Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

БРАНКОВО КОЛО УСКОРО У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ

slika

Сремски Карловци - Нови Сад, 10. јун 2024.

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

У СУСРЕТ ПРОСЛАВИ ВЕЛИКОГ БРАНКОВОГ ЈУБИЛЕЈА  У БАНСКОМ ДВОРУ У БАЊАЛУЦИ

 

У оквиру прославе два века од рођења Бранка Радичевића, у сарадњи са Банским двором из Бањалуке, Бранково коло приређује програм АО, ДАНЧЕ, АЛА СИ МИ БЕО. То је ове године први програм преко Дрине посвећен 200. годишњици рођења Алексија Бранка Радичевића. 

Добро дошли на несвакидашњу свечаност У Банском двору у славу великог песника српског романтизма поводом чије поезије, по најновијим истраживањима, постоји стотину једанаест музичких композиција, а преко педесет школа носи његово име. Многе библиотеке и уметничка друштва украшени су Бранковим именом и готово да нема града на српском језичком простору у коме нећете наићи на улицу са Радичевићевим именом. Он је песник који се изучава на свим нивоима школовања, а поводом кога постоји неколико награда и признања са нашим и међународним карактером. Песник певан у народу чије су се песме  дубоко укалемиле у српску традицију и душу.

 

200. годишњица рођења Бранка Радичевића

АО, ДАНЧЕ, АЛА СИ МИ БЕО...

Бански двор, Бањалука

Субота, 15. јун у 19 часова

 

Беседа о Бранку:

Ненад Грујичић, председник Бранковог кола

 

Наступају:

 – Лауреати Бранковога кола из Републике Српске – аутори песама посвећених Бранку Радичевићу: Ранко Рисојевић, Недељко Бабић, Мирко Вуковић, Валентина Милачић и Милан Ракуљ - из цветника "Ао, данче, ала си ми бео" (Бранково коло, 2024)

 – Оперска певачица Ивана Милинчић у пратњи пијанисткиње Дуње Јанковић  изводи Бранкове песме: Девојка на студенцу и Укор

– Глумица Олга Скерлетовић Ђорђевић и глумац Анандо Ченић  говоре Бранкове песме: Молитва, Кад млидија` умрети, Никад није вито твоје тело и Враголије

– Песникиња Данијела Регојевић чита поезију о Бранку из антологије Ненада Грујичића "Ао, данче, ала си ми бео" – пјесме Јована Јовановића Змаја, Петра Петровића Његоша, Алексе Шантића, Авде Карабеговића, Бранка Ћопића, Десанке Максимовић и Скендера Куленовића

 – Слово Ранка Рисојевића о новим књигама Ненада Грујичића: "Коло, коло, наоколо" и "Ао, данче, ала си ми бео"

 

........................

 

Поводом прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића у Бањалуци, песник Ненад Грујичић, председник Бранковог кола каже:

„Ово је први програм у Републици Српској, којим се ове године обележава велики јубилеј Бранка Радичевића, славног песника српског романтизма. Пре двеста година у Броду на Сави рођен је Алексије Радичевић, који ће тек поле боравка и школовања у Земуну, Сремским Карловцима и Темишвару, превести своје име са грчког на српски и постати Бранко Радичевића са својом првом књигом песама објављеном 1847. године у Бечу. Бранково коло данас наставља традиције чувеног листа Бранково коло (1895-1914). Постојимо педесет три године без прекида у простору митских културних димензија: Сремски Карловци, Стражилово и Нови Сад. Објавили смо у Бранковом колу преко двеста наслова, од тога тридесет две ијекавске књиге песника и писаца из Републике Српске. Бранково коло је доделило двадесет престижних награда Стражилово и Печат вароши сремскокарловачке песницима из Републике Српске. То су награде старе преко пола столећа којима смо осветлили значајне песнике разних генерација што пишу на српском језику у ијекавској варијанти. Међу досадашњим лауреатима и ауторима Бранковог кола из Републике Српске налазе се Ранко Рисојевић, Ранко Прерадовић, Недељко Бабић, Боро Капетановић, Предаг Бјелошевић, Бранко Брђанин Бајовић, Мирко Вуковић, Здравко Микић, Дејан Гутаљ, Драгана Крагуљ, Жељко Пржуљ, Душко Поповић, Гордана Кукић, Горан Шаула, Наташа Гламочанин, Милан Ракуљ, Горан Гаврић Грга, Валентина Милачић, Александра Мариловић, Маја Станојевић, Морана Вукмир, Марко Миловановић Марун, Јелена Вујановић, Данијела Регојевић, Милош Пуђа и други. То није случајност, то  је систем рада Бранковога кола, то је концепт Бранковога кола заснован на јединству српске екавице и ијекавице, који је донео изузетне резултате на плану објављених квалитетних песничких књига писаца преко Дрине. Тиме се у Србији, на плану књижевног живота, ни приближно нико не може похвалити.“