ПРОМОВИСАН ПЕСНИЧКИ ПРВЕНАЦ МАРИЈЕ СТОЈИЋ

Сремски Карловци - Нови Сад, 27. март 2024.

ГИМНАЗИЈАЛЦИ ОСЕТИЛИ МОЋ ЖИВЕ ПЕСНИЧКЕ РЕЧИ

У угледној новосадској гимназији ,,Јован Јовановић Змај'', у среду, 27. марта, а у оквиру "Пролећних Бранкових  дана 2024", промовисана је књига првенац ауторке Марије Стојић ,,Парлог'', чији је и сам издавач Бранково коло.  Разговор са ауторком водила је Милица Миленковић, а домаћин у угледној гимназији био је Растко Лончар, професор књижевности у поменутој гиназији, иначе истакнути аутор и дугогодишњи сарадник Бранковог кола.

Након упућене топле добродошлице нашим гошћама, Растко Лончар је, на почетку, позвао талентоване ученике ,,Змај Јовине'' гимназије да промоцију отворе казиваањем својих песама. У оквиру овог рецитаторског дела учествовали су Алекса Чуљак, Ален Гавриловић, Лука Јанковић и Маја Иванковић. Њима се на крају придружила и сама песникиња Марија Стојић, казујући своје две песме и тако започела промоцију свог првенца.

На самом почетку, ауторка се обратила јавно публици поменувши председника Бранковог кола господина Ненада Грујучића, поздрављајући га сдрдачно и захваливши на указаном поверењу и гостопримству. Нагласила је како је срећна што је управо Бранково коло издало њен књижевни првенац и нема сумње да је данашњи догађај велика прекретница у каријери Стојићеве.

Након представљања ауторке и упознавања публике са њеном биографијом, рецензенткиња и њена саговорница, Милица Миленковић се пре свега позвала на сам наслов збирке песама ,,Парлог'' објаснивши да је парлог реч која се користи умногоме у косовско-ресавском крају и представља реч којом описујемо запуштени простор (обично винограде, куће) у којем је зуб времена опустошио животне радости и некада предели пуни дечје граје и весеља бивају напуштени и изоловани од људске пажње. Обзиром да су обе наше гошће са југа, Миленковићева је нагласила  све већу тежњу доста људи у последњих неколико деценија да напусте руралне пределе и потраже своју срећу у урбанијим и већим срединама, што управо доводи до гашења мањих  провинцијских заједница. Обзиром да парлог носи велико значење за саму ауторку, Миленковићева је упитала зашто је баш ту реч одабрала за наслов свог дела, као и одакле се јавила инспирација и мотивација за стварање.

Наша ауторка је нагласила да је имала одређену живтону прекретницу у којој је било дискутовано о останку у Србији или пресељењу у иностранство. С обзиром да је у тим месецима била у сивој зони своје егзистенције, тражила је одговоре на многа питања и често се освртала и враћала у прошлост размишљајући о минулим временима и управо је тај период у њеном животу подстакао да пише поезију, да кроз њу износи своја осећања, ставове, смелости и да просто ствара. Како је сама Стојићева нагласила публици – они као млади људи јесу мотивација због којих уметици стварају, да им оставе  наслеђе у аманет.
И само окретање ка прошлости јесте нешто што чува традицију. Негујући обичаје, село, крсну славу и осве остало битно што су нам наши прадедови оставили у аманет јесте изврстан алат којим ми пре свега као појединци, али као и народ чувамо свој идентитет , интегритет и аутономију.  Све је врста једног херменаутичког круга – рађање  - смрт.
ова цртица између рађања и смрти јесте један међусвет у којем остављамо свој траг и пример и постицај за будуће нараштаје.

Миленковићева је истакла значајан утицај Васка Попе, Стевана Раичковића, Бранка Миљковића и других на стварање Марије Стојић. Сваки мотив наших великих песника (мотив ватре, природе, рађања) се стапа и гради целину којом се наша ауторка води.

Ауторка је такође навела посебну везу с Бранком Радичевићем, а то је да обоје гаје енормну љубав према свом завичају и позвала је младе гимназијалце да обрате пажњу на прошлост и да се труде да сачувају оно свето и српско.

Нема сумње да једна дивна ауторка као што је Марија Стојић, духовна и традиционлана жена, ноцилац правих породичних вредности успела да заинтригира младе гимназијалце који су је помно слушали и остетили моћ живе речи коју им је ауторка упутила. Овај програм је и те како бар на трен   одвојио младе гимназијалце од екрана мобилних телефона и пружио им прилику да чују талентоване и младе уметнике којима Бранково коло даје прилику да се јавно покажу.                                                                                                                                                                                        Ана Гојковић