Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

ДУХОВНИ ДАН НА 52. БРАНКОВОМ КОЛУ

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 14. септембар 2023.

ПАРАСТОС БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ И ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ „МОНАХ У СВЕТУ И ВРЕМЕНУ“

Данас смо по дугој традицији одржали парастос Алексију Бранку Радичевићу у Саборној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Чинодејствовао је ректор Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“ Јован Милановић са карловачким свештенством и младим богословима.

Шестог дана 52. Бранковога кола, дакле, осим парастоса Бранку, а у оквиру програмског циклуса ,,Хришћанске теме’’, одржана је беседа на тему „Монах у свету и времену“. Имали смо част да, ево већ по некоји пут, чујемо беседу нашег драгог сарадника и брата, професора Карловачке богословије ,, Свети Арсеније Сремац’’, архимандрита др Клеопу Стефановића.

У оквиру „Хришћанских тема“ састали смо већ  тридесет два пута, од тога убедљиво највише у Карловачкој богословији ,,Свети Арсеније Сремац’’. Састајемо се у Славу Божју да бисмо духовно сазревали и тако оплемењивали свој земаљски живот у припреми за вечни. 

У теми ,,Монах у свету и времену’’ прожимају се два круцијална питања: ,,Шта је монаштво?’’ и ,,Какав је монах у данашњем свету и времену?’’ Како сâм архимандрит наводи, монаштво је животни пут коме се, с једне стране, придају епитети чудног и природног, али истовремено страног и натприродног, и само ретки родитељи имају прилику да постану родитељи свештеника. Монаштво представља и жељу да служимо Богу, жртва која се може схватити у два аспекта: као љубав и као мотивација, а оба иду у прилог вечном служењу Богу. 

Реч монах јесте парадигма за носиоца велике жртве, онога који безгранично воли Христа и безгранично му се предаје. Сваки монах треба да се обавеже на три завета: на послушност (и сâм је Господ био најпослушнији оцу своме све до смрти на крсту), на сиромаштво (и сâм Исус Христ је рођен у Витлејему у пећини, окружен сламом и животињама) и на крају, али подједнако битно, на чистоту (она преставља темељ и најјачу страну љубави која се родила у овом свету).

Монашки пут је поплочан одрицањима и љубављу, крстом завета и живота слабости и датости. У данашњем свету који је нажалост симбол истумбаних вредности, чини се да сâм битак монаха представља одређену врсту изазова, са правом говорећи, више но икад. Циљ и сврха монаха у данашњем свету јесте, како професор Клеопа казује - да буде свету извор љубави, светло свету, а со којом ћемо осолити земаљски живот.

Мисија монашка јесте одвајкада уз српски народ. И цркве и манастири су увек били уз народ, да буду сигурна лука за појединца у тешким временима која су преплавила нашу историју, где и на примеру Светог Саве и Стефана Немање спознајемо колико су саме суштине живљења и делања, и њихов смисао - плод који настаје из вере у Бога.

Сваки млади човек у богословији који се препусти вечном служењу Богу испред себе има пут свештенства или пут монаштва. И један и други су подједнако важни. Данас када се ствари смењују великом брзином и свака има ограничени рок трајања, евидентно је да једини спас душе и ума можемо пронаћи у разговору, то јест исповедању духовнику.

Нажалост, другачији ритам времена доноси сцену на којој је монаха све мање, што отвара питање: ,,Шта ће бити када не буде монаха?’’ Свети оци кажу – настаће страшни суд! Да би постао монах, човек мора поседовати енормне количине храбрости и воље да се препусти путу којим га Господ води. За сам крај професор Клеопа наводи да би монах требало да буде као најмириснији љиљан - бео у чистоти и велик у духовности.

Ненад Грујичић је захвалио архимнадриту Клеопи на надахнутој и потребној беседи на 52. Бранковом колу, као што су увек до сада у протеклих више од три деценије "Хришћанске теме" давале посебан тон и духовну висину без премца. Поновио је да ове године Бранково коло протиче у знаку и 140. годишњице преноса земних остатака Бранка Радичевића. Поменуо је и Теодору Петровић Мајицу, чувену професорку Карловачке гимназије, чији је отац Јован Симеоновић Чокић заједно са Павлом Марковићем Адамовом био главни у акцији другог преноса Бранкових костију из Беча на Стражилово 1883. године. Водитељка је на самом крају несвакидашњег програма прочитала антологијску Бранкову песму "Молитва", што је све скупа измамило громогласан и дуготрајан аплауз.

                                  Ана Гојковић