Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

АЛМАНАХ ТАЈНОГ ЂАЧКОГ ДРУШТВА ИЗ ТУЗЛЕ

slika

Сремски Караловци, 12. септембар 2022.

О ГИМНАЗИЈАЛЦИМА ПЕСНИЦИМА И ИНТЕЛЕКТУАЛЦИМА У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ПОД АУСТРИЈСКОМ ОКУПАЦИЈОМ

У Спомен-библиотеци Карловачке гимназије одржан програм „Промоција ретке књиге“. Представљена је књига „Алманах тајног ђачког друштва из Тузле“, поезија и прозни радови настали у бихаћком затвору „Кула“ 1915. Издавачи су Удружење архивских радника Републике Српске, Бањалука,  и Музеј Козаре, Приједор. Књигу су приредили Ведрана Адамовић и Боривоје Милошевић. Програму су присуствовали ђаци историјског и српскојезичког смера. који су са неуобичајено великом пажњом пратили програм 51. Бранковог кола у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије коју је засновао Павле Марковић Адамов, власник и уредник листа "Бранково коло" у Сремским Карловцима (1895-1914)

На почетку програма госте је поздравио Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, истакавши да овакве промоције, пред младим људима жељним нових сазнања, у славној Спомен–библиотеци Карловачке гимназије добијају на свом значају кад се догоде у оквиру Бранковог кола. Истакао је да књига о којој је реч представља велику реткост на савременој књижевно-историјској сцени.

Ведрана Адамовић и Боривоје Милошевић истакли су значај појаве неуобичајено младе интелектуалне генерације Срба гимназијалаца у Босни и Херцеговини под аустроугарском окупацијом с почетка двадесетог века. Њихова визија био је сан о слободи, велико родољубље и непрестано образовање како њих самих тако и полуписменог српског народа у таквом амбијенту. Ти млади људи, гимназијалци, летњи распуст проводили су одлазећи међу становнике најудаљенијих села да би их едуковали и буквално описмењавали.

Аустроугарска власт је забрањивала библиотекама и читаоницама у  Босни Херцеговини да издају слободарске књиге, а многи су били под присмотром полиције.  Та власт је хапсила и затварала чланове „Младе Босне“ и увелико раширених „Тајних друштава“ младих људи који су маштали о слободи и смишљали начин отпора против насиља аустроугарске власти. Млади непредни гимназијалци били су затварани у Зеници, Тузли и Бихаћу. Осуђивани су на енормно велике казне до двадесет година затвора што је значило смрт у неиздрживим условима тих тамница.  Завршетком Првог светског рата, победом српске војске, на слободи су се нашла и браћа Младен и Сретен Стојановић из Приједора, из чувене свештеничке породице.

Младен је студирао медицину у Загребу и Бечу и постао цењени лекар који је у Поткозарју помагао болеснима и бесплатно лечио народ. Почетком Другог светског рата Младен Стојановић је као партизан стао на чело одбране српског народа у Поткозарју и на Козари, и трагично страдао.  А Сретен, пак, завршио Академију уметности у Француској и доласком у Југославију постао један од највећих наших вајара који је, поред осталог, урадио величанствене споменике Карађорђу, Његошу и Вишњићу... као и своме брату Младену у Приједору.

У књизи се налазе препеви песама Ђакома Леопардија, Михаила Љермонтова, Шарла Бодлера,  Едгара Алана Поа,  Волта Витмена и других у преводу ђака-затвореника, затим – поезија и проза тих истих младих људи именом и презименом: Младен Стојановић, Сретен Стојановић, Бранко Јузбашић, Јован Зечевић, Стеван Хакман, Јован Лакић и други. На представљању Алманаха поезију надахнуто су читали и лепо представили ђаци Карловачке гимназије. Програм водила Маја Стокин, професорица српске књижевности у Карловачкој гимназији.

 

Младен Стојановић

МАГЛЕ

 

Нико не зна одакле су

Магле пале

Сиве, мокре,

И покриле суве, гладне.

 

И сан, звезде, смрт и ноћи

Као бивство

Свих авети,

И гомиле звездâ жељне.

 

На подножју свести пале

Кратком смрћу,

Опојале

Умор жедних, и заспале.

 

Па заборав срећних дана,

Плач и песма,

Глад и срећа,

Под мокри су вео пале.

 

Милиони звезда трепте

И гасе се,

Док гомиле

Страхом прате покров сиви.

                                          (1915)