ПОЛИВАЊЕ ДЕВОЈАКА НА ДРУГИ ДАН ВАСКРСА

Сремски Карловци – Нови Сад, 17. април 2023.

ЈЕВАНЂЕОСКА ДУБИНА НАРОДНОГ ОБИЧАЈА

У селима Баната, али и у неким крајевима Бачке и Срема, постоји обичај на други дан Васкрса. Осим што се тада посећују кумови и ближњи, момци који су за женидбу, у преподневним сатима, обилазе фијакерима или каруцама девојке за удају. Воде и тамбураше, а понекад и сами носе инструменте. Дабоме, најважнији су ћуп или бунарска канта са водом, као и флашице са мирисима.

Када би дошли до куће девојке, момци би куцањем на капију прво се најавили њеним родитељима тражећи дозволу, а потом позвали девојку да изађе. Ту, испред капије, момци су девојке поливали водом преко косе, али и преко одеће. Девојка, би потом послужила госте фарбаним (омашћеним) јајима, колачима и вином показујући тиме да је и те како способна и вредна млада домаћица, спремна и орна за удају. А затим би весела с момцима заиграла коло уз тамбуре и хармонику.

Момци стижу да обиђу цело село. Поливањем девојака, они су уствари меркају и себи бирају суђеницу, а симболички спирају њихове пређашње грехе желећи да их такве, чисте, узму себи за жену. Дакле, што је момак више полио и потрошио воде на једну девојку, то је значило да је баш њу одабрао за невесту.

Јеванђеоска дубина обичаја назире се у прању косе девојке, што  подсећа на отирање косом ногу Христових, као и на Господње служење апостолима, којима је умивао и брисао ноге.

Ненад Грујичић

ПОЛИВАЊЕ ДЕВОЈАКА

Веровање каже: младић би пред зору

водио девојку под липу у даљу

и са Божјих грана на њу тресо росу

да целе године поживи у здрављу.

Други дан Васкрса, од куће до куће,

гледах из прикрајка лепо обучене

момке – поливају и цуре и жене,

а оне им дају колачиће вруће.

Колаче са рупом кроза село даље

на штапу младићи фијакером носе,

на прозору једна пољупце им шаље

са флашом у руци, бреноване косе.

Поливања она поштеђена биће,

а братија с прага попиће све пиће.

ДОБОШАР

Мастан стари шешир, штуцовани брчић,

за мештане лење стигле нове вести:

нашу Ружу жени школовани Грчић –

сутра ћемо шором сви за софру сести.

Сватови ће бити с три хармоникаша

из Чуруга, Каћа и славног Надаља,

из Дероња стиже девет тамбураша,

међ гостима биће и војних медаља.

Будисава, Ковиљ, Тител,  Госпођинци,

Вилово, Мошорин, та цела Шајкашка,

Ђурђево и Жабаљ, Лок и Гардиновци,

да, сви ће на свадбу – јер цура је нашка.

С дудовима расла најлепша у крају,

то би сви за софром морали да знају.

ШЕШИРСКА

У славној Шајкашкој Крајишника има,

шљивовица греје с распеване усне,

певанија руји – све у слаповима,

у срцима земним множи се и гусне.

Нема рајa, чујем, без свог завичаја,

дудовим сокаком рони даворија,

с бећарцем се крсти ојкан из мог краја,

ораницом црном двостих нови клија.

Сватови се грозде, трепетљика цепти,

Вилово и Чуруг у празничној цвасти,

коло касом титра, кума куму лети,

бели сват из плоске љутом муњом части.

И Пелагић цупка, а с њим и Руварац,

уз ојкачу сплетен шеширски бећарац.