О МЛАДОСТИ И ВЕРИ НА 54. БРАНКОВОМ КОЛУ

Сремски Карловци, 9. септембар 2025.

ПАРАСТОС БРАНКУ И „ХРИШЋАНСКЕ ТЕМЕ“ У СРЕМСКИМ КАРЛОВЦИМА

Данас је на 54. Бранковом колу, у 13:30 часова, у Саборној српској православној цркви Светог оца Николаја у Сремским Карловцима, одржан традиционални парастос Алексију Бранку Радичевићу, а у знаку стихова: „Зефирима љуљан њежни цветић млад,/ множина липа тебе ту покрива,/ на тебе шиљућ благодатни лад.“ Ово је наш храм у којем ја млади Алексије Радичевић као ђак (1835-1841) Карловачке гимназије недељом појао за певницом.

На парастосу Алексију Радичевићу чинодејствовао је протојереј-ставрофор Јован Милановић, ректор Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“, а појали су и карловачки свештеници и млади богослови. И ове године било је узвишено у молебану за Бранка чути његово име и видети са затвореним очима рајски цветњак где обитава песничка душа, а при чињеници да Бранкове земне кости налазе се ту надомак, на Стражилову испод велелепног споменика који су Срби свесни Бранковог божанског дара подигли 1885. године.

Парастос Бранку сваке године представља снажно духовно упориште Бранковог кола, тачку из које разумевамо нашу трошност и земну пролазност, те потребу да будемо свесни својих грехова и ограничених моћи у кратком веку. Отуда, парастос Бранку у исти мах је и позив присутнима да не забораве на молитву: „Господе Исусе Христе, сине Божји, помилуј ме грешног!“

Одмах после парастоса, у 14: 00 часова, у Српској православној богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима, у оквиру традиционалних „Хришћанских тема“ Бранковог кола, које трају преко тридесет година, на овогодишњој манифестацији у славу песника младости, Бранка Радичевића, на тему „О младости и вери“, беседио је архимандрит Клеопа Стефановић, професор Карловачке богословије „Свети Арсеније Сремац“.  

Он је на самом почетку рекао да „без младости нема старости“, указао на потребу да млади данас срцем треба да проналазе своје место у цркви, то јест потребу да се жртвују ако су већ постали богослови наспрам разних занимања и „слатких“ привида стварности, те да проучавајући Јеванђеље обогате своју душу на животним путевима, у разним изазовима и искушењима које свакодневица одувек намеће. У том смислу битно је да као млади постану свесни свога духовног мисионарства које представља неисказиву радост и поред опасности у свету мрака. Затим је додао да је Бог вечито млад.

Обраћајући се богословима и публици, архимандрит је истакао:  „Осим Светог Јеванђеља, нема странке, нема партије, нема ничег што може да вас привуче и заведе, зато што је Јеванђење много више од тога. Морате бити миротоворци као што је Свети Сава мирио завађену браћу.“

Поред осталог, архимандрит Клеопа Стефановић је рекао: „Бранко Радичевић је понудио Бога кроз реч, своју поезију, исто тако као што је то чинио псалмописац Давид и други који су добро спознали величину Божју и понудили Бога кроз оно што им је Бог дао, кроз њихове таленте.“

Беседа архимандрита Клеопе Стефановића трајала је скоро сат времена привлачећи велику пажњу присутних који су га на крају наградили  громогласним и дугим  аплаузом из којег су се чули антологијски Бранкови стихови: „Фала, Боже, на дар ови,/ О помози, благослови,/ Да ми како с права пута/ Душа млада не залута.“

                                                                                                                                                                М. Борић

Бранко Радичевић

(1824–1853)

МОЛИТВА

Месец јасни, звезда јато,
И сунашце умиљато,
Зору што нам небо шара,
А и муњу што га пара,
И ту силну грома буку,
И олује страшну фуку
Ти сатвори вељи Боже,
Ко овако јоште може!

Цвеће љупко и долину,
Стадо, врело и планину,
Ти’у реку, силно море,
И под небом орла горе,
И над орлом шарну дугу,
И славуја у том лугу,
И још његов глас умилни
Ти сатвори Боже силни.

Осим другог овде свега
Мене створи из ничега,
Ду’ом својим ти подуну,
У менека душу суну;

Па ми Боже јоште таде
И у душу нешто даде,
Та и моја песма ова
И њу мени ти дарова.

Фала боже на дар ови,
О помози благослови,
Да ми како с права пута
Душа млада не залута!

                   (На Васкрс, 1844)