ПЕСНИК РАСТКО ЛОНЧАР

Сремски Карловци - Нови Сад, 7. април 2022.

СА „ПРОЛЕЋНИХ БРАНКОВИХ ДАНА 2022“: ЛОНЧАР, ПРОФЕСОР У ЗМАЈ-ЈОВИНОЈ ГИМНАЗИЈИ

Током обележавања 198. рођендана Алексија Радичевића и 175. годишњице изласка прве књиге песама Бранка Радичевића у Бечу (1847), на овогодишњим „Пролећним Бранковим данима“ двапут је наступио – као критичар и модератор, Растко Лончар, професор српске књижевности и језика у новосадској гимназији „Јован Јовановић Змај“. Он је пре свега песник, и то од оних најиздашнијег дара што се прелива и у друге родове и жанрове, у текстуалне јединице  неуловљивих граница. O коме овај млади песник напише, на пример, приказ књиге, тај је облагословљен небеским звездарником. То могу само ретки песници, без обзира на године, рођени да живот проведу у песничкој мисији на овоме свету.

Обе своје књиге поезије Лончар је објавио у Бранковом колу: „Нерви од волфрама“ (2017) и „Сумоврат“ (2020). Добитник је награда: „Стражилово“ и „Матићев шал“, те високог признања листа „Политика“ – у престижној анкети-рубрици „Ово је била њихова година“, која се обелодањује последњег дана у години, када је Растко изабран (2017) за најуспешнијег младог песника у Србији заједно са најталентовнијима у другим уметностима. Обавестио сам га да сам се и сâм нашао у тој славној прилици подалеке 1979. године (у Југославији), те да смо нас двојица (гле чуда!) једини песници из Новога Сада који су се окитили тим признањем у нашем најстаријем дневном листу.

Поезија младог песника Растка Лончара озарена је живим истраживачким захватима у језику и стиху (реченици), али не на артифицијелан, већ на игрив, потпуно другачији, духовит и сушти начин, где свака засекотина (израслина) речи или нова кованица, те преименован идиом, на пример, певају душом матерње мелодије, а песма тече, има своју матицу, извор и - увир у бескрај. Ту је свака новостворена реч оперважена апсолутним смислом за уметничку креацију (акцију), даривана „пегазистичким“ крилима што одводе у преузвишене сфере апсолутног талента за поезију.

                                                                                                                                                           Н. Грујичић

Растко Лончар

СТРМЕНА ДУША

Мислим на све

Ових неколико дана од јутрос

Летам по ледини

Крпим одерчине своје ноћашње душе

Дуцкам

Састављен са бетоном

Растављен од драге ми особе

Мене

Хтео бих да птицама гледам у леђа

Наместо што пљујем у даљ

Што се трујем у близ

И молим Бога да ми чука не достави

Једнострани раскид уговора

Јер нигде не пише

Да мора да гиља у задимљеним

И мемљивим просторијама

И место што ме муче доскоруше

Да кишим над пожарима

Један са собом

Један са кружењем воде у природи

Место са врћењем ракије у друштву

И што ожежавам изнутрице

Које ни најбољи канибалски кувар

Не би могао да поховањем спаси

Најпосле, колико грешник мора да пати 

Да кричи

Колико своју вилицу да кречи

Да изађу сви недоклани гаврани

Из отворених гробова у грлу

Да му багремар у коси

Опет багремом

А не багром опахне

Спрао бих отровно мастило

Са белих ми рада

Јер нема

Нема ништа после свих оних

Стаклених бездна

После свих марципанских снајака

Нема ништа после димних крофни

(Ни на прст да их натакнеш)

Нема ништа кад останеш

А мораш да останеш

Сам са сва три себе

И узаман се један хвали литрама

Други њеним недостајем даха

Нема ту ништа

Да има ја бих рекао

Не бих све, као

Да ми је последње, гледао да спискам

Док ми у глави тупи мокра хармоника

А у души не јењава вриска

И не престаје вика

Дечака који без страха лежи у трави

А сад се у кревету плаши сврачурди и змија

Дечака који се не буди, већ све више клија

и у сновима кликера комете

Зар да у ово израсте на јави

Зар се на ово сваки сан свео

Зар увену све

И никада неће моћи да полете

Скршене руке што скривале су Њене

И изникле канџе које су се бродоломачки 

Држале за бедра натопљеница

Што су се и саме у једној тачки

Почеле гнушати лица

Шибицастог студента за којег не знају

И који не зна

Између два продужена несна

Од живота

Од смрти

Шта би хтео

                На фотографији из албума Бранковога кола: Растко Лончар говори о новим књигама Бранковога кола на "Пролећним Бранковим данима" у Сремским Карловцима, 23. марта 2022.