РАНКО РИСОЈЕВИЋ ЛАУРЕАТ МЕЂУНАРОДНЕ НАГРАДЕ „БРАНКО РАДИЧЕВИЋ“

Сремски Карловци, 22. августа 2022.

С А О П Ш Т Е Њ Е

Престижна Међународна награда „Бранко Радичевић“, коју додељује Бранково коло, припала је ове године угледном српском песнику и писцу Ранку Рисојевићу из Бањалуке. На завршној седници 22. августа 2022. године, ову одлуку једногласно je донео жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Андреа Беата Бицок и Радмило В. Радовановић. 

Међу досадашњим добитницима Mеђународне награде „Бранко Радичевић“ налазе се истакнути песници и писци из света: Вјачеслав Купријанов (Швајцарска – Русија), Филип Танселен (Француска), Валериј Латињин (Русија),  Насо Вајена (Грчка),  Никита Данилов (Румунија), Петар Милошевић (Мађарска), Бабкен Симоњан (Јерменија), Славомир Гвозденовић (Румунија), Керол Ен Дафи (Велика Британија), Енес Кишевић (Хрватска), Јирген Израел (Немачка), Будимир Дубак (Црна Гора), Олга Мартинова (Русија – Немачка) и Хусеин Дервишевић (Босна и Херцеговина)

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Песник, прозаиста, драмски писац, есејиста, преводилац и културни посленик из Републике Српске, Ранко Рисојевић рођен је 1943. године у Календерима код Костајнице. Написао је више од педесет књига: осамнаест збирки поезије, двадесет шест књига прозе, међу којима једанаест романа, те десет радио-игара за децу и два позоришна комада. Приредио је за штампу више књига поезије и прозе других аутора.

Ово су неки од наслова Ранка Рисојевића: „Вид таме“, „Време и врт“, „Истрпи ово драгање“, „Снови о вјечном и пјесме смрти“, „Озон“, „Прах“, „Брдо“, „Врата таме“, „Месија“, „Самоћа, молитве“, „Први свијет“ и „Расвит“, те прозних – „Насљедна болест“, „Слике за утјеху“, „Дјечаци са Уне“, „Приче великог љета“, „Сабласни шињел“, „Шум“, „О души“, „Иваново отварање“, „Босански џелат“, „Симана“, „Господска улица“ и други.

Поред превода из песничког и прозног опуса на бројне језике, роман Босански џелат Ранка Рисојевића преведен је на руски, немачки, пољски и чешки језик,  а књига кратке прича „Шум“ на италијански. Роман „Дјечаци са Уне“ налази се у лектири у оба ентитета Босне и Херцеговине.

Ранко Рисојевић завршио је Природно-математички факултет у Сарајеву. Био уредник „Гласа српског“ и часописа „Путеви“, „Универзитетске библиотеке“ и „Освјетљења“. Радио као директор Народне и универзитетске библиотеке „Петар Кочић“ у Бањалуци и Галерије ликовних уметности Републике Српске. 

Поезија Ранка Рисојевића обухвата богат тематско-мотивски спектар почев од фантазмагоричних слика одрастања преко питања о комплементарности  и дистинкцији духовног и телесног, вечног и пролазног, до егзистенцијалних зачудности и призора са човеком (песником) у немирном савременом свету. Ерудита и познавалац других литература, занатски оперважен смислом да подједнако успешно пише у слободном и везаном стиху, он често отвара компаративистичке увиде и подешава их према својим поетичким стандардима. Као прозни писац, највеће домете постигао је у сликању Бањалуке у времену и прожимању притом реалног и фикционалног, као и у прози за децу где врхуни завичајна аркадија детињства са великим очима и сензацијама. Ранко Рисојевић еклатантан је пример судбинске посвећености и стваралачког истрајавања са врхунским резултатима у животној мисији и великој љубави, које се зову књижевност, то јест уметност.

Својом беседом о Бранку Радичевићу, Ранко Рисојевић је  свечано отворио 33. Бранково коло 2004. године и том приликом за укупно песничко и књижевно стваралаштво добио високо признање „Статуета Бранка Радичевића“ (рад вајара Јована Солдатовића). У дугогодишњој каријери, добитник је значајних награда са именима угледних српских песника и писаца: Лаза Костић, Петар Кочић, Бранко Ћопић, Скендер Куленовић и Душан Васиљев.  Лауреат је, затим,  „Печата вароши сремскокарловачке“,  „Златне сове“, „Грачаничке повеље“, „Награде Удружења књижевника Републике Српске“ и других. Такође, добитник је југословенске  „Награде жељезаре Сисак“ и  носилац  француског ордена „Витез реда Академских палми“.

Међународна награда „Бранко Радичевић“ биће уручена Ранку Рисојевићу на 51. Бранковом колу 19. септембра на Свечаном затварању у Сремским Карловцима где се Алексије, потоњи Бранко  Радичевић школовао од 1835. до 1841. године.

                                                                                                                               Ненад Грујичић, председник

    На фотографији из Албума Бранковог кола: Ранко Рисојевић у Карловачкој гимназији свечано отвара 33. Бранково коло, 3. септембра 2004.