Актуелни добитници награде „Стражилово“

РАША ПЕРИЋ: ПЕСМЕ ПОСВЕЋЕНЕ БРАНКУ, СТРАЖИЛОВУ И СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

 

Овогодишњи лауреат награде „Стражилово“ за укупно песничко дело, угледни српски песник Раша Перић (1938), представља се данас четирма својим песмама о Бранку, Стражилову и Карловцима из нашег цветника „Ао, данче, ала си ми бео“, објављеног поводом прославе два века од рођења (1824) Алексија Радичевића у Броду на Сави.  Песништво Раше Перића дубоко је уроњено у српску и (пан)словенску митологију, културу и традицију. То је песник осветљен јарким бојама српског песничког писма које своје корене налази у непрегледној лирско-епској ризници, у палимпсестним слојевима народног блага, духа и језика. 

" /> ЧЕТИРИ ПЕСМЕ РАШЕ ПЕРИЋА
Brankovo kolo - slika Brankovo kolo - tekst Brankovo kolo - pero

ЧЕТИРИ ПЕСМЕ РАШЕ ПЕРИЋА

slika

 

Сремски Карловци – Нови Сад, 26. децембар, 2024.

Актуелни добитници награде „Стражилово“

РАША ПЕРИЋ: ПЕСМЕ ПОСВЕЋЕНЕ БРАНКУ, СТРАЖИЛОВУ И СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

 

Овогодишњи лауреат награде „Стражилово“ за укупно песничко дело, угледни српски песник Раша Перић (1938), представља се данас четирма својим песмама о Бранку, Стражилову и Карловцима из нашег цветника „Ао, данче, ала си ми бео“, објављеног поводом прославе два века од рођења (1824) Алексија Радичевића у Броду на Сави.  Песништво Раше Перића дубоко је уроњено у српску и (пан)словенску митологију, културу и традицију. То је песник осветљен јарким бојама српског песничког писма које своје корене налази у непрегледној лирско-епској ризници, у палимпсестним слојевима народног блага, духа и језика. 

 

 

 

 

                                 Раша Перић

БРАНКОВА СУЗА

 

Епски Ловћен

с лирским Стражиловом

две су руке

Авале пра-мајке

 

Лева махне

јутру изнад горе

десна вече

поздрави над морем

 

Па се сроде

с Матером у тропрст

у жив тропрст

крсни свесрбински

 

С тог тропрста

Бранкове су сузе

над Косовом

роса риданица

 

 

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ

 

„Тама гором, тама долом“

а Карловце зрак облива,

с Патријарха с ореолом,

и с Песника вечно жива.

 

Отац-пастир од маслине

за крст храма венац вије,

Бранко коло, еј Србине,

води око Гимназије.

 

Младо вино с млада лица

подврискује низ Белило –

одјекује Стражилово.

 

Прхнула је Ћирилица!

У Српство се уселило

православно ново слово.

 

 

СТРАЖИЛОВСКА СТАЗА

 

Видиш ли, Бранко, Стражиловску стазу

девице српске видиш ли на њој

Мина из Беча шета с твојом сенком

и сенка пева... Чујеш ли јој пој.

 

С Ловћена Његош према Фрушкој Гори

и Милици баца свој безгрешни глед

а судба оте Змај-Јовину Ружу

и ђулиће им... па туга и јед

 

И Ђура Јакшић од крчмарке Миле

утешно вино тражи срцу свом

док млади Грчић Миленино име

додаје себи – да живи са њом

 

А Лаза Костић од загробне Ленке

мртвији од ње, грешни прима слом

на лирској стази, о, те дружбенице

ил Небо грли... ил погађа гром...

 

 

ЛИСНИ ГАЈ

 

Зелено! – О какво божанско васкрсење!

Па „ноне беле“ низ те таласе травне,

свилне и меке. О Чујеш ли, Бранко,

тај цик и цилик, младости пун? Шапни им,

о шапни им из заумне и загробне тајне

чежњу и жуд, ако још сниш девице те

с класом у руци, с лозом на глави,

са сунцем и Месецом на трепавкама.

 

Јер – ход је к теби, ход: у лисни гај

у рај, у рај... линијом стражиловском

на којој и Црњански из Баната сја,

и Десанка из Бранковине... и други им

лирски сродници. – Чујеш ли им пев?

Са уранка је, са студенца оног, твог,

што мије лице путнику жедном и журном

к теби... на врх, на врх, на Стражилово!