У КРУШЕВЦУ БЕСЕДА НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА О БРАНКУ И БОГАТ УМЕТНИЧКИ ПРОГРАМ 

 

После Бањалуке, прослава два века од рођења Бранка Радичевића, настављена је у „царском Крушевцу“,  26. јуна у 20:30 часова, у лепој сали биоскопа (због кише), на „Видовданским свечаностима 2024“ које су те вечери у целости биле посвећене 200. годишњици рођења Алексија Радичевића, потоњег Бранка, славног песника српског романтизма.

Беседу о Бранку изговорио је Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, који је потом, по концепту крушевачке панифестације, наступио и са три своје напамет изговорене познате песме: „Голуб и змија“, „Недеља“ и „Сремски Карловци“. 

У богатој беседи о Бранку, Грујичић је поред осталог осветлио српско коло у поеми „Ђачки растанак“,  које је и данас актуелно са својом поруком за сва времена, затим објаснио раст култа Бранка Радичевића, који је уствари почео да се развија три деценије после песникове смрти,  1883. године приликом преноса његових земних остатак из Беча на Стражилово, након чега као светли белег у времену остао је велики камени споменик на врху Стражилова, израђен од камених коцака са планина где живе Срби на Балкану.  Потом је, између осталог, Ненад Грујичић рекао:

" /> БРАНКО РАДИЧЕВИЋ У ЦАРСКОМ КРУШЕВЦУ
Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

БРАНКО РАДИЧЕВИЋ У ЦАРСКОМ КРУШЕВЦУ

slika

Сремски Карловци – Нови Сад, 27. јун 2024.

Прослава 200. годишњице рођења Бранка Радичевића

У КРУШЕВЦУ БЕСЕДА НЕНАДА ГРУЈИЧИЋА О БРАНКУ И БОГАТ УМЕТНИЧКИ ПРОГРАМ

 

После Бањалуке, прослава два века од рођења Бранка Радичевића, настављена је у „царском Крушевцу“,  26. јуна у 20:30 часова, у лепој сали биоскопа (због кише), на „Видовданским свечаностима 2024“ које су те вечери у целости биле посвећене 200. годишњици рођења Алексија Радичевића, потоњег Бранка, славног песника српског романтизма.

Беседу о Бранку изговорио је Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, који је потом, по концепту крушевачке панифестације, наступио и са три своје напамет изговорене познате песме: „Голуб и змија“, „Недеља“ и „Сремски Карловци“. 

У богатој беседи о Бранку, Грујичић је поред осталог осветлио српско коло у поеми „Ђачки растанак“,  које је и данас актуелно са својом поруком за сва времена, затим објаснио раст култа Бранка Радичевића, који је уствари почео да се развија три деценије после песникове смрти,  1883. године приликом преноса његових земних остатака из Беча на Стражилово, након чега као светли белег у времену остао је велики камени споменик на врху Стражилова, израђен од камених коцака са планина где живе Срби на Балкану.  Потом је, између осталог, Ненад Грујичић рекао:

"Бранко се појавио у време када је оно мало писмених Срба са тек кружоком писаца, песника и књижевника писало на славеносрпском језику. У том контексту долази Бранко Радичевић који пева на чистом српском народном језику и представља дивно чудо наше културе. То је српски песник у нашој традицији чија музика никада није запевала у своме корену на тај начин као што се то догодило са Бранком Радичевићем. То су оне жилице музике у српском језику које се хватају у загрљај са значењем сваке речи и свакога стиха, сваке строфе и сваке песме. Данас постоји преко стотину музичких композиција на стихове песама Бранка Радичевића. Дакле, песник који је српски у пуном смислу те речи" – истакао је Грујичић, завршивши своју беседу Бранковим стиховима из песме „Молитва“: „Фала Боже на дар ови,/ о помози, благослови,/ да ми како с права пута,/ душа млада не залута.“ Грујичићеву беседу, као и сваку његову песму понаособ, пратили су дуги и искрени аплаузи крушевачке публике.

По традицији, програм крушевачких „Видовданских свечаности“ зове се „Распето Косово“ и изводи се у форми поетско-музичког триптиха. У деловима монодраме „Ја, Мина Бранкова“ по тексту Ненада Грујичића, коју је извела млада глумица, талентована Крушевљанка, Даница Петровић, чуло се да је Бранко Радичевић, већ болан, желео да посети Косово и напише еп о њему, и да неће почети писати епос док својом ногом не крочи на свету земљу. Међутим, та жеља му се никад није остварила с обзиром да је млад отишао са овог света на навршивши ни тридесет година.

Даница Петровић говорила је антологијске Бранкове песме: „Враголије“ „Укор“ и „Молитва“, а млади глумац Александар Стојић „Ој, Мораво“, „Кад млаидија` умрети“ и „Никад није вито твоје тело“ и „Девојка на студенцу“.

Угледна српска оперска примадона, Љубица Вранеш, у пратњи пијанисте Миливоја Вељића, задивила је публику извођењем народне песме „Ој, Мораво“ и Бранкових антологијских песама „Девојка на студенцу“ и „Укор“, које се иначе у народу певају као традиционални део српске баштине. Београдски квартет „Максимус“ током целог наступа изврсно се уклапао са музиком романтизма наших и светских композитора, али и са мелодијама из савременог доба.

Публика је све музичке и глумачке тачке частила искреним и дугим аплаузима. Био је то програм за памћење, какав досад никад није био приређен у Крушевцу,  са ауром вечито младог песника српског романтизма, непролазног Бранка Радичевића. Режисер програма: Мирољуб Аранђеловић Расински, уредник: Небојша Лапчевић, водитељка: Лидија Ужаревић.

Сутрадан, у ведром јутру без кише, Бранково коло је посетило чувену Цркву Лазарица у Крушевцу (која представља највредније духовно и културно добро овог града) и уз молитву прислужило свеће. Испред ове цркве уочи Видовдана 1389. године, освештана је српска војска на челу с Кнезом Лазаром пред одлазак на бој с Турцима на Косову Пољу.

                                                                                                                                      М. Борић