Сремски Карловци - Нови Сад, 14. септембар 2023.
ПАРАСТОС БРАНКУ РАДИЧЕВИЋУ И ПРЕДАВАЊЕ НА ТЕМУ „МОНАХ У СВЕТУ И ВРЕМЕНУ“
Данас смо по дугој традицији одржали парастос Алексију Бранку Радичевићу у Саборној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима. Чинодејствовао је ректор Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“ Јован Милановић са карловачким свештенством и младим богословима.
Шестог дана 52. Бранковога кола, дакле, осим парастоса Бранку, а у оквиру програмског циклуса ,,Хришћанске теме’’, одржана је беседа на тему „Монах у свету и времену“. Имали смо част да, ево већ по некоји пут, чујемо беседу нашег драгог сарадника и брата, професора Карловачке богословије ,, Свети Арсеније Сремац’’, архимандрита др Клеопу Стефановића.
У оквиру „Хришћанских тема“ састали смо већ тридесет два пута, од тога убедљиво највише у Карловачкој богословији ,,Свети Арсеније Сремац’’. Састајемо се у Славу Божју да бисмо духовно сазревали и тако оплемењивали свој земаљски живот у припреми за вечни.
У теми ,,Монах у свету и времену’’ прожимају се два круцијална питања: ,,Шта је монаштво?’’ и ,,Какав је монах у данашњем свету и времену?’’ Како сâм архимандрит наводи, монаштво је животни пут коме се, с једне стране, придају епитети чудног и природног, али истовремено страног и натприродног, и само ретки родитељи имају прилику да постану родитељи свештеника. Монаштво представља и жељу да служимо Богу, жртва која се може схватити у два аспекта: као љубав и као мотивација, а оба иду у прилог вечном служењу Богу.
Реч монах јесте парадигма за носиоца велике жртве, онога који безгранично воли Христа и безгранично му се предаје. Сваки монах треба да се обавеже на три завета: на послушност (и сâм је Господ био најпослушнији оцу своме све до смрти на крсту), на сиромаштво (и сâм Исус Христ је рођен у Витлејему у пећини, окружен сламом и животињама) и на крају, али подједнако битно, на чистоту (она преставља темељ и најјачу страну љубави која се родила у овом свету).
Монашки пут је поплочан одрицањима и љубављу, крстом завета и живота слабости и датости. У данашњем свету који је нажалост симбол истумбаних вредности, чини се да сâм битак монаха представља одређену врсту изазова, са правом говорећи, више но икад. Циљ и сврха монаха у данашњем свету јесте, како професор Клеопа казује - да буде свету извор љубави, светло свету, а со којом ћемо осолити земаљски живот.
Мисија монашка јесте одвајкада уз српски народ. И цркве и манастири су увек били уз народ, да буду сигурна лука за појединца у тешким временима која су преплавила нашу историју, где и на примеру Светог Саве и Стефана Немање спознајемо колико су саме суштине живљења и делања, и њихов смисао - плод који настаје из вере у Бога.
Сваки млади човек у богословији који се препусти вечном служењу Богу испред себе има пут свештенства или пут монаштва. И један и други су подједнако важни. Данас када се ствари смењују великом брзином и свака има ограничени рок трајања, евидентно је да једини спас душе и ума можемо пронаћи у разговору, то јест исповедању духовнику.
Нажалост, другачији ритам времена доноси сцену на којој је монаха све мање, што отвара питање: ,,Шта ће бити када не буде монаха?’’ Свети оци кажу – настаће страшни суд! Да би постао монах, човек мора поседовати енормне количине храбрости и воље да се препусти путу којим га Господ води. За сам крај професор Клеопа наводи да би монах требало да буде као најмириснији љиљан - бео у чистоти и велик у духовности.
Ненад Грујичић је захвалио архимнадриту Клеопи на надахнутој и потребној беседи на 52. Бранковом колу, као што су увек до сада у протеклих више од три деценије "Хришћанске теме" давале посебан тон и духовну висину без премца. Поновио је да ове године Бранково коло протиче у знаку и 140. годишњице преноса земних остатака Бранка Радичевића. Поменуо је и Теодору Петровић Мајицу, чувену професорку Карловачке гимназије, чији је отац Јован Симеоновић Чокић заједно са Павлом Марковићем Адамовом био главни у акцији другог преноса Бранкових костију из Беча на Стражилово 1883. године. Водитељка је на самом крају несвакидашњег програма прочитала антологијску Бранкову песму "Молитва", што је све скупа измамило громогласан и дуготрајан аплауз.
Ана Гојковић
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије