НОВИ ДОБИТНИЦИ НАГРАДЕ "СТРАЖИЛОВО", 2025.

Сремски Карловци - Нови Сад, 25. јуна 2025.

САОПШТЕЊЕ ЗА НАГРАДУ „СТРАЖИЛОВО“

  Лауреати: Мирослав Цера Михаиловић, Слађана Миленковић, Бојана Јеленковић, Јована Анђелић  и млади песници у панорами новосадске гимназије "Исидора Секулић"

Жири Бранковог кола у саставу: Ненад Грујичић, Перица Марков и Растко Лончар, донео је једногласну одлуку да овогодишње награде „Стражилово“ за најбоље песничке књиге објављене у Бранковом колу припадну: Слађани Миленковић за књигу „Испричај себи“, и Бојани Јеленковић и Јовани Анђелић за песничке првенце „Него како“ и „Плаво пролеће“. Специјална награда „Стражилово“ припала је панорами поезије „Увек настављаш круг“ ђака новосадске гимназије „Исидора Секулић“.  Наградом „Стражилово“ за укупни стваралачки опус овенчан је песник Мирослав Цера Михаиловић.  

О Б Р А З Л О Ж Е Њ Е

Мирослав Цера Михаиловић (1954, Врање), угледни српски песник аутентичног израза, аутор двадесетак запажених књига, овогодишњи је  добитник награде „Стражилово“ за укупни стваралачки опус. Прва збирка поезије „Трчи народ“ појавила се 1983. године, а потом су уследиле: „Паника“, „Ђаво преже ата“, „Метла за по кућу“, „Лом“, „Свртка у Неврту“, „Крај ће каже“, „Сол на рану“, „Кључне тачке“, „Длака на језику“, Поглед с коца“, „Падање с дна“ и друге. Подалеке 1993. године добио је на Бранковом колу награду „Печат вароши сремскокарловачке“. Сада је овенчан „Стражиловом“ које након тридесет две године поново на карловачко-бранковски начин дотиче Врање Боре Станковића, чувени уметнички топоним и српски миље јужне Србије. То је  универзум за себе, свет који у Цериној поезији зрачи непрекидним сликама и призорима са локалним дијалектом што овога песника, поред осталога, чине данас непоновљивим на српској песничкој сцени. Његове песме карактерише целовитост фабуле, песме имају главу и реп, нема импровизације нити разбијене структуре текста. Чувени су његови стихови: „Неје кућа док не шушне метла“, то јест „Бог ће даде метлу да помете“. Мајстор везаног стиха и оригиналне риме (в’шка – дршка, бијев – жмијер), Мирослав Цера Михаиловић пева о људској несавршености, о малограђанштини и глупости. Оштар критичар друштвених и политичких деформација, Цера Михаиловић филигрански прецизно оцртва карикатуралне контуре главних јунака и антијунака, то јест њихове нушићевске и домановићевске карактере и нарави, који опстају у сваком времену. Голем је животни улог у чину певања и мисији овога истакнутог песника. Правдољубље и жртва основни су постулати на којима почива етички и стваралачки принцип Мирослава Цере Михаиловића.

Слађана Миленковић (1973, Сремска Митровица), српску књижевност и језик завршила на Филозофском факултету универзитета у Новом Саду где је магистрирала и докторирала у тој области. Објавила збирке песама: „Јутро заспале срне“ (1994) „Гоничи снова“ (1995) „Потпис сна“ (1997) „Другим речима“ (2014) „Hounds Of Dreams“ – „Гоничи снова“, двојезично на српском и енглеском језику (2016) „September city“, избор поезије на пољском (2019) и „Кроз трепавице сипам тугу“ (2022). Пише и научне студије, прозу, есеје и књижевну критику. Аутор је више монографија и уџбеника, као и збирке интервјуа  „Жива реч“ (2013), те књиге критика „Читање и промишљање“ (2024). Седма по реду књига поезије Слађане Миленковић, „Испричај себи“, представља својеврсни калеидоскоп где се претапају модели поетика из претходних збирки. Донекле, то је и поетички наставак њене треће по реду књиге Потпис сна, објављене у Бранковом колу пре двадесет осам година. Централну колекцију чине песме посвећене словенској митологији, то јест богињама и боговима (Лада, Мокош, Велес, Перун). Из овог круга проистичу и песме посвећене четирма елементима природе (земља, вода, ваздух, ватра), као и циклусима  годишњих доба. Проналазимо, даље, и песме посвећене Бранку Радичевићу, чиме се калеми песникињин сремски сензибилитет са стражиловском лиром певања.

Бојана Јеленковић (1990, Крушевац), дипломирала на групи Српски језик и књижевност на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.  Као наставник радила у школама у Александровцу, Брусу, Кривој Реци, Лаћиследу и Доброљупцима. Пише поезију и прозу. Од објављених радова, истиче се „Виноградарска лексика села Стубал“. Ово је њена прва књига поезије. Живи у Стубалу код Александровца. Поред неколико песама у слободном стиху, у првенцу Бојане Јеленковић сусрећемо римовну поезију у дистисима (ретко катренима), то јест са стиховима каткад и у леонинској рими. Певање о отуђеном бићу, осуђеном на чекање и туђу доброту (милост), о меланхолији до унинија (чамотиња духа) – све то представља тематску константу и атмосферу песничке збирке „Него како“.   Ово је песничка творевина исцеђена из голог живота, улог који је готово једини преостао у не баш милосној свакодневици, поезија као нада, а за њом вера и љубав: „Од сневања до јаве има тако мало,/ а мени, сањару, до тајне је стало.“

Јована Анђелић (2006, Сивац), матуранткиња Карловачке гимназије, награђена за песнички првенац „Плаво пролеће“. Ова млада поетеса већ је наступала на Бранковом колу показујући очигледан песнички таленат. Њен првенац доноси јасно изражену тачку дара који жели да опева пролазни свет, смену и лепоту годишњих доба, као и одушевљење поезијом као еликсиром вечности. На тим траговима налазе се и песме које захватају античка  времена и њихове јунаке (Ахил, Икар), али и елегично Бранково доба којем посвећује дирљиву песму. Веома крупни захвати младе песникиње која  се не либи да заличи и на старе песнике с обзиром да је поезија вечно млада и неуништива. Она пева о љубави (agape) и дружењу, односу добра и зла, ероса и танатоса. И кад захвата стварносне ситнице, предмете и појаве из своје свакоденвице, све то улази у велики млин времена чији точкови указују на неумитност људске трошности: „у мојој зими усред лета/ не могу рећи да сам зимзелена/ хвата ме нека чудна сета/ ни аорта ми није још одлеђена/ у мојој зими усред лета“.

Специјална награда „Стражилово“ припала је панорами поезије „Увек настављаш круг“ ђака новосадске гимназије „Исидора Секулић“, коју је приредио професор и песник Дамир Малешев. У панорами се налази десет младих песника угледне гимназије где се годинама одвијају интерактивни програми Бранковог кола са талентованим ученицима и вредним професорима. У панораму „Увек настављаш круг“ уврштено је чертрдесет теметско-мотивски разноврсних песама које сведоче о младалачкој снази и таленту, о свежини и обнови матерњег језика и животног пута, о стваралачкој визији и будућности која младима припада.

*

Стара педесет две године, престижна награда „Стражилово“ свечано ће бити уручена 6. септембра на Стражилову, на „54. Бранковом колу“ које ће трајати од 5. до 15. септембра и протицати у знаку 190. годишњице доласка Алексија Радичевића у Карловачку гимназију и 130. годишњице оснивања листа „Бранково коло“.

*

Међу досадашњим добитницима награде налазе се Перо Зубац,  Раша Перић, Крстивоје Илић, Андреј Јелић Мариоков, Луко Паљетак, Божидар Мандић, Слободан Павићевић, Данко Поповић, Драшко Ређеп, Војислав Деспотов, Ненад Грујичић, Тибор Варади, Зафир Хаџиманов, Јулијан тамаш, Поп Душан Ђурђев, Жарко Аћимовић, Благоје Баковић, Илеана Урсу, Анђелко Анушић, Тодор Бјелкић, Ранко Чолаковић, Сава Крнета, Драгослав Дедовић, Весна Егерић, Валентина Милачић, Жељко Пржуљ, Перица Марков, Душан Кресовић, Иван Лаловић, Лидија Ђого, Иван Деспотовић, Александра Мариловић, Борис Лазић, Ивана Гађански, Андреа Беата Бицок, Горан Шаула, Љиљана Павловић Ћирић, Милан Ракуљ, Растко Лончар, Душан Захаријевић, Никола Раусављевић, Милан Ћосић, Горица Радмиловић,  Ирена Плаовић, Александра Батинић, Сузана Рудић, Наташа Бундало Микић, Милица Миленковић, Јелена Вујановић, Милан Громовић, Зденка Валент Белић, Марко Миловановић Марун, Марија Слобода, Бојана Кулиџан Громовић, Драгана Лисић, Данијела Регојевић, Димитрије Николић, Марија Стојић, Данило Јовановић и други.

                                                                                                                                              БРАНКОВО КОЛО