, довела казивање Бранкових песама до сопственог, оригиналног израза. Тај  резултат биће од велике занатске помоћи у позоришним представама и филмовима.

Освануо је и  „Светски дан поезије“ – 21. март,  диван, у сунцу и стражиловском плаветнилу, пробудила се парнасовска „лепота која ће спасити свет“.  Радује се и Бранко Радичевић, неумрли сремскокарловачки ђак, вечито млади песник. Учесницима и делу публике дариване су књиге ранијих добитника међународне награде „Бранко Радичевић: „Порука у боци“ Олге Мартинове (Русија), „Подневни псалми“ Јиргена Израела (Немачка), „Сумрак векова“  Никите Данилова (Румунија) и „Шапат међу повицима“  Филипа Танселена (Француска). По једну песму из ових књига прочитала је Драгана Лисић.

Данашњи свет је узнемирен и гневан, потребна му је помоћ – да се смири и радује сваком новом дану. Као да ништа није научио кроз векове и миленијуме, свет прави нове грешке и покреће сукобе. У поезији употребљена реч представља најмоћније оружје против безумља. Наступили су млади песници, аутори првих књига у Бранковом колу и лауреати награде „Стражилово“: Јелена Вујановић, Никола Раусављевић и Милан Ћосић.

Услов је био да песме казују напамет што је један од начина да се привуче већа позорност публике и надогради мисија савремених песника. Тиме се уводи и обнавља пракса говорења песама наизуст што су одувек чинили неки од великих песника код нас и у свету. Наступила је млада музичка уметница Сара Зубовић (флаута), а који дан пре ње Милица Ашоња (хармоника), обе из чувене  Музичке школе „Исидор Бајић“ у Новом Саду,

По традицији, и у свечаној сали славне гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, одржан је  „Песнички матине ђака" ове образовне установе. Гост је био песник Душан Захаријевић (1992), лауреат Бранковог кола: награде „Стражилово“ (2017) и „Печат вароши сремскокарловачке“ (2021).  Модератор програма – песник Растко Лончар,  његов млади сабрат, професор српске књижевности у овој гимназији. 

Захаријевић је говорио о значају музичког аспекта песме, односно о „матерњој мелодији“ као примордијалном кључу за лирско певање.У радосној атмосфери, наступило је и девет ђака-песника који су казивали  своју лирску првенчад и тиме најављивали панораму њихове поезије коју Бранково коло планира да штампа за септембарско 51. Бранково коло. Карловцачка гимназија такву панораму добила је прошле године.

На „Пролећним Бранковим данима 2022“ промовисане су нове песничке књиге, штампане у Бранковом колу. Опет, у башти Бранковог кола (матине у 11 часова) промовисани су првенци: „Сјеноход“  Данијеле Регојевић из Бањалуке и „Траговима“ Драгане Лисић из Новог Сада. О књигама су говорили Растко Лончар и Ненад Грујичић.

Иако је првенац, „Сјеноход“ Данијеле Регојевић нема  предрасуде и границе у освајању тематско-мотивских светова, били они социјални, љубавни, родољубиви или ма која други. Песнички првенац „Траговима“ Драгане Лисић као на длану показује аутобиографске слике одрастања, то јест призоре процеса индивидуације.  Узвишену музичку ноту, дала је Соња Живковић , млада музичарка (хармоника) свирајући две композиције: „Сонату“ Ђузепеа Доменика Скарлатија и „Делфина“ Евгенија Дербенка, и измамила дуге аплаузе.

Наспрам медијски тамних и забрињавајућих вести одасвуд из света, јавио се као спас романтични цвркут птица из крошања поред извора "Патријарховац", као да их је призвао млади песнички саржај са учесталим аплаузима. Ова промоција двеју нових књига даровитих младих песникиња Бранковог кола наново је проговорила о бесмртности песничког језика и његове племените мисије у свету.

И у гимназији „Исидора Секулић“ у Новом Саду одржан је „Песнички матине ђака“ у сусрету с песникињом Бојаном Кулиџан Громовић, актуелном младом лауреаткињом награде „Стражилово“. Прикључио се и Милан Громовић, њен супруг, ранији  лауреат награде „Стражилово“. Уз модераторску подршку песника Дамира Малешева, професора ове гимназије, наступили су и даровити ђаци-песници. Чула се и гитара на којој је Малешев прави виртуоз.  Овај песник-професор превео је и Битлсе на српски језик,  које често пева уз гитару.

У понедељак, 28. марта, у основној школи „Бранко Радичевић“ у Новом Саду свечано ће бити затворени „Пролећни Бранкови дани 2022“. То је датум Бранковог рођења, по новом календару, прилика да младе подсетимо да је велики песник рођен пре 198 година, и да ће за два лета бити обележено двеста година од његовог рођења. У програму под називом „Певам дању, певам ноћу,/ певам селе што год хоћу“, наступиће ђаци-песници-музичари-глумци, а модератор програма биће наставник Зоран Ранчић. У име Бранковог кола наступиће и Јелена Вујановић, актуелна добитница награде „Стражилово“. „Е, па дотле а докле ћеш више“, певао је Бранко за сва времена.

 

 

Бранко Радичевић

УКОР

 

Де си, душо, де си, рано?

Де си, данче мио?

Де си, сунце огрејано?

Де си досад био?

 

Та синоћ се теби млада

Баш зацело нада’!

Сунце зађе – паде тама –

А ја оста’ сама!

 

Ала љубиш, моје лане,

Ала грлиш славно!

Љуби, грли, док не сване –

Та већ неси давно!

 

Већ недеља дана прође

Како ми не дође!...

Јао злато, тако т’ Бога,

Та како си мога’?!