Грујичић је навео податак да је 1989. године у Првој српској читаоници у Иригу примио награду „Стражилово“ за књигу огледа, есеја и критика „Прокрустова постеља“, објављену код новосадског издавача „Стражилово“, који је уствари била едиција Прве српске читаонице,  а коју је уређивао Раде Обреновић, директор Змајевих Дечјих игара. Тада је у  публици, у првом реду седео Борислав Михајловић Михиз, познати књижевни критичар и писац пореклом из Ирига, који ће потом бити с Пекићем гост Бранковог кола (1991), а о чему Грујичић опширно пише у првом тому књиге "Коло, коло, наоколо - Појаве и портрети". Грујичић је 1990. године приредио алманах стихова „Аух што живот ушима стриже“, управо  за Прву српску читаоницу у Иригу, штампан поводом двадесет година постојања едиције „Стражилово“. Десетак година потом, гашењем ове едиције, Бранково коло ће преузети награду „Стражилово“, коју и данас додељује за најбоље прве књиге поезије објављене у Бранковом колу, али и за укупани песнички опус угледних песника.

У програму 62. Сабора библиотекара у Иригу, после Грујичићеве надахнуте једносатне беседе о Бранку, која је измамила одушевљен и дуг аплауз бројне публике, наступио је  Тамбурашки камерни ансамбл под управом Зорана Бугарског Брице изводећи Бранкове и Змајеве песме. Затим,  глумац Милан Мића Дудић инспиративно је говорио руковет песама Бранка Радичевића. Професорица Марија Вучковић из библиотеке „Доситеј Обрадовић“ из Старе Пазове поставила је изложбу о Бранку Радичевићу и представила историјски контекст, основе Бранковог животног пута и његове поетике. Нову песму о Бранку Радичевићу написао је Тодор Бјелкић, познати поета из Ирига, која ће наћи своје место у другом издању цветника песама о Бранку „Ао, данче, алка си ми бео“. Захвалница за пензионере-библиотекаре уручена је Вери Новковић, досадашњој управници Српске читаонице. У рубрици „Гост библиотекар писац“ запажено је наступио – Дејан Алексић, о коме је говорила Ана Гвозденовић. Публика није штедела дланове да би понаособ наградила све учеснике на 62. Сабору библиотекара Срема.

" /> У ИРИГУ ОБЕЛЕЖЕНА ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

У ИРИГУ ОБЕЛЕЖЕНА ДВА ВЕКА ОД РОЂЕЊА БРАНКА РАДИЧЕВИЋА

slika

 

Сремски Карловци – Нови Сад, 4. октобар 2024.

НА 62. САБОРУ БИБЛИОТЕКАРА СРЕМА ОБЕЛЕЖЕНА ВЕЛИКА БРАНКОВА ГОДИШЊИЦА

 

У организацији Прве српске читаонице у Иригу (1842), данас је одржан 62. Сабор библиотекара Срема у знаку прославе 200. годишњице рођења Бранка Радичевића. Скуп су поздравиле у име Српске читаонице  и Организационог одбора Сабора, библиотекарке Милица Уверић и Бранислава Скоко.

Беседу о Бранку Радичевићу одржао је песник Ненад Грујичић, председник Бранковог кола, који је као мото целом догађају, чувеном Сабору бииблиотекара Срема, узео познати Бранков стих: " Ао, Сремче, гујо љута,/ сваки јунак по сто пута", што га је увело у објашњење значења кола у "Ђачком растаку", где Бранко у заједнички загрљај призива уствари Србе из свих области, крајева и предела на Балкану, где они живе под јармом Турске и Аустрије, и чезну за ослобођењем и независношћу.

Грујичић је навео податак да је 1989. године у Првој српској читаоници у Иригу примио награду „Стражилово“ за књигу огледа, есеја и критика „Прокрустова постеља“, објављену код новосадског издавача „Стражилово“, који је уствари била едиција Прве српске читаонице,  а коју је уређивао Раде Обреновић, директор Змајевих Дечјих игара. Тада је у  публици, у првом реду седео Борислав Михајловић Михиз, познати књижевни критичар и писац пореклом из Ирига, који ће потом бити с Пекићем гост Бранковог кола (1991), а о чему Грујичић опширно пише у првом тому књиге "Коло, коло, наоколо - Појаве и портрети". Грујичић је 1990. године приредио алманах стихова „Аух што живот ушима стриже“, управо  за Прву српску читаоницу у Иригу, штампан поводом двадесет година постојања едиције „Стражилово“. Десетак година потом, гашењем ове едиције, Бранково коло ће преузети награду „Стражилово“, коју и данас додељује за најбоље прве књиге поезије објављене у Бранковом колу, али и за укупани песнички опус угледних песника.

У програму 62. Сабора библиотекара у Иригу, после Грујичићеве надахнуте једносатне беседе о Бранку, која је измамила одушевљен и дуг аплауз бројне публике, наступио је  Тамбурашки камерни ансамбл под управом Зорана Бугарског Брице изводећи Бранкове и Змајеве песме. Затим,  глумац Милан Мића Дудић инспиративно је говорио руковет песама Бранка Радичевића. Професорица Марија Вучковић из библиотеке „Доситеј Обрадовић“ из Старе Пазове поставила је изложбу о Бранку Радичевићу и представила историјски контекст, основе Бранковог животног пута и његове поетике. Нову песму о Бранку Радичевићу написао је Тодор Бјелкић, познати поета из Ирига, која ће наћи своје место у другом издању цветника песама о Бранку „Ао, данче, алка си ми бео“. Захвалница за пензионере-библиотекаре уручена је Вери Новковић, досадашњој управници Српске читаонице. У рубрици „Гост библиотекар писац“ запажено је наступио – Дејан Алексић, о коме је говорила Ана Гвозденовић. Публика није штедела дланове да би понаособ наградила све учеснике на 62. Сабору библиотекара Срема.

Као дар Бранковог кола 62. Сабору библиотекара Срема, то јест Првој српској читаоници из Ирига припале су нове ексклузивне књиге наше институције, штампане поводом великог јубилеја: Антологија "Ао, данче, ала си ми бео", цветник песама посвећених Бранку - приредио Ненад Грујичић, два тома "Коло, коло, наоколо" аутора Ненада Грујичића, са поднасловима "Појаве и портрети" и "Стражиловски времеплов: трагови и сећања, цртице и коментари", зборник радова "Живот песничког дела Бранка Радичевића" (са Округлог стола одржаног на 200. Бранков рођендан, 28. марта на "Пролећним Бранковим данима 2024" - приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар, и књига "Сечане речи" са септембарским беседама најугледнијих песника и писаца на Бранковим колима (1972-2024) - приредили Ненад Грујичић и Растко Лончар.

По овим ексклузивним издањима и успешно, до краја посвећено и надахнуто одржаним "Пролећним Бранковим данима" у марту и "53. Бранковом колу" у септембру,  у Сремским Карловцима, на Стражилову и у Новом Саду, као и по нашим прославама великог јубилеја у Бањалуци, Крушевцу, Никшићу, Приједору (где је 1924. године представом "Бранко и вила" узвишено у Краљевини Југославији обележена 100. годишњица Радичевићевог рођења), Великој Плани и Иригу (ускоро у Темишвару, Сремској Митровици и Београду) -  све то ове године допринело је да Бранково коло одигра најзапаженију и најзначајнију улогу у Србији и региону поводом обележавања и прославе 200. годишњице рођења Алексија Бранка Радичевића, а што ће, нема сумње, како је знала казати незаборавна професорица Карловачке гимназије, списатељица Теодора Петровић, остати снажно забележено у времену. У том знаку, ево и Његошевих стихова из нашег цветника у славу Бранка: "Пјевче драги, Србе врли,/ искро жива ђачког круга,/ нек` Аполо тебе грли,/ нека Орфеј тражи друга."

                                                                                                                                                                   М. Борић