ВЕЛИЧАНСТВЕНИ ХОР И АНСАМБЛ НОВОСАДСКЕ ГИМНАЗИЈЕ „ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ ЗМАЈ“

Сремски Карловци – Нови Сад, 5. октобар 2022.

ЈЕДИНСТВЕНИ ДИРИГЕНТ ЈОВАН ТРАВИЦА

И ове године, на Свечаном отварању 51. Бранковог кола,  9. септембра, у 11 часова, у Карловачкој, најстаријој српској гимназији наступили су Хор и ансамбл гимназије „Јован Јовановић Змај“ из Новог Сада, са диригентом, професором Јованом Травицом. Ова славна, по старини друга у Срба гимназија, из године у годину даје особен и висококвалитетан садржај на Бранковом колу, са ореолом  даровите младости.

Седамдесет гимназијалаца извело је химну наше институције, чувено „Бранково коло“ из „Ђачког растанка“,  у композиторској обради Светолика Пашћана Којанова (1892-1971), и то, по традицији, два пута – на самом почетку и на крају свечаности. Оба пута многобројна публика у прелепој сали Карловачке гимназије (основана 1791) није штедела дланове у аплаузима помешаним са звуцима вековних звона сремскокарловачких цркава.

Младолики и пуни испирације за Бранка и Карловце, хор и ансамбл Змај-Јовине гимназије извели су и композицију „Српкиња“ Исидора Бајића из опере „Кнез Иво од Семберије“ коју је као историјску драму написао Бранислав Нушић. Опет одушевљење с дугим аплаузима и појачан сјај у очима.

Посебну духовну креацију остварује вредни и пун испирације за рад диригент, професор Јован Травица, вишегодишњи драгоцени сарадник и пријатељ Бранковога кола. Његово присуство и стваралачки оптимизам дају крила и другима да се угледају на овај величанствени млади хор и ансамбл који прославља Нови Сад и нашу земљу у Европи и свету.

Ове године Бранково коло је штампало панораму даровитих ђака-песника Змај Јовине гимназије, „Нек` остане глас“, коју је приредио професор у овој гимназији, песник Растко Лончар, аутор двеју књига песама у Бранковом колу и лауреат дуговеке награде „Стражилово“, за коју многи кажу да носи најлепше име на српској књижевној сцени.

У згради славне „Јовине гимназије“, промовисана је на 51. Бранковом колу, 15. септембра,  и поменута панорама поезије ђака ове гимназије, уз значајну модераторску помоћ Драгане Лисић, која је такође била ђак ове гимназије, а однедавно и ауторка песничког првенца у Бранковом колу и добитница награде „Стражилово“.  У препуној сали гимназије, Бранково коло је присутнима даривало неколико десетина младолике панораме.

Везе између Бранка и Змаја су познате и необичне, на пример - Змај је као млад студент у Бечу узбуђено тражио могућност да што пре упозна нешто старијега, али већ славнога, Бранка Радичевића. Чак ће и утицај Бранков бити поголем на поезију Змајеву. Међутим, Змај ће се отргнути од тога драгог му утицаја пишући оригиналну поезију за децу.

Постоји и чувена Змајева песма „Бранкова жеља“, испевана 1877. године у Радичевићевом стилско-језичком маниру, а приликом првог покушаја преноса Бранкових земних остатака из Беча на Стражилово. Поред осталога, због сукоба Јована Јовановић Змаја и Лазе Костића (написали су две опречне песме, Лаза „Праву Бранкову жељу“), пренос није успео. Међутим, ипак, пренос је потпуно остварен 1883. године. На пирамидалном споменку (подигнутом два лета после преноса) на Радичевићевом гробу на Стражилову златним словима и данас пише: Бранку – српски народ. 

                                                                                                                                                             Н. Грујичић

                      БРАНКОВА ЖЕЉА

         Причуло се Ј. Ј. Змају

Ја познадох што несам познав’о,
Први санак ја сам већ одспав’о,
Први санак гробовања мога,
Први санак мира вечитога.
– Прелетела лêтом врх менека
Половина половине века,
А ја лежим у далеком крају,
У туђини, туђем завичају.
Шта то тресе моје ледне груди?
– Трошни пеп’о лако се не буди.
Канда брује топови са стране
Где сам младе проживов’о дане.
Ил’ се руши, ил’ се нешто зида,
Ил’ баш раја окове раскида?
Свиће л’ зора оне среће лепе
За ком срца и у гробу стрепе?
Кличе л’ вила из србинских гора?
Је л’ већ ора која доћи мора?
Јесте, јесте – бој се љути заче,
Марков топуз из мора искаче,
Србин диже мача пламенога
На Турчина, на душмана свога.
Скотија се бесомучно стрви,
А мој Србин неће жалит’ крви;
Крв ће тећи потоком и реком,
Где се сузе ронише лелеком;
Крв ће тећи преко српски’ страна,
Ал’ ће суза бити убрисана;
Полетеће велико и мало,
Да одбрани што се српско звало;
Заиграће коло витезова,
Дивна слика моји’ млади’ снова,
Што сам негда тако жељно чек’о, -
 – А мој пеп’о да је на далеко!

А кад буде, па ти мука мине,
Кад слобода као сунце сине,
Кад се крвца опере студенцем,
А јунаци овенчају венцем,
Српске земље оките се миром,
Српска деца ружом и шимширом,
Српске моме струком рузмарина,
Српска мајка кад загрли сина, –
Кад се сунце на школе осме’не,
Ај, на школе и дарове њене;
Мудре књиге кад полете лêтом,
Да Србина изједначе с’ светом;
Кад запева Равијојла вила:
"Сад је јава што сам некад снила!''
– Зар ни онда, кад се мети стиже,
Кости моје да не дођу ближе?
Туђа рака ледена је рака,
Туђа земља никад није лака,
У даљини мучно ли се лешка,
Туђина је и мртвацу тешка.
Ај, Србине, а мој живи брате,
Задркћем се кад помислим на те!
Српска момо, селе моја мила,
Ти ми неси гроба ни видила,
Та ни гроба, ни на гробу цвета -
Туђа нога по њему се шета.
Српски доли, пуни рајска чара,
Српске горе, жељо моја стара,
И потоци што жуборе туди,
Мртво срце још за вама жуди, -
За потоком, за зеленим лугом,
За славујем, мојим старим другом,
И за пољем росним и зеленим,
И за липом, за мирисом њеним,
За песмама што се туда оре,
Што се оре од горе до горе!

Стражилово, дивно Стражилово,
Ја сам тебе у звездице ков’о,
Теби пев’о, о теби сам снев’о,
Ал’ од тебе нешто и за’тев’о:
Кад ме смртца отргне од људи,
Да ме примиш ти у твоје груди!
Зар ти никад није на ум пало
Што си негда Бранку обећало?
Србе брате, и Српкиње селе,
Којима се јоште данци беле,
Растав’те ме са овом даљином,
Моје кости оперите вином,
Па и’ нос’те нашем завичају,
Завичају, мом негдашњем рају.
Пренес’те и’, браћо моја мила,
Поред оног убавог Белила,
Кроз Карловце, где сам младост пров’о,
Па на оно мирно Стражилово;
Ту још једну стару отпевајте,
Ту ми, браћо, кости закопајте,
Ту би’ мртав права мира дост’о -
 – Србадијо, не било ти просто!

                                              1877.

        На фотографији: Хор и ансамбл новосадске гимназије „Јован Јовановић Змај“, са диригентом Јованом Травицом, на Свечаном отварању 51. Бранковог кола у Карловачкој гимназији, 9. септембра 2022.