Сремски Карловци - Нови Сад, 12. октобар 2023.
БИТИ И ОСТАТИ СВОЈА
Аутентичност једног песничког дара огледа се поред осталог у моћи талента да кроз матерњи језик изрази неизрециво у симбиози семантичке ауре речи и њене музике. Такав дар поседује Љиљана Павловић Ћирић, овогодишња добитница награде „Стражилово“ за књизу поезије „Вез“ у издању Бранковога кола.
Махом минијатуре, тек тридесет три песме у збирци указују да је пред нама таленат поменуте провенијенције. То је таленат којем не треба доказивање на пољима других и другачијих поетичких решења. Јер, она то засигурно може, то јест за њу нису несавладиве друге и другачије поетичке матрице. То је зато пошто поседује таленат за таленат, ултра-свест о извору свога песничког дара.
Зато, кад прочитамо њене песме другачијих поетичких решења, дивимо се томе - да осваја друге концепте писања, нећемо рећи певања јер то припада само оној примордијалној супстанци њеног песничког бића коју многи песници не могу освојити. Да – не могу освојити, а она, гле, може њихове поетичке обрасце.
У томе је цела истина – њено свевидеће стваралачко око, у најлепшем смислу речи, играч је у свим правцима, лакокрили живи анђео, бели, без људског дисања, који филигрански претаче видљиве и невидљиве нијансе из боје у боју небеске дуге, то јест речника датог само њеном стваралачком бићу.
Зато бисмо јој радосно предложили да не пише пошто-пото оно што је у тренду или популарно у књижевној периодици. То јој напросто није потребно поред раскошног талента и откривене јој златне жиле-куцавице певања. Дабоме, све то што напише у помоћним рукавцима занатске знатижеље, биће веома добро, али ће недостајати она само њој дата матерња мелодија у одјеку смисла сваке речи коју употребљава на свој, потпуно оригиналан начин, онако како нико други у српском језику није употребљавао нити данас употребљава. Из различитих разлога, како рече Иво Андрић, "од природе нарочито обдарена створења често изазивају судбину, смело и несмотрено".
Доносимо двадесет две песме (минијатуре) из књиге "Вез", које указују на поменуту оригиналност и непоновљивост. У мрежи симбола, број двадесет два представља границу речи, бројку света, то јест број којим стваралац закључује своје дело. То су они песнички улови у бескрају матерњега језика који су веома ретки и по којима аутора сматрамо аутентичним. Пада нам на ум једна реченица Артура Шопенхауера: "Таленат је сличан стрелцу који погађа мету до које остали нису у стању да добаце; геније, пак, погађа мету коју остали не могу ни да виде."
Н. Грујичић
На фотографији: Љиљана Павловић Ћирић поред Бранка говори поезију на Стражилову, 9. септембар 2023.
Љиљана Павловић Ћирић
ПИСМО
Понекад себи напишем писмо.
Она од некад – оној за икад.
Не стигне никад.
КРСТ
Глагољам. Гредем.
Груду под главу.
У руци: крст. Чесницу.
Славу.
ПЕСНИК
Није још ни израстао из песме
А већ се за песму скратио
И све речено побратио
И неречено поврати.
ОСКОРУША
У рану зору, росу на прозору
влажним оком приметим.
Обришем прозор, умијем образ,
па изађем.
Дланом осушим оскоруше лист.
Нека бар он остане чист.
МИМОЛАЗ
У ноћи, често, себе будну сусретнем.
Мимоиђемо се пријатељски.
Без журбе и буке.
Свакој своје муке.
ВРТ
Данас руже обилазим.
Понекој воду, понекој песму.
Затим оплевим.
Па онемим.
ДАТОСТ
Сваком од нас дато је много.
Некоме меда.
Некоме жуч.
Но – сваком грч.
ЈАУК ЗА НАУК
Глава – гостионица.
Мисли – мени.
Кад сутра постане јуче
тад зајауче у мени
прошло. И пени.
ИМЕ
Бугарим, брате,
подно планине.
Само Романија зна ми име.
ДИВ
Зими.
Див у врту заувек спава
на срце оглувео.
Не буди се. И ја нећу.
Шта је битка рату, ласта пролећу.
НОВИ ЧОВЕК
Још није ни умро,
а већ се поново родио;
Одживео, огрешио, окајао
и препородио.
ЖИВА ВОДА
Жива си вода моја.
Сакривена, неоткривена.
Руке у крст ко рашље носим.
Шире се саме кад ти их приносим.
МУК
Ваздух сам летњи.
Свуда. Око свега.
Од себе спласнем, у тебе згаснем.
Ни светло, ни мрак.
Ни звук, ни хук.
Грлени мук.
ВОДА ЈОВАЊСКА
Вода сам бистра, јовањска.
Отпиј за отпој и спокој.
Извор на увиру.
Вољени ни по смрти не умиру.
ПЛАВЕТ
Губави глас гугутке сам
У зорје кроз прозорје.
Лет у плавет извијен..
Рат недобијен.
РАНА
Сунчев зрак сам на длану.
Сам на рану.
Сенком ти одсуства грејем.
Не плачем више;
Нити се смејем.
ОЛУЈА
Мајска сам киша.
Ненадана.
Пучина олујом савладана.
ДАВОР
Песма сам ђурђевска.
На челу ловор,
Под ребром давор.
Одјекујем светом белим.
Лелек делим.
А не целим.
НЕБО
Питам се:
Што трава нисам зелена
звезди бих небо била?
Одговарам:
Не можеш, мила.
МАСЛАЧАК
Питам се:
Облаку мутном сунце
да л' бих била
Маслачак да сам жути?
Одговарам:
Ћути.
СЕЋАЊЕ
Дишем те.
Да л су сете тренуци?
Сећања трнци? Остаци жеље?
Свеједно – меље.
ЕХО
Одрекох – ох – хо-хо
Обрекох – ох – хо – хо
Порекох – ох – хо – хо
Па понових – их –хи – хи
(Из књиге „Вез“, Бранково коло, 2023.)
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије