Сремски Карловци – Нови Сад, 2. октобар 2024.
У ВЕЛИКОЈ ПЛАНИ ОБЕЛЕЖЕНА ДВА ВЕКА ОД БРАНКОВОГ РОЂЕЊА
У библиотеци „Радоје Домановић“ у Великој Плани, синоћ је обележена 200. годишњица рођења Бранка Радичевића. На позив библиотеке, о великом песнику српског романтизма беседио је песник Ненад Грујичић, председник Бранквог кола. У амбијенту где је библиотека „Радоје Домановић“ поставила изложбу о животу и делу Бранка Радичевића, уз банер Бранковог кола са ликом Алексија Радичевића (дигитална изведба јединог истинског Бранковог портрета – 1847 – по дагеротипији првог српског фотографа Анастаса Јовановића), беседника Грујичића представила је уредница програма Сања Петровић.
На столу су била изложена сва издања Бранковог кола поводом прославе два века од Бранковог рођења, која је песничка институција даривала библиотеци поводом великог јубилеја. Грујичић је поново истакао значај и величину 200. годишњице као својеврсне опомене свима нама у неминовној пролазности која ће у протоку времена донети и 300. годишњицу Бранковог рођења али нас земних и наше деце чак тада неће бити. То говори о потреби да скрушенои и достојно приђемо великој двестотој годишњици у нашем времену, са осећањем да смо смртни наспрам бесмртног Бранка. Поводом Бранковог кратког живота, беседник је рекао да Бог узима понеке генијалне људе веома рано, који снагом свога по обиму невеликог дела већ намирују меру вечитости на земљи као да су живели и два-три пута дуже.
Бранкова поезија испевана на чистом српском језику, без артифицијелних натруна лексике, као никад пре донела је нашој поезији апсолутну музику; све је озвучено до најсуптилних струна матерње мелодије. Овом запажању, Грујичић је додао податак у великом броју (преко стотину) музичких композиција на Бранкове стихове, које су створили људи попут Исидора Бајића, Јосифа Маринковића и Стевана Мокрањца па све до Корнелија Ковача који је компоновао у нашем времену две Бранкове песме „Мини Караџић у споменицу“ ( Певам дању, певам ноћу...) и „Клетва“. Нове композиције младих савремених композиторки премијерно су изведене и на Свечаном затварању 53. Бранковог кола.
Највише пажње привукло је цитирање Михизове реченица да у овој земљи нико не зна да „Коло“ у Бранковом „Ђачком растанку“ није југословенско већ српско. Из публике је поставаљено питање на ту тему, а Грујичић додао да је о томе потанко писао у првом тому књиге „Коло, коло, наоколо – Појаве и портрети“. Суштина је у томе да је Бранко у своје коло призвао Србе из свих делова Балкана именујући их по крајевима, пределима и областима где живе. То је била вековна жудња српског народна, жудња за слободом и независношћу под стегама два велика царства, турског и аустријског. Међутим, под пресијом новијих идеолошких догми Бранково коло је било фалсификовано и прилагођавано политичком тренутку како Краљевине Југославије тако и Титове СФРЈ.
Беседа је протекла у низу занимљивих и мање познатих детаља (Алексије-Бранко и Сремски Карловци, пренос Радичевићевих земних остатака из Беча на Стражилово), на чему Грујичић инсистира избегавајући окоштале и много пута поновљене приче о Бранку у визији школских ограничења. Таквом беседниковом приступу треба захвалити с обзиром да је он као млад писац далеке 1984. године објавио прво издање књиге „Бранко – песник младости“, која ће потом бити често штампана и умножавана до данашњих дана код наших истакнутих издавача као што је Завод за уџбенике и наставна средства у Београду.
Програм је завршен читањем сонета „Безимена“, који започиње чувеним Бранковим стихом: Ње више нема, то је био звук... Дуг и јак аплауз показао је да је публика била више него задовољна беседом и песмом, које су јој приближиле уметнички профил, живот и судбину несвакидашњег Бранка Радичевића. На самом крају програма, Ненад Грујуичић је публици потписивао разноврсна издања Бранковог кола, штампана поводом два века од рођења неумрлог младића српског романтизма.
М. Борић
Ненад Грујичић
БЕЗИМЕНА
Ње више нема, то је био звук,
нити се икад родила за мене,
ја само видех надвремени лук
како избија из обриса жене.
Ње више нема, то је био звук,
као лаки прх из нестварне пене,
ка хоризонту стуштио се мук
бачен у светлост, на пут душе њене.
Ње више нема, то је био звук,
тек честице траг из очиње мрене,
рука ми прође кроз њен вити струк,
додирнух сенку опеване жене.
Ње више нема, то је био звук,
само ме каткад у сну трзај прене.
(Из књиге „Сонети о земаљској љубави“, Бранково коло, 2024)
Цветник песама (о) Бранку Радичевићу "Ао, данче, ала си ми бео"
Штампано поводом 200. годишњице рођења Бранка Радичевића.
Сто четрдесет девет песника од средине 19. века до данас, двеста песама!
Ненад Грујичић: КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Појаве и портрети
Књига записа и сећања о знаменитим песницима и уметницима поводом полувековног трајања Бранковога кола
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Други том књиге Ненада Грујичића КОЛО, КОЛО, НАОКОЛО - Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари
Историјат Бранковог кола, хроника (1972 - 1992)
Штампано о двестотој годишњици рођења Бранка Радичевића
Беседарник СВЕЧАНЕ РЕЧИ - Беседе на отварањима септембарског Бранковог кола (1972 - 2024)
Приредили: Ненад Грујичић и Растко Лончар
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Зборник радова ЖИВОТ ПЕСНИЧКОГ ДЕЛА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар
Са Округлог стола о Бранку одржаног 28. марта 2024.
Штампано о 200. годишњици рођења Бранка Радичевића
Капитална књига
Антологија српске поезије
Друго издање
ПРОГНАНИ ОРФЕЈИ
Антологија српске избегличке поезије