О СОНЕТНОМ ВЕНЦУ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА "СЛАМКА МЕЂУ ВИХОРОВЕ"
Пише: Маја Белегишанин Ивановић
Најбољи тенисер света и један од најбољих спортиста свих времена – Новак Ђоковић – као човек са изузетним људским и над-људским одликама, нашао је престо у срцу мноштва људи у спорту и ван спорта, а нашао је посебан престо и у сонетном венцу Сламка међу вихорове песника Ненада Грујичића. Новакова слава али и незаслужена, праведничка патња коју је искусио у Мелбурну, јануара 2022. године – када му је забрањено да игра тенис и када је затворен у ружним условима и потом депортован – тематска је окосница овог сонетног венца, иначе десетог по реду у стваралаштву Ненада Грујичића, песника који с лакоћом и успехом овај канонски облик прилагођава свом уметничко-осећајном свету.
Сонетни венац о Новаку Ђоковићу јесте један лирско-наративни низ у ком се износи већ поменути догађај светских размера, али се обелодањује и етичко-лирска интерпретација промишљајућег лирског субјекта поводом тог догађаја. Понашање аустралијске државе према Новаку и опште медијско зло дочарани су рефлексивно-сатиричним изјавама, затим лексиком епске народне поезије, градацијом библијских апокалиптичних слика, али и конкретним чињеницама везаним за историју Аустралије („Преци су им домороце тукли, / убијали, у ланце везали“), а тон неодобравања и бунта показује сродност песника Ненада Грујичића са епским певачем који је увек био и правични судија и који је у свом певању умео и те како да похвали Добро а осуди Зло. И наравно, испеван је сваки сонет овог сонетног венца у епском десетерцу, у потпуној смисаоној корелацији са темом и идејним слојем ове творевине.
У Грујичићевој напомени после сонетног венца, поред појашњења свога песничког поступка и навођења битних чињеница из књижевне историје и теорије, постоји и податак да његово сонетно остварење, на основу схеме рима, спада у шекспировски тип сонета. Тако, ово књижевно дело остварује, можемо рећи, спој српског и страног, што показује и метричку посебност и снагу, али и на симболичком плану – свеопште признање Новаку Ђоковићу и од српства и од страног света који свакако, у неком тренутку, увиђа своју грешку.
Попут таласа реке брзог и ритмичног тока, теку у овим сонетима наизменично каталог светских зала и Новакова правичност, трпљење, борбеност и доброта. Паралела са јунацима наше народне епске поезије, паралела са античким Хераклом, али и са васкрслим Христом дају овом сонетном венцу широки контекст књижевности, митологије, религије и културе, онај архетипско-симболични вео, те овај венац није само одраз српског родољубља и слављења младог „старине Новаке“ из лирског пера старијег „детета Грујице“ (нарочитом лепотом, својеврсном лирском апотеозом одликује се сонет под бројем 11; наводимо само први катрен: „Види, свете, ово је Србија, / попољ-лисје, травке и латице, / овде Новак на све стране клија, / чуј славује, орлове, жар-птице...“) него и пресликавање тениског меча (терена) у форму сонетног венца као и пресликавање универзалне борбе Добра и Зла на полигон овог савршеног песничког облика.
Појачању лирске експресивности али и упирању песничког вида у прошла времена и васпостављању надисторијске равни (и универзалне књижевне) доприносе и скривени цитати-стихови: Његошеви и Бранкови. Почев од самог наслова Сламка међу вихорове, у Грујичићевој песничкој бројаници могу се наћи и следећи стихови из Горског вијенца: „Моје племе сном мртвијем спава“ (сонет 7), „А с најгорим хоћу да се борим“ (сонет 12), као и стихови из различитих песама и поема Бранка Радичевића: „Збогом свете некадањи рају“ (сонет 3), „Ао данче ала си ми бео“ (сонет 10), „Надо моја ниси ваљда пена“ (сонет 13). С једне стране стихови наших класика а с друге стране изрази и термини савременог живота и света (на пример, трансвестити, портал, платформе) чине овај сонетни венац разуђеном лексичком ризницом.
Мајсторско метричко умеће видно је и у коришћењу акростиха у завршном, магистралном сонету, који се може и научити напамет, јер је у њему резимирана дубока поука/порука и она посебност стила која краси и сваки сонет засебно, те се може рећи да сонетни венац Сламка међу вихорове остаје – венац за историју.
Београд, 23. новембар 2022.
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије