ПЕСНИК СЛОБОДАН ЗУБАНОВИЋ ОТВАРА 52. БРАНКОВО КОЛО

Сремски Карловци, 22. јуни  2023.

У сусрет 52. Бранковом колу

СВЕЧАНА БЕСЕДА НОВОГ ДОБИТНИКА ВИСОКОГ ПРИЗНАЊА "СТАТУЕТА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА"

Увелико трају припреме за 52. Бранково коло које ће се одвијати од 8. до 18. септембра у Сремским Карловцима, Новом Саду и на Стражилову. У десет различитих амбијената и простора, наступиће велики број песника и писаца разних генерација, музичких и драмских уметника, филозофа и духовника.

Највећу песничку манифестацију у Србији и окружењу, својом беседом о Бранку Радичевићу, у најстаријој српској, чувеној Карловачкој гимназији, 8. септембра у 11 часова, отвориће угледни српски песник Слободан Зубановић, којем ће том приликом, за укупно песничко дело,  а поводом нове беседе о великом песнику српског романтизма, бити свечано уручено високо признање Бранковог кола, ''Статуета Бранка Радичевића'' (рад вајара Јована Солдатовића).

У протеклим деценијама, Бранково коло свечано су отварали угледни песници и писци: Стеван Раичковић, Бошко Петровић, Миодраг Павловић, Десанка Максимовић, Мирослав Антић, Добриша Цесарић, Тоне Павчек, Хусеин Тахмишчић, Милорад Павић, Светлана Велмар Јанковић, Слободан Селенић, Борислав Пекић, Љубомир Симовић, Танасије Младеновић, Иван В. Лалић, Алек Вукадиновић, Дејан Медаковић, Рајко Петров Ного, Љубивоје Ршумовић, Душко Радовић, Перо Зубац,  Блаже Конески, Драгутин Тадијановић, Душан Костић, Павле Поповић, Драгомир Брајковић, Раша Попов, Душко Трифуновић, Ранко Рисојевић, Слободан Ракитић, Драган Колунџија, Крстивоје Илић,  Иван Гађански, Мирослав Максимовић, Миро Вуксановић, Милосав Тешић, Иван Негришорац, Владимир Јагличић, Милован Витезовић, Ђорђо Сладоје, Радомир Андрић, Стеван Тонтић, Милисав Савић, Милан Ненадић, Матија Бећковић, Анђелко Анушић и Братислав Миилановић.

Слободан Зубановић рођен је 16. марта 1947. године у Београду. Објавио је тринаест књига песама и шест књига есеја, путописа, записа и разговора, приредио пет књига, аутор десет сценарија о песницима. Радио као уредник и секретар у листу „Књижевне новине“, био главни уредник „Поезије“, часописа за песничко стваралаштво и теорију песништва, и главни уредник „Књижевног магазина“.

Добитник посебног признања за врхунски допринос националној култури Републике Србије, лауреат награде „Десанка Максимовић“, „Дисове награде“, „Бранко Миљковић“, „Змајеве награде“, „Исидора Секулић“, „Васко Попа“, „Милан Ракић“ и „Нолитове награде“. Песме Слободана Зубановића преведене су на енглески, руски, француски, италијански, кинески, румунски, пољски, белоруски, шведски, словеначки и македонски језик.

             На фотографији: Слободан Зубановић на 50. Бранковом колу, 10. септембра 2021.

Слободан Зубановић

ОДОХ ПО ДРВА

У зимску ноћ одох по дрва,

у стару шупу – испод ораха.

Стаза пуна снежног праха

мoj наум откри из прва.

(У корпу ставих суво грање,

потом облице букве и багрема.

Секира се цаклила – нема.

Враћена у пређашње стање.)

У мраку чини се – свет застане.

Само историја никад да стане.

Шара ко мраз: више, па мање.

Исто тако, огњиште не чека

искуство пламена – довека.

Тиња, све тање и тање.

        Из „Антологије српске поезије (1847-2000)“ Ненада Грујичића, Бранково коло, Сремски Карловци, 2012, 2013.