ЛАСЛО БЛАШКОВИЋ НА 51. БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци, 16. септембар 2022.

СЕЋАЊЕ НА ГИМНАЗИЈСКО ШКОЛОВАЊЕ

На 51. Бранковом колу, осмог дана трајања манифестације, у Карловачкој, најстаријој српској гимназији, наступио је књижевник Ласло Блашковић у оквиру програма "Познати ђаци Карловачке гимназије". Разговор је водила Маја Стокин, професорица књижевности ове гимназије.

Разговор је текао пред будним ухом карловачких ђака који су писца доживели као неког ко им је близак и ко је прошао путем којим они тренутно ходе. Ласло Блашковић говорио је о својим средњошколским данима и успоменама, с обзиром да је карловачки ђак био не само он, већ и његов отац - Ласло Блашковић, познати песник за децу, сестра и син, а ту је упознао и своју будућу супругу. 
У знаку стихова Бранка Радичевића из његовог најпознатијег дела "Ђачки растанак", "Сећајте се мене, друга свога", присетио се књижевник да у Карловачкој гимназији није било много другова, већ више другарица, те да је један његов школски пријатељ био победник култног квиза "Слагалица", у којем су се пар пута појавила и питања о самом Блашковићу. 

Још од детињства памти отварања Бранковог кола, на којима се као остварени песник и сам појављивао, а као анегдоту издваја годину када је манифестацију отворио Душко Радовић, на чије је гостовање, и без одобрења професора, побегао - ово су ђаци прихватили уз кикотање, као нешто што је њиховом искуству блиско.

Ђаци су имали прилику да угледном писцу поставе питања, да с њим разговарају као са својим вршњаком, како се аутор, засигурно, у овом младоликом окружењу и осећао. Одговорио је на питања која су се тицала његових песничких почетака који сежу чак до осмог разреда основне школе, када је писао, како каже, мрачне песме које отац није одобравао. Такође, ученици су се интересовали о питању стваралачке блокаде и њеном превазилажењу.

По питању чињенице да пише и поезију и прозу, истакао је да то сматра истоветним стварима, попут трчања на дуге или кратке стазе. Уделио је и савет младим ствараоцима да када пишу прозу, треба да имају радну навику и дисциплину, те да се стварањем баве свакодневно.

Ученици гимназије припремили су и песничка уздарја - четири ученице рецитовале су стихове Ласла Блашковића, од којих су неки објављени још током његових школских дана. Такође, један даровити ђак је и одсвирао композицију на гитари, будући да је гост доста држао и до музике - како је испричао, док је био управник Народне библиотеке Србије, основао легат Милана Младеновића из легендарне рок групе Екатарина велика, по узору на лондонску националну библиотеку у којој је као гост видео изложене плоче Битлса и других врсних музичара. Књижевника је поздравио и директор Карловачке гимназије, Бранко Стојков, и изразио задовољство што може да угости такву личност.

Разговор је протекао у позитивној енергији, ни у каквом "жалу за младост", већ управо у ретроспективном повратку у саму младост. Оно што спаја и аутора и ђаке са Бранковим ликом и делом, јесте посебна љубав према Карловцима, најбоље опевана чувеним стихом "дође тиче, па се ту навиче".

                                                                                                                                 БРАНКОВО КОЛО