УЗ ОДЛАЗАК ВИТОМИРА ВИЦЕ ДАРДИЋА
У добу велике напетости и неизвесности, напустио нас је Витомир Вицо Дардић, чудовити глумац, јединствени песник драмске уметности, међутим, пре свега, орфејски казивач, мало је рећи рецитатор, непоновљиви рапсод врхунске поезије, дугогодишњи наш сарадник, добитник „Велике повеље Бранковога кола“ (2018) за животно дело, „за надахнути допринос лепоти и моћи поезије, стваралачку радост и љубав према песницима и људима на трагу божанскога дара Бранка Радичевића“.
У непосусталом жару талента и љубави према поезији, на животним и духовним путевима са разноврсним искушењима и препрекама, победама и васкрснућима, Вицо Дардић је истрајавао попут каквог богумила у свету не баш наклоњеном духовним људима песничког срца. Позоришта и друге културне институције понекад не препознају ту врсту талента и животне преданости песничком говору и песницима.
Међутим, увек радо виђен гост на Бранковом колу, наступао је у Сремским Карловцима, на Стражилову, у Новом Саду, Земуну, Београду и другим градовима, где год је Бранково коло ширило мисију непобедивости поезије, у славу вечито младог Алексија Радичевића. Носио је дар за меру, скромност током специфичне каријере, видљиву поетску лепоту и племенитост, храброст и уметничку снагу у стваралачком подвигу, у загрљају са поезијом и песницима кроз време. Дивећи се божанској Творевини и чудима на овоме свету, он је понављао с нама у Бранковом колу Радичевићеве стихове: "Ти сатвори вељи Боже... И над орлом шарну дугу, И славуја у том лугу,/ И још његов глас умилни/ Ти сатвори Боже силни."
Висока посвећеност и одговорност, орфејска инспирација и занатско филигранство одликовали су овог несвакидашњег, у дугом низу незаборавних година присутног и озареног уметника на српској културној сцени где је Бранково коло врхунило са програмима песничке провенијенције. Незаборавни су наступи Вице Дардића и његове интерпретације Бранкових антологијских песама: Кад млидијах умрети, Никад није вито твоје тело, Ђачки растанак, Девојка на студенцу, Мини Караџић у споменицу, Молитва, Враголије, Укор, Путник на уранку и друге.
На зденцу сунчевог талента Бранка Радичевића, носио је свест о стражиловској линији српске поезије, која је градивна струна у бићу нашега језика и певања, а којој по својој природи и значају, инспирацији и посвећености припада и непоновљиви Витомир Вицо Дардић. Наступајући деценијама на Бранковом колу, изградио је трагове стражиловског усхита и стваралачке победе у знаку чаровитог талента врхунског казивача српске и светске поезије.
Остављајући публику без даха, у громогласним аплаузима у Карловачкој гимназији, и другде, Вицо је увек давао целог себе и блистао у ватромету лирских светлица учараног бића. Из отворених очију које љубе и славе живот, са узаврелим капима зноја на челу и лицу што сија ширећи ореол свете поезије, у неисказивој лепоти чина интерпретације, по високом степену надахнуте креације и непролазности доброг стиха, овај уметник је оставио неизбрисиви траг у Бранковом колу и српској култури.
Сремски Карловци - Нови Сад, 28. маја 2022.
Ненад Грујичић
Бранко Радичевић
КАД МЛИДИЈАХ УМРЕТИ
Лисје жути веће по дрвећу,
Лисје жуто доле веће пада;
Зеленога више ја никада
Видет нећу!
Глава клону, лице потавнило,
Боловање око ми попило,
Рука ломна, тело измождено,
А клеца ми слабачко колено!
Дође доба да идем у гроба.
Збогом житку, мој прелепи санче!
Збогом зоро, збогом бели данче!
Збогом свете, некадањи рају, –
Ја сад морам другом ићи крају!
О, да те тако ја не љубља’ жарко,
Још бих глед’о твоје сунце јарко, –
Слуш’о грома, слушао олују,
Чудио се твојему славују,
Твојој реци и твојем извору, –
Мог живота вир је на увиру!
О песме моје, јадна сирочади,
Децо мила моји’ лета млади’!
Хтедо’ дугу да са неба свучем,
Дугом шарном да вас све обучем,
Да накитим сјајнијем звездама,
Да обасјам сунчаним лучама...
Дуга била, па се изгубила,
Звезде сјале, па су и пресјале,
А сунашце оно огрејало,
И оно је са неба ми пало!
Све нестаде што вам дати справља –
У траљама отац вас оставља.
На фотографији: Вицо Дардић на Свечаном отварању 31. Бранковог кола, у Сремским Карловцима, 6. септембра 2002.
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије