Данас су у чувеној Карловачкој гимназији, најстаријој у Срба, свечано отворени „Пролећни Бранкови дани 2023“ у знаку обележавања 199. рођендана Бранка Радичевића, најславнијег ђака гимназије. Централни догађа јбило је свечано уручење престижне награде „Печат вароши сремскокарловачке“, за најбоље песничке књиге на српском језику. Председник Бранковог кола Ненад Грујичић свечано је уручио награду Перици Маркову, Јулији Капорњаи, Маји Белегишанин Ивановић и Слободану Јовићу.

" /> ПОЧЕЛИ МЛАДОЛИКИ „ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2023“
Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

ПОЧЕЛИ МЛАДОЛИКИ „ПРОЛЕЋНИ БРАНКОВИ ДАНИ 2023“

slika

Сремски Карловци, 15. марта 2023.

ОБЕЛЕЖЕН 199. РЕЂЕНДАН АЛЕКСИЈА РАДИЧЕВИЋА

Свечано уручене награде „Печат вароши сремскокарловачке“

Данас су у чувеној Карловачкој гимназији, најстаријој у Срба, свечано отворени „Пролећни Бранкови дани 2023“ у знаку обележавања 199. рођендана Бранка Радичевића, најславнијег ђака гимназије. Централни догађа јбило је свечано уручење престижне награде „Печат вароши сремскокарловачке“, за најбоље песничке књиге на српском језику. Председник Бранковог кола Ненад Грујичић свечано је уручио награду Перици Маркову, Јулији Капорњаи, Маји Белегишанин Ивановић и Слободану Јовићу.

Том приликом Грујичић је истакао значај континитета и несвакидашње мисије бранковске лепоте у Сремским Карловцима, која ће спасити свет: у времену предапокалиптичких знакова, Бранково коло и српска најстарија гимназија показују да стваралачка љубав,  млади таленти и људи са позитивним погледима на свет представљају меру божанског коректива на узбурканој Земљи и дају наду и веру у то да је Божја реч последња.

У име награђених песника, у свом слову захвалности, песникиња  Маја Белегишанин Ивановић поред осталога је рекла:  „Поготово, посебан осећај чини сазнање да смо овим вредновањем нашег песничког дела и ми припојени оном лепом низу који нас везује за Бранка Радичевића, Сремске Карловце и Бранково коло. Песник романтичар Бранко Радичевић, од ког је кренуло једно ново и другачије певање, град Сремски Карловци, непроцењиво важан за српску историју, културу и књижевност, као и за само песничко биће млађаног Бранка, те Бранково коло, знаменита установа и књижевна манифестација, која окупља песнике свих генерација и где смо и ми градили своје песничке гласове (моји озбиљнији поетски почеци јесу управо на Бранковом Стражилову, том лирском Парнасу) – све то нас чини поносним, али и одговорним да одржимо своје будуће песништво на јакој линији ове симболичне и стварне путање.“

На свечаном отварању промовисан је нови, 125. број управо штампаног листа  "Бранко"ђака и професора Карловачке гимназије.  Главна уредница листа и професорица српске књижевности, Маја Рогач Станчевић,  представила је даровите младе песнике, писце и сараднике: Јелену Гавриловић, Сандру Петковић, Михајла Драгољуба Мијатовића, Данила Јовановића, Тијану Дорошки, Јану Спасић и Исидору Игњатов, који су надахнуто говорили и читали своје радове.

На почетку и на крају свечаности наспупио је ђачки хор Карловачке гимназије са култном „Химном карловачких ђака“, са диригентом Растком Павловом, професором музике у Карловачкој гимназији. Драмска уметница Даница Петровић премијерно је интерпретирала две антологијске Бранкове песме "Молитва" и "Враголије". Затим, млада оперска певачица Адриана Петровски са Академије уметности у Новом Саду, у клавирској пратњи професорке Маје Грујић извела је Коштане, „Стамено, мори Стамено“, из истоимене опере Петра Коњовића, Наступила и млада етно-група „Вила“ из Новог Сада са нумером из наше богате баштине. У свечаном програму се појавио и млади песник и пијаниста Димитрије Николић, којем је управо узашао песнички првенац у Бранковом колу.

Овогодишњи "Пролећни Бранкови дани 2023" трајаће од 15. до 28. марта у Сремским Карловцима и Новом Саду. То су датуми рођења (1824. године у Славонском Броду)  Алексија (Бранка) Радичевића, по старом (јулијанском) и новом (грегоријанском) календару. 

На овогодишњој пролећној манифестацији биће приређен и Округли сто "Стваралаштво Ненада Грујичића" поводом педесет година од објављивања прве његове песме, четрдесет пет година од штампања Грујичићевог песничког првенца "Матерњи језик" и четрдесет година од његовог доласка у Бранково коло и сарадње са Карловачком гимназијом. На округлом столу ће учествовати двадесет четири научника, критичара и песника, који ће осветлити, најпре Грујичићеву поезију, а затим прозу, драме, есејистику и критику, полемике, допринос српској народној баштини, антологичарски рад, стваралаштво за децу и културно послеништво. Уредник Округлог стола – Растко Лончар.

Биће приређен и програм у част „Светског дана поезије“, 21. марта, где ће учествовати млади песници, аутори и лауреати награде најлепшега имена – „Стражилово“. Тиме ће бити обележена 50. годишњица трајања ове престижне награде. Учествоваће Јелена Вујановић, Милан Громовић, Филип Дејановић Божић, Ивана Деспотовић, Милан Ћосић, Бојана Кулиџан Громовић, Растко Лончар, Александра Мариловић, Милица Миленковић, Горица Радмиловић, Никола Раусављевић и Сузана Рудић. Модератор програма – Драгана Лисић.

У наставку "Пролећних Бранкових дана 2023"  биће промовисана управо у Бранковом колу штампана књига песама Ранка Рисојевића, актуелног добитника "Међународне награде Бранко Радичевић", затим антологија заборављених и непознатих песника "Ендеми под прашином" Растка Лончара.  У знаку афирмисања нових младих песника, биће промовисана у издању Бранковог кола, прва књига „Сентименталитет“ Димитрија Николића.

Биће обележено и тридесет година од смрти Десанке Максимовић, која је непрекидно долазила на Бранково коло, на Стражилово и у Сремске Карловце. Сећања других на славну Десанку казиваће млада глумица Даница Петровић.

Свечано затварање "Пролећних Бранкових дана", под називом „Ао, данче, ала си ми бео,/ још бих дуго гледати те хтео“, одуграће се  у основној школи "Бранко Радичевић" у Новом Саду, а слово о великом песнику српског романтизма одржаће Јасна Миленовић, бивша ученица ове школе, добитница "Печата вароши сремскокарловачке (2018).

Овогодишњи програми „Пролећних Бранкових дана“ увод су у наредну, догодине, велику двестоту годишњицу рођења Бранка Радичевића, која за цео наш народ и државу, српску књижевност и културу, представља ненадмашан моменат и прилику да у свом времену доврхунимо песничку и духовну свест о вредности и плоду талента у матрењем језику као основи идентитета сваког народа.