Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

ВЕНАЦ О НОВАКУ ЂОКОВИЋУ ЗА ИСТОРИЈУ

slika

 

О СОНЕТНОМ ВЕНЦУ НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА "СЛАМКА МЕЂУ ВИХОРОВЕ"

Пише: Маја Белегишанин Ивановић

 

Најбољи тенисер света и један од најбољих спортиста свих времена – Новак Ђоковић – као човек са изузетним људским и над-људским одликама, нашао је престо у срцу мноштва људи у спорту и ван спорта, а нашао је посебан престо и у сонетном венцу Сламка међу вихорове песника Ненада Грујичића. Новакова слава али и незаслужена, праведничка патња коју је искусио у Мелбурну, јануара 2022. године – када му је забрањено да игра тенис и када је затворен у ружним условима и потом депортован – тематска је окосница овог сонетног венца, иначе десетог по реду у стваралаштву Ненада Грујичића, песника који с лакоћом и успехом овај канонски облик прилагођава свом уметничко-осећајном свету.

Сонетни венац о Новаку Ђоковићу јесте један лирско-наративни низ у ком се износи већ поменути догађај светских размера, али се обелодањује и етичко-лирска интерпретација промишљајућег лирског субјекта поводом тог догађаја. Понашање аустралијске државе према Новаку и опште медијско зло дочарани су рефлексивно-сатиричним изјавама, затим лексиком епске народне поезије, градацијом библијских апокалиптичних слика, али и конкретним чињеницама везаним за историју Аустралије („Преци су им домороце тукли, / убијали, у ланце везали“), а тон неодобравања и бунта показује сродност песника Ненада Грујичића са епским певачем који је увек био и правични судија и који је у свом певању умео и те како да похвали Добро а осуди Зло. И наравно, испеван је сваки сонет овог сонетног венца у епском десетерцу, у потпуној смисаоној корелацији са темом и идејним слојем ове творевине.

У Грујичићевој напомени после сонетног венца, поред појашњења свога песничког поступка и навођења битних чињеница из књижевне историје и теорије, постоји и податак да његово сонетно остварење, на основу схеме рима, спада у шекспировски тип сонета. Тако, ово књижевно дело остварује, можемо рећи, спој српског и страног, што показује и метричку посебност и снагу, али и на симболичком плану – свеопште признање Новаку Ђоковићу и од српства и од страног света који свакако, у неком тренутку, увиђа своју грешку.

Попут таласа реке брзог и ритмичног тока, теку у овим сонетима наизменично каталог светских зала и Новакова правичност, трпљење, борбеност и доброта. Паралела са јунацима наше народне епске поезије, паралела са античким Хераклом, али и са васкрслим Христом дају овом сонетном венцу широки контекст књижевности, митологије, религије и културе, онај архетипско-симболични вео, те овај венац није само одраз српског родољубља и слављења младог „старине Новаке“ из лирског пера старијег „детета Грујице“ (нарочитом лепотом, својеврсном лирском апотеозом одликује се сонет под бројем 11; наводимо само први катрен: „Види, свете, ово је Србија, / попољ-лисје, травке и латице, / овде Новак на све стране клија, / чуј славује, орлове, жар-птице...“) него и пресликавање тениског меча (терена) у форму сонетног венца као и пресликавање универзалне борбе Добра и Зла на полигон овог савршеног песничког облика.

Појачању лирске експресивности али и упирању песничког вида у прошла времена и васпостављању надисторијске равни (и универзалне књижевне) доприносе и скривени цитати-стихови: Његошеви и Бранкови. Почев од самог наслова Сламка међу вихорове, у Грујичићевој песничкој бројаници могу се наћи и следећи стихови из Горског вијенца: „Моје племе сном мртвијем спава“ (сонет 7), „А с најгорим хоћу да се борим“ (сонет 12), као и стихови из различитих песама и поема Бранка Радичевића: „Збогом свете некадањи рају“ (сонет 3), „Ао данче ала си ми бео“ (сонет 10), „Надо моја ниси ваљда пена“ (сонет 13). С једне стране стихови наших класика а с друге стране изрази и термини савременог живота и света (на пример, трансвестити, портал, платформе) чине овај сонетни венац разуђеном лексичком ризницом.

Мајсторско метричко умеће видно је и у коришћењу акростиха у завршном, магистралном сонету, који се може и научити напамет, јер је у њему резимирана дубока поука/порука и она посебност стила која краси и сваки сонет засебно, те се може рећи да сонетни венац Сламка међу вихорове остаје – венац за историју.

                                                                                                                              Београд, 23. новембар 2022.