Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

МИЛАН РАКУЉ: "РАЗГЛЕДНИЦЕ ИЗ ТРЕЋЕГ СВИЈЕТА"

slika

ПЕЧАТ ВАРОШИ СРЕМСКОКАРЛОВАЧКЕ, ЛАУРЕАТИ: МИЛАН РАКУЉ

 

Рођен 1985. године у  Ливну, дипломирао српски језик и књижевност на Филолошком факултету у Бањалуци, где живи и ствара. Најмлађи овогодишњи лауреат, након две књиге објављене у Бранковом колу, награду „Печат вароши сремскокарловачке“ добио за трећу по реду песничку збирку „Разгледнице из трећег свијета“ ( Глас Српске, Бања Лука, 2021). Књига песничке зрелости, ауторско Ја које говори у име занемелих и беспомоћних маса на јужнословенском делу Балкана. Самородан и храбар песник, јединствен с обе стране Дрине. Оно што смо препознали у његовим првим књигама формирало се у поезију која пледира за то да траје у времену.

 

 

 

 

 

 

 

 

Милан Ракуљ

МОНОЛОГ МРТВАЦА НА ГОДИШЊЕМ ОДМОРУ

                      Славку Гаврановићу

 

Мени, који сам препливао Балтик

и под сјеверном звијездом

Фински језик предавао Финцима,

а поларене медвједе учио

Вајнингеровом „Полу и карактеру“;

мени, којег су стријељали у

Совјетској републици Баварској

од када сам мртвац на годишњем одмору;

мени, који сам сахрањен

са Саркесовим „Војницима Саламине“

у једној и винчестерком у другој руци;

мени, којем је рафал прошао кроз стомак,

па ми се на операционом столу

обратио Бог лично да ме враћа на Земљу

јер нисам рекао своју посљедњу ријеч;

мени, који одгађам ту ријеч

као Шехерезада у „Хиљаду и једној ноћи“,

ти балави блебане што блебећеш,

док мислиш да стихове пишеш, кажеш:

„Овај свијет је Вавилонска кула.“

Па добро, сине, шта је ту поетично?

Мани се свијета, синко!

Са свијетом на крај нису излазили

ни много вјештији клепачи стихова од тебе.

Свијет је параван за пјеснике

који пишу искључиво себи,

њихов свијет је њихов его.

Него, да ли си ти, осим што си

написао тај свјетски стих

ишта корисно урадио данас;

отишао неком по бурек,

наручио пиће, исцијепао дрва?

Боље да je мајка, умјесто тебе,

метар дрва родила, прије би се угријала,

више користи и среће имала.

Толико градилишта под сунцем

чека младе јунце попут тебе

а ти нашао да трабуњаш

о кулама вавилонским

и још се усуђујеш

да то трабуњање пјесмом зовеш.

Овај свијеет је будућа руина, тупиш.

Све је ништа, а ништа је све, лупаш.

Физички обрачун, џентлменски,

због разлике у годинама, избјегаваш.

У случају физичког обрачуна,

блебане блебави,

књижевност би и имала смисла,

а пјесништво заслужено мјесто

у друштву да сам на вријеме

кренуо дијелити један шамар

за једну неуспјелу метафору.

 

         Фотографија репортера Слободана Шушњевића, из архова Бранковога кола: Милан Ракуљ говори поезију поводом свечаног уручења "Печата вароши сремскокарловачке" на "Пролећним Бранковим данима", у Сремским Карловцима, 15. марта 2022.