Сремски Карловци - Нови Сад, 27. октобар 2022.
НОВИ СУСРЕТИ С ДРАГИМ ЉУДИМА
Сећам се Сајма књига из протеклих деценија, узбуђења при доласцима, промоцијâ у буци (али које пријају неким чудом баш као такве), пa изјава за Хронике сајма, ненаданих сусрета, присних загрљаја, детиње куповине и размене књига. Сећам се, дабоме, испред хала и седељки са топлим, печеним залогајима уз пиће на столовима уз мирисе дима (нисам сигуран да је баш добро да тих столова више нема, у изворном смислу речи сајам налази се – вашар, а то је живот).
Ти незаборавни доласци оставили су пуно трагова и дали ми значајну ноту искуства приликом оснивања Салона књига у Новом Саду пре скоро три деценије, када сам заједно с песником Рашом Перићем био иницијатор таквог подухвата код Јовице Нешина, чувеног директора Новосадског сајма.
А на овогодишњем, 65. Сајму књига у Београду обиље сусрета, многи нису забележени фотоапаратом, неки тек случајно јесу, али све у свему – лепота земнога присуства књиге у нашим животима кроз драге и живе нам пријатеље и писце. И сви су обрадовани, као наново рођени после ирационалне пандемије, више и не помињу две године без Сајма књига у Србији (о томе сам писао прошле године).
На штанду „Службеног гласника“ пронађох своју књигу штампану пре осам година, „Руку на срце“ (сећања, полемике, есеји, записи и путописи). Нека се нађе при руци, јер чекала је три године на објављивање у фиоци код тог издавача, неко тамо није хтео (смео) одмах да је штампа. Кад – ето га прилази ми драг пријатељ из Трстеника, Верољуб Вукашиновић, разменисмо нове књиге.
На бањалучкој „Бесједи“ сретох младића Драгана Ступара, мога земљака, домаћина на штанду. Одмах ме је упитао да ли сам ја онај аутор књиге „Ојкача“ и рече да је пре неколико година у Бањалуци купио примерак и однео кући, каже – такву књигу требало би да има свака кућа, поготово крајишка. А онда узе са пулта књигу „Бећарске пјесме“ Момчила Спасојевића (са наднасловом „Ој, барабо, што те кући нема“), и рече да се усликамо.
Утом се, трагајући за новим и старим насловима, појави књигофил Славко Родић, бивши професор Карловачке гимназије, иначе и прозни писац, једно време производио у Сремским Карловцима соду за шприцер. Загрлисмо се и богме фотографисасмо са мојим „Сремскокарловачким терцинама“ у његовим рукама. Рече да ће ме тражити да ми лично поклони своју књигу прича.
Тек се склоних са штанда „Бесједе“ и кренух у другу халу, кад у сусрет ми иде лепо и насмејано, вишом духовношћу умивено лице Марије Јефтимијевић Михајловић. Разменисмо радосно неколико реченица, чух да је добила мејл из Бранковога кола, с потписом уредника Растка Лончара, и да ће доћи на „Пролећне Бранкове дане 2023“.
При руци су ми овог трена, ето, четири фотке, има их још, највише оних које, рекох, нису ни направљене. Такав је Сајам књига, брзина, тренуци, бука која прија, велим, гужва младог и иног света што воли књигу. Живот се тиме потврђује и бива лепшим, све је некако са Сајмом књига ољуђено, што је знао казати Јован Солдатовић, а ја бих додао и – обожено. Јер, на почетку беше реч, реч беше у Бога, и Бог беше реч. Да, записана реч данас, поготово, у матерњем језику, из врела многобројних талената и вредних људи који су у књигама нашли свој животни смисао.
И да не заборавим – на 65. Сајам књига дошао сам без торбе и ташне. Рекох, нећу да се теретим, идем на Сајам да прошетам, да се надишем гласова и лица, да сусретнем људе-писце и људе-читаоце, нећу куповати књиге. Међутим, не може то тако на Сајму књига. Од штанда до штанда, једна па друга, трећа и четврта књига – хоп – у кесу из руку продаваца! И сетих се, дабоме, да сам давно написао једну песму, коју је Андреј Живор (Тишма) уврстио у антологију еколошке поезије.
Ненад Грујичић
ОДА НАЈЛОН-КЕСИ
Шта ли се све не праћакне, Господе,
у шуштавом рају кесе добротворке?
Згужвана у џепу,
та сестра дневне светлости,
упућена у буџаке сваковрсних домаћинстава,
на фини трзај газде,
ко падобран с небеса,
шири сребрне сапи
и милинама трошка обасјава штедише
чија лева рука невина трпа робу у јаму,
а десна очајна граби кусур са трона.
Сачувај, Боже,
да понестане најлон-хаљетка
у којем свега што
химна је опевала има.
Јер, кад пригусти у кесу можеш:
паштету милости другара на власти,
поноћне сплачине љубавног дернека,
страх детета пред ињем екрана.
О празницима напаћене државице,
са пешкирима и старачким рубљем,
на балконима где киселе тегле цветају
и поглед мре у панорами града,
вијоре кесе ко заставе у читанкама:
опрале их градске сеје.
Прави грађанин
– онај што га свакодневно виђам
на раскршћима борбе за голи живот –
никуд без кесе-светице:
ни на свадбену квргушу од звезданог праха,
ни са овог губилишта понору у загрљај.
Никад краја чудесима кесе:
Та не труне ко љубљене жиле!
Е, сад, друга је песма о празној кеси,
о мрви хлеба у њој,
о мистичном достојанству сиротиње
на мразним сметлиштима
где кесе трепере ко свеће;
друкчије пева песник о кесама у строју
пред команду за покрет ка сунцу
што топи ледену лирику опстанка и наде.
(Из књиге „Царска намигуша“, БИГЗ, Београд, 1990)
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије