Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

ШАХ ЈЕ ЖИВОТ

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 11. септембар 2022.

СИМУЛТАНКА МЛАДИХ ТАЛЕНАТА У ШАХОВСКОМ КЛУБУ НОВОГ САДА

 

„Шаха је играо врло вешто и врло је брзо покретао фигуре“ – Јован Ђорђевић о Бранку Радичевићу, поводом сусрета у Земуну 2. априла 1849. године.

 

Преко три деценије, на Бранковом колу  траје побратимски савез између шахиста и песника. Вечерас је завршен 34. по реду Песнички турнир у шаху на 51. Бранковом колу, одржан у Шаховском клубу Новог Сада који је недавно обележио стогодишњицу свога постојања.

Шаховску свечаност отворио је Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, истакавши да је шах мешавина, поезије, уметности и науке, да је он уствари игра коју ни сам човек није могао створити, већ је у правом смислу божанска, свемирска тајна и лепота.  Оданост, чак и и фанатизам према шаху, парадигма је за потпуну посвећеност поезији. На сличан, готово исти начин песници се односе према бескрају матерњег језика и његовим моћима у поезији. Али, шах је живот – рече Боби Фишер.

Била је то вечерас уствари симултанка Дејана Оморјана и Лава Пајчина (рекордера по броју освојених титула и медаља кадетских првенстава Војводине). Прикључио им се и њихов колега Игор Станковић, који је иначе у Карловачкој гимназији на свечаном отварању 51. Бранковог кола, у прошли петак, певао у хору-ансамблу Змај-Јовине гимназије, под диригентском палицом Јована Травице.

Остварени шахисти нерадо дају реми на симултанкама (на двадесетак табли), а ако се догоди, онда је то један или два, ретко три. Међутим, вечерас су четири играча ремизирали с Оморјаном, Пајчином и Станковићеми на седамнаест шаховских табли.

Реми су „извукли“ Теодора Јауковић, Леонид Ивановић и Урош Зарић, али и домаћин Бранковога кола. У организацији симултанке су учествовали Жељко Медар и Јасмина Цвијан, а судија турнира био Красоје Нотарош.

Бранково коло је трима најбољима на одиграној симултанки поклонило песничке књиге које су јуче на Бранковом колу, на Стражилову, добиле истоимену награду. То су књиге Драгане Лисић, Траговима, Данијеле Регојевић, Сјеноход, и Панораму поезије ђака-песника Змај-Јовине гимназије. Међутим, књиге поезије су добили и други присутни играчи, дар који мотивише младе да у јаким стиховима откривају формуле за стваралаштво и проналаске на другим пољима.  

Осим поменутих књига, Јасмина Цвијан добила је на поклон још две књиге: Пегазов гамбит и Шаховођа, шахоризме Владимира Јовићевића Јова (1950-2011) својевремено објављене у Бранковом колу. Красоје Нотарош поклонио је Бранковом колу пуну торбу јединствених поклона:  магнетну шаховску таблу, вино Бермет из Карловачке патријаршије и беџеве поводом стогодишњице Шаховског клуба Новог Сада.

Ко не игра шах, заиста пуно губи, напросто налази се у некој врсти хендикепа, духовно је сиромашнији на овоме свету. Та стара, мистична, непознатог корена, савршена игра, борба белих и црних фигура, надгорњавања добра и зла, ероса и танатоса, представља неисцрпно богатство и за песничку машту, имагинацију и интелигенцију. Кажу да човек није измислио шах него га открио, затекао од неке друге цивилизације која нам се тиме јавила и оставила космичку поруку – за бескрајно распетљавање тајне. Шаху ништа нису могли ни компјутери, ни нове технологије, потпуно им се прилагодио, односно, надишао их својом супериорном једноставнишћу са безброј комбинација и нијанси људског ума. Остао је независан и свој, показало се да више даје него што узима.