ТРИ ПЕСМЕ АНЂЕЛКА ЗАБЛАЋАНСКОГ ИЗ НАГРАЂЕНЕ КЊИГЕ "МЕСЕЧЕВЕ ОЧИ"

Сремски Карловци - Нови Сад, 20. септембар 2023. 

Нови лауреати Бранковога кола

ПЕСНИК ЗВУЧНЕ ЛИРЕ ЈЕЗИКА

Анђелко Заблаћански (Глушци код Богатића у Мачви, 1959) школовао се и у Сремској Митровици и Новом Саду. Награда „Печат вароши сремскокарловачке“ припала му је за књигу поезије „Месечеве очи“ (АСоглас, Зворник – УПС, Глушци, 2022). Објавио девет књига поезије и збирку афоризама, пише прозу, преводи с руског језика. Приређивач је цењених и добро посећених сајтова светске и наше поезије. Заблаћански је песник звучне лире језика, махом везаног стиха, широког тематско-мотивског спектра и визија: љубав, жена, родољубље, вера, душа, стварност. Као посебан облик свести о песничкој традицији, истичу се и песме-посвете као  побратимски дијалози у времену са Његошем, Костићем, Јакшићем, Илићем, Дучићем, Шантићем,  Ракићем, Дисом, Бојићем, Црњанским, Васиљевим, Д.  Максимовић, Миљковићем, Раичковићем, Попом и Лалићем. Песник изражене самосвести и упућености у вредносне токове песничке традиције и савременог стваралаштва.

Ову награду добили су најзначајнији наши песници, све до нових генерација. С обзиром да је награда основана 1967. године (осам добитника), велики број лауреата отишао је с овога света и наставио да живи у матерњој мелодији језика и светлости дуговеке и престижне награде „Печат вароши семскокарловачке“: Миодраг Павловић, Дара Секулић, Драган Колунџија, Ранко Јововић, Рајко Петров Ного, Стеван Тонтић, Раша Попов, Даринка Јеврић, Драгомир Брајковић, Вујица Решин Туцић, Пал Бендер, Петко Војнић Пурчар, Милорад Миленковић Шум, Тито Билопавловић, Милан Лалић, Јанош Сивери, Новица Тадић, Јоан Флора, Манојле Гавриловић, Крстивоје Илић, Илеана Урсу, Милан Ненадић, Слободан Костић, Карољ Јунг, Симон Симоновић,  Драгиња Урошевић, Миљурко Вукадиновић, Ђорђе Сударски Ред, Милорад Црњанин, Јанез Коцијанчић, Милан Дунђерски, Вера Приможић, Владимир Гарјански, Милош Комадина, Петар Чонградин, Љупко Рачић, Славица Урошевић, Небојша Деветак, Владимир Јагличић и Зоран М. Мандић.

Доносимо три песме Анђелка Заблаћанског из књиге овенчане овогодишњом наградом „Печат вароши сремскокарловачке“, песме које су посвећене такође минулим писцима и песницима, Иви Андрићу, Милутину Бојићу и Душану Васиљеву, који су почели стварати у првој половини двадесетог века. 

Анђелко Заблаћански

С ЊОМ

Не знам да ли сам спавао

Али знам да сам сањао

                          Иво Андрић

Где сам ппровео ноћ, не знам

Јер никад тако пијан нисам био

А нисам пио

Већ видех најлепши храм

Не, нисам видео ништа

Ни цркве, ни позоришта

Бејах у соби сам...

Сам у мислма њеним

И испод трепавца

Сновима по њој и мени

Рзливеним

У загрљају наших несаница

И лудом жељом спојени

А да ли у соби бејах сам

О, то заииста не знам...

             9. јун 2022.

ИЗГУБЉЕНА МЛАДОСТ

           Милутину Бојићу

На знојна ми недра ветар с горе пири

Мислим крв ће врела убити хладноћу;

Милујући жице тек стасалој лири

Умрећу загледан у људску самоћу.

Сакупићу речи просуте хартијом:

У стих уденути помен херојима,

И крв своју врелу даћу часу тијом –

Оном кад се душа с кантара узима.

У бунилу, ропцу – видећу све слике:

Љубљене ми жене, свога родног краја,

На морској пучини сабласне прилике;

Сопствено рођење некадашњег маја.

Митровдански растанак кога више боли:

Изгубљену младост, српску поезију?

На длану трагови Јонског мора соли

И тишина коју мртва тела крију.

8. новембар 2019.

СМЕХ БОЛА

           Душану Васиљеву

Како су ми очи сјале

Светих недеља мога надахнућа

Испред белих листова

У соби која је мирисала на бол

На младост, на жеље

И опет бол...

Жицом ми везаше снове

И сећања на мајчин испијени лик

Празно детињство

Смрт што од рођења ме прати

Дању и ноћу свуд

Сенка и бол...

Свој род сам бранио

Свестан – ја сам суштина једа

Што се не плаши смрти

Јер у мени дубоко почива радост смеха

И певаћу после рата јако

Тугу и бол...

У колибама смрти чекаћу

Дан кад се пролеће с пролећем сретне

Да се коначно мине

Кад зумбул плави потпуно свене

Тек што процветао

А с њим и бол, у бол...

           27. јануар 2022.

           (Из књиге „Месечеве очи“, АСоглас, Зворник -  УПС, Глушци, 2022)