СУСРЕТ НА 27. БРАНКОВОМ КОЛУ
Пише: Ненад Грујичић
Још током средњошколског живота у Приједору чуо сам за презиме Крагуљ, понајпре преко младе песникиње Драгане Крагуљ, а онда од ње и других сазнао за славног сликара, пореклом Приједорчанина, Радована Крагуља, који је и тада, седамдесетих година прошлога века, био познат не само у Југославији, већ и у Европи и свету.
Приједор је чувен и јединствен по великом броју изузетних сликара још с краја деветнаестог века па кроз цео двадесети до данашњих дана: Тодор Швракић, Перо Поповић, Милан Четић, Драгутин Митриновић, Сретен Стојановић (вајар), Радован Крагуљ, Бранко Миљуш, Здравко Мандић, Милан Васиљевић, Милан Совиљ и синови Радомир, Весо и Зоран, Љубомир Стахов, Драган Топић, Предраг Марјановић, Тихомир Илијашевић, Стоја Џебрић, Зоран Бановић, Велимир Илишевић, Далибор Поповић Микша и други.
Упознао сам Радована Крагуља на 27. Бранковом колу, 13. септембра 1998. године у новосадском клубу "Артик", Илије Огњановића 3. Тада је боравио у нашој земљи изразивши жељу да се упознамо као земљаци. Обилазио је разне институције и колеге-уметнике, па тако се ухватио и у Бранково коло заједно са Приједорчанином Владимиром Кнежевићем чију смо изложбу уметничких радова отворили поменутог датума када је уводно слово имао Андреј Тишма, познати новосадски уметник.
Био је то тих, а радостан, сусрет с Радованом Крагуљем који је имао неке племените идеје везане за Поткозарје и његово родно Велико Паланчиште код Приједора, и уопште за тај крајишки предео на релацији Приједор – Бањалука. Видело се да поседује велико искуство, али се не размеће много, већ допушта да саговорник сам доноси закључак и успоставља меру. Желео је и мене чути, поред осталога, и због књиге народног крајишког блага „Ојкача“, моје студије и антологије чије се прво издање појавило 1988. године у Новом Саду. Сетих се и рекох му наглас, готово отпјевах, једну у том крају често певану у Старом козарском колу ојкачу: „Паланчиште Мало и Велико,/ у којем си, мила моја дико?“ Насмешио се као дечак са светлицом у оку испод скоро невидљивих наочара.
Радован је био опчињен природом и њеним плодовима, производњом хране и животињама (благу) које даје то богатство, млеко и млечне производе на пример. У једном интервјуу пре тринаест година, Радован Крагуљ је рекао: „Већ неких тридесет пет година радим на теми која се односи на производњу хране, производњу хране са земље и млијечних производа. Пошто су у питању домаће животиње, ја успостављам једну ноту која изражава управо тај однос човјека према животињама и према природи. То је та утабана стаза, а коријене видим у томе што сам рођен у Поткозарју, у сеоској фамилији; и једном када сам имао прилику да одем у Велс, препознао сам и тамо те исте мотиве, тај однос човјека и природе. У природи иначе постоје универзални мотиви, који су слични једни другима гдје год да се нађете... То је елементарно присутно у сваком човјеку, пошто се ради о детињству, јер сматрам да сви ми дубоко у себи носимо те доживљаје и сазнања из дјетињства. Моје дјетињство је било необично, јер ја сам као дијете доживио Други свјетски рат, прошао сам Јасеновац, био сам у Сиску (логор за децу – прим. Н. Г.), и то су биле мучне године као и моје дјетињство. Интензивно је и стално то присутно у мени, иако сам више од пола вијека у иностранству.“
Радован Крагуљ рођен је 1935. године у Великом Паланчишту код Приједора, у данашњој Републици Српској, у Босни и Херцеговини. Студирао је на Ликовној академији у Београду од 1953. до 1960. године. Као стипендиста Британског савета похађао је Централну школу за уметност и вештине у Лондону (1962–1963), а потом је предавао у школама у Великој Британији, Белгији и Француској. Почетком седамдесетих година први пут је посетио Велс, гдје је убрзо купио малу кућу на имању у близини Билт Велса. Отада је живео и радио на релацији Велс–Париз.
Имао је самосталне изложбе у Лондону у Институту за савремену уметност (1965) и у Angela Flowers Galleru y (1977). Излагао је у Белгији у простору Wеstrand Cultural Center – Dilbeek (1978), Fondation Veranneman – Kruishoutem (1978–1981) и Међународном културном центру у Антверпену (1980). Међу каснијим самосталним изложбама, најзначајније су оне у Центру за савремену уметност „Bemis” у Омахи, Небраска, САД (1988), Музеју модерне уметности у Паризу (1989), Уметничкој галерији у Сарајеву (1990), Музеју модерне уметности у Остендеу у Белгији (1991), Уметничком центру „Cepter” у Кардифу (1995), Музеју савремене уметности у Београду (1998), Галерији „Linear” у Дилбеку у Белгији (2011) и другим.
Бавио се графиком, инсталацијама, објектима и амбијенталном уметношћу. Од седамдесетих година истражује однос између животиња и људи и та тема доминира у бројним његовим радовима. Учествовао је на више од 200 групних изложби, као и на бијеналима у шеснаест земаља. Његови радови налазе се у збиркама Британског музеја и Музеја Викторија & Алберт у Лондону, Музеја модерне умјетности у Њујорку, Уметничке галерије у Манчестеру, Националног музеја и галерије у Кардифу, националних библиотека у Паризу, Бриселу и Абериствиту, Конгресне библиотеке у Вашингтону и Roland Penrose Collection у Уједињеном Краљевству.
За иностраног члана Академије наука и умјетности Републике Српске изабран је 4. децембра 2015. године. Преминуо је 28. јула 2022. године у Паризу. Сахрањен поред своје мајке у Великом Паланчишту код Приједора.
Отале су и ове његове реченице везане за завичај, боље казати Крагуљева жеља која се нажалост није остварила: „Био је приједлог неколико људи у Приједору, када је реконструисана главна улица, да урадим једну скулптуру у самом центру града. Ту је и један пројекат везан за Бању Луку, а који подразумијева скулптуру, архитектуру. Идеја је потекла од такозваног депоа хране, када на крају сезоне имате све намирнице, кукуруз, жито, које се одлажу у амбар, и имао сам идеју да тако нешто урадим као скулптуру.“
Сремски Карловци - Нови Сад, 12. августа 2022.
На фотографији из Архива Бранковога кола: Ненад Грујичић, Владимир Кнежевић, Радован Крагуљ и Андреј Тишма на 27. Бранковом колу, 1998.
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије